Narodno blagostanje
Страна 688
од 74.— за 37 хиљада ; 7 од сто Блер имао је обрт од 1.36
милиона а 8 од сто Блер, код курса од 97.— за 55 хиљада |
динара. 7 од сто доларске обвезнице Државне хипотекарне банке трговане су по 82.—83.25, за 1.31 милион динара. На„родна банка је без промета, а Извозна банка тргована је по 700.— за 22.000 динара.
Наши доларски папири нотирали су на њујоршкој
берзи : На дан 1% Блер 8% Блер 7% Д.Х.Б. 18. октобра 83. 83.50 89. 90.50 79.—-84.21. октобра 82———83—— 90.50—91—— 79.----82.22. октобра 81.50—83—— 90.50—92.-- 79.25—81.23. октобра 81 828 90———91-- 80.12——52 24. октобра 81———82.50 91——92.—— 80.12--82.--
ZAGREBAČčKA BERZA.
Izveštaj zagrebačke berze primili smo pri zaključku redakcije. Iz njega vidimo, da se popravio kurs akcija novčanih zavoda i većeg dela industriskih poduzeća. Naročito čvrsti brodarski papiri. Dubrovačka porasla za 10 din., Trbovlje za 30 dinara (od 345 na 375).
Državni papiri kao i u Beogradu. Devizni promet samo u ponedeljak vrlo jak, ostalih dana vflo slab.
РОБНО ТРЖИШТЕ Жито.
Светска житарска тржишта су у овој недељи остала | азуме се, да и штрајк немачких металских радника није
мирна а цене су се чак и нешто поправиле. Од 79,75, колико је нотирао бушел пшенице на чикашкој берзи 16. о. м., цене су се поправиле на 80,85 22. о. м. за термин децембар ; термин март 81,25, а мај 85,75, док је ситуација код кукуруза остала потпуно непромењена : за децембар 79,12, за март 81,25 а мај 84,12,5. На свим се тржиштима осећа извесна умореност, која после толико бурног развоја и ниског стања цена управо несме зачуђивати. Европа у овој недељи није била купац. Упркос овој мирноћи северо-американска су тржишта постала нешто оптимистичка у погледу на развој цена у блиској будућности, јер је фармер борд објавио, да ће се због смањене производње кукуруза (Сев. американске државе мораће од јануара да увозе кукуруз) утрошити око 500 милиона бушела пшенице више за исхрану стоке. Као умирујући фактор на тржишта дејствује смањење понуда руске пшенице, које су у овој недељи знатно смањене.
Према мишљењу светских житарских стручњака ситуација је сада у рукама Аустралије, јер ће од начина њезиних понуда и цена зивисити и даљни развој прилика, ако се случајно не одлуче Совјети и баце поновно веће квантитете робе. Свакако треба имати у виду, да су увозничке земље прилично засићене робом.
Интересантно би било још и напоменути, да је канадски житарски пул поновно снизио авансе које плаћа фармерима и то од 60 центи на 55 центи за бушел. (Пре три године плаћено је 1.40 долара, а прошле још ! долар).
Наше домаће тржиште је мирно и без посла : цене су се кретале на дан 23. о. м. на београдској берзи: пиеница 135—150 а кукуруз 98—110.—
Пада у очи, да се у последње време чешће сторнирају већи закључци, који доспевају у октобру. Понуде су приличне, за промпт робу и термине, али су тражње веома слабе : наше су цене (па и румунске) увек још изнад светског паритета и једини већи купац, који купује робу, због одржавања цена, је Привилеговано извозно друштво. Али како оно своју робу за сада не продаје, то у тој својој политици много потсећа на канадски пул, који је том приликом претрпео велике губитке.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
·буршка берза, за 50 кгр.
Бр. 43
Брашно.
Цене брашна много су попустиле, млинови су пуни непродате робе, а тражња веома слаба. Пшенично брашно, каса 30 дана или 1 и по од сто сконто „О-ог“ 315—315, за кување бр. 2. 285—285 ; бр. 5 235—235 ; бр. 6 190—190; бр. 7. 125—120 ; за крму бр. 8 75—75.
Мекиње шлеп бачке, сремске и банатске станице у јута врећама 65—70.
Хмељ. Тражња словеначке-штајерске робе прилична је; постизава се цена од 10 до 15 динара по кгр. док се војвођанска роба плаћала по 5 до 10 динара; јавља се, да је
преко три четвртине жетве већ продато, и да произвођачи
задржавају робу, да би постигли веће цене. У Чехословач-
"кој је трговина нешто оживела : за жатечку робу плаћа се
10 до 17, динара, за осталу 8 до 10 динара. Немачка тржи-
пцта ових су дана чврста а плаћа се за виртембершку робу
23—26, за баденску 14—22 а за горску 10—18 динара. Кафа
је мирнија и цене су боље но пре четрнаест дана. Довози
су у овој недељи били знатнији и због тога се ситуација, у
вези са развојем политичких прилика много мирније про-
цењује. Цена варира на бази од 37.50—37.— марака хам-
Тржишта метала
потпуно су деморализирана, да употребимо израз једног
страног стручног листа. Цене свих метала су у опадању и
остао без утицаја. Бакар је лабав и светски картел, због дејства аутсајдера, мучи тешку муку да одржи цене на бази од 10 центи за либру (0.445 кгр.). Производња је у последње време у јаком опадању, али су у још већој мери опали конзуми и тражња а стокови су огромни; тако у Америци као и у Европи. Због тога се очекује, нарочито у Лондону, да ће се американске извозне цене још и даље снизити. Беса у калају заузима досада невиђене димензије : лондонска каса нотица опала је на 100 фунти за тону (1913. године износила је 202 фунте а 1928. године, у јануару, 265 фунти за тону). Код олова су прилике веома тешке, и сматра се, упркос задњег пада цене, да кулминација још није достигнута, јер су постојеће залихе огромне, а пошто још увек преовлађује хиперпродукција. Лондон нотира 14.75 до 15.25 фунти за тону. Исто важи и за цинк. Цене стално попуштају и као нов бесистички фактор навађа се у овој недељи, да су фабрике у Мексику, након једномесечне обуставе рада, опет отпочеле са производњом разних концентрата. Угаљ показује мало повољнију слику, нарочито за угаљ кућне потребе, док се индустријска роба увек још слабо тражи. У Немачкој лежи по халдама преко 10 милиона тона ; због таквих прилика се и цене не могу поправити. Код нас потрошња још није знатно повећана, али се већ много више производи, због предстојеће зиме. Запосленост је знатно поскочила.
Дрво изузев оно за огрев, још увек потпуно стагнира и наша домаћа предузећа се озбиљно припремају, да мање производе. Цене су лабаве; извоз је опао за преко 50 од сто према прошлој години.
Због нагомиланог материјала морао је изостати биланс Подринске земљорадничке банке у Лозници, који Немо донети у идућем броју.
а