Narodno blagostanje

18. октобар 1930.

— Привилеговано д. д. за извоз пољопривредних лроизвода у Београду закључило је да оснује филијале у Загребу и Скопљу.

— Trgovinske veze između Nemačke i Poljske su znatno oslabile. Nemački izvoz za Polisku je spao za 32%, dok je uvoz iz Poljske spao za 17% u prvom polgođu t. g. prema prošloj godini.

— Ministri-pretsednici engleskih dominiona, čiji je glavni izvozni artikal žito, uložili su na britanskoj konferenciji protest protiv uvoza ruskog žita u Englesku. Australijski ministarpretsednik Skolin je izjavio, da visoke zaštitne carine nisu dovolina garantija protiv ruskog dempinga. Lako je mogućno, da Sovjeti uprkos visokih carina ipak uzmognu davati svoje Žito jeftinije od dominijona. Hadi toga je potrebno da engleska vlada poduzme direktne korake za obranu tržišta od ruskog dempinga. Osobito oštar ton je bio kanadskog pretsednika Ministarstva Beneta. On je nazvao englesku trgovinsku politiku politikom lepih reči. Naravno je, rekao je on, da kanadski proizvođač ječma ne može plasirati svoi proizvod na engleskom tržištu, dokle god vlada bude dopuštala svojim nedovoljno oštrim merama, da se ruski ječam nudi za 9 centa (oko 5 din.) po bušelu jeftinije od kanadskoga. Na zahtev pretstavnika dominijona formiran je naročiti odbor, koji će se baviti ruskim dempingom i o tome referisati na konferenci]ji.

IU O IL IOS. IE

— Niti je napisao jedan članak u američkom časopisu „The New Republic”, u kome kaže, da je u izveštaju Banke Italije bilo da su u god. 1929. 63 banke obustavile plaćanja, 180 ih |e bilo zatvoreno. Prosečan broj stečajeva bio je 1076, a u martu 1930. g. iznosio je 1362. Poseta turista spala je 1929. prema 1928. g. za 40%. Od emigranata bilo je poslato u Italiju 2.2 milijarde dinara, u god. 1929., dok je 1928. о. bilo 7870 miliona dinara.

— U Španiji se štrajk radnika bez prestanka širi, radi toga je stanje kritično. Vlada bezuspešno pokušava sve mere za suzbijanie štrajka. Jednom engleskom i jednom amerikanskom novinaru zabranjen je boravak u Španiji, zato što su navodno slali lažne i tendenciozne izveštaje o štrajku. U Malagsi su se štrajkačima pridružili i želieznički radnici, dok je u Vitoriji proglašen generalni štrajk. |

( DANI CUJ JI — Na području Trgovačko-obrtnaičke komore u Dubrov-

niku bilo je 1. septembra +. g.:

trgovaca sa stalnim lokalom 1393 trgovaca bez stalnog lokala 492 pomoćnih {rgov. obrfa 381 novčanih zavoda 22 gostionica i krčmi 770 zanatlija , 1515 industrijskih preduzeća 23 pomorskih obrta 64

svega 4660

— Zagrebački „Obzor” donosi da u Banatu ima 350 motornih i parnih plugova, 1285 vršaćih strojeva i 3100 kosačica i sejalica. U poslednje vreme konstatuje se znatan porast u poljoprivrednim spravama.

НАРОДНО БЛАЈОСТАЊЕ

Страна 669

PRO MEMORIAM

— + Franjo Jakovčić, zamenik direktora Prve hrvatske štedionice u Beogradu. Iznenada je preminuo u najboljim godinama (u 45 godini) Franjo Jakovčić, zamenik direktora Prve hrvatske štedionice u Beogradu. Po rođenju je primorac (rodno mesto mu je Kraljevica). Tamo je proveo najveći deo svoga života. Bio je veliki nacionalni radnik, jedan od oduševljenih jugoslavena još pre Rata. Naročito je podražavao jugoslovenstvo u Primorju, gde je ono naročito pre Rata bilo izloženo opasnostima. Dvadeset godina bio je činovnik Prve hrvatske štedionice; do pre tri godine direktor filijale na Rijeci, a potom je došao u Beograd. Bio je veoma blag, tih i čovekoljubiv. Zato su ga voleli kolege i činovnici; zbog toga je uživao velike simpatije u krugu privatnih nameštenika. Do pre godinu dana bio je i pretsednik beogradske filijale „Merkura”, društva za osiguranje privatnih nameštenika.

„Narodno Blagostanje” oplakuje smrt Franje Jakovčića, koji je na poslednjem zboru akcionara izabran za člana našeg Upravnog odbora.

Neka mu je svetao i dug pomen među nama!

— + Svetislav — Tisa — R. Mihajlović. Rođen u vrlo darovitoj porodici pokojnog Rafajla Mihajlovića, trgovca i nar. poslanika iz Velikog Gradišta, pokojni Svetislav Mihajlović je pokazivao neobično veliki dar u dva pravca, koji retko idu zajedno: umetnost i trgovinu. Sledujući unutrašnjem pozivu svoga dara Svetislav je prvo svršio irgovačku školu u Ljubljani, a zatim konzervatorijum u Pragu. Po familijarnoj potrebi pokojni Svetislav je izabrao trgovinu kao glavno zanimanje, ali je istovremeno negovao i umetnost. Bio je jedan od retkih umetnika na violini. Kao trgovac bio je visoko moralan i strogo korektan.

PA3HO

— Bivši pretsednik nemačke Raihsbanke doktor Schaht održao je u njujorškom bankarskom klubu pred 400 bankara značajan govor. Među prisutnima nalazili su se i Thomas Lamont, Clarance Dillon, Paul Warburg, James Spayer i mnogi drugi veliki bankari. Šacht je rekao, da veliki porast glasova desničarskih partija u Nemačkoj treba shvatiti kao protest protiv vladine politike, koja je delimično skrivila današnju finansijsku depresiju u Nemačkoli.

Ne treba se ni najmanje bojati da Nemačka neće izvršiti svoie obaveze. I kod vlade i kod privatnika postoji iskrena namera da se udovolji obavezama. Samo što se potpuno izvršenje Jangova plana ne može ni zamisliti, jer je nemogućno. Sam Jangov plan sadrži dovoljno odredaba za izvesne promene odnosno izvesna olakšanja za Nemačku. Nemačka će biti u stanju da isplaćuje reparacije samo, ako mogne povisiti svoj izvoz. Radi toga bi u interesu celog sveta trebalo svim silama raditi na iskrenoj međunarodnoj privrednoj saradnji.

— Iz fabrike Skoda u Pizenju otpušteno je 104 nameštenika, dok |e većem broju otkazano za 15. novembar.

— Министарство шума им pyappa прописало је пра! вилник за извршење закона о ограничавању државних шума

у Србији, Јужној Србији и Црној Гори.

— Г. Фланден, француски министар трговине, допутовао је у Београд. Био је у Прагу и Будимпешти. Из Београда. · путује у Букурешт. Његова је жеља да проучи привредно

"стање средње Европ“.

чивиннивиппонинина нвивкнникизинкквнининкнинквипкимини—пншнипопинининнинишппнив)»гвмсњњам хевпивпинванисциаипнсп="инаноопнипннпкники-

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

Доларске 7'/, п 89,

ЛОМБАРДУЈЕ |

Доларске 79, Облитације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. ССелпипРе

o НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

(41):

Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године Слив ЊУ

2:/; 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)

ливатнининнивцинећкек увекивавававанхкивавашинласнваниншанпининилнининиилишинининаланниннинвншинивипланичиатимацининаноа пизалњи их