Narodno blagostanje

20. децембар 1930,

0) 30% робе детаљиста, продаје потрошачу :

куповна, цена 30.900.90% добити 6.150.продајна цена детаљисте 37.080.—

5“ фраза 50% робе детаљиста продаје потрошачу :

куповна цена, 59.225. 20% добити 11.845 продајна цена детаљисте 11.070.Потрошач ће платити : У 1. фази (20% робе) 20.600.У 2. фази (30% робе) 37.080.У 3. фави (50 робе) 71.070. —

Укупно 128.750.—

Разлика, од 737 динара показује за колико ће се скупље плаћати 100.000 дин. робе, уз три прометне фазе по новом закону. У првој прометној фази роба, ће бити скупља при новом опоревивању за 1,98 од сто, у другој за 0,97 од сто, док ће у трећој фази бити јефтинија га 0,028 од сто. Добит трговаца скочила би са 25.366 на. 25.750 динара, односно за 1,51 од сто.

Предвиђено је да скупни порез на пословни промет ступи на снагу 1. јануара. 1981. г., и то је узето у обзир при прорачуну. Како припремни радови напредују далеко спорије него се то предвиђало, то ће он, у најбољем случају, моћи да ступи на снагу од 1. априла 1931. године.

Потпуна критика о њему моћи ће се дати тек после његове примене, Не можемо га довољно критиковати ни са, праксом коју има Аустрија. Отруктура наше привреде је сасвим друга него је тамо. Аустрија је претежно индустријска земља. Велике се количине њених фабриката извозе, док код нас то није. Док аустријски индустријалац на једној страни губи скакањем цена на домаћој страни, на другој он добива знатну олакшицу при извозу. Код нас се извозе претежно пољопривредни и сточарски производи на Које земљорадник неће плаћати порез, као што га ни сада не плаћа. Значи да он од извоза неће имати никакву корист, него тртовац извозник коме ће се повратити у случају извоза, плаћени скупни порез на пословни промет. Остали извозни артикли су: дрво, цемент, метали, Они се изводе у великим количинама али у непрерађеном стању. Стопа пореза на пословни промет биће код њих минимална, И то ће, разуме се, повољно деловати на развој тих грана индустрије. Међутим, остале индустријске гране биће погођене новим порезом. Њихови производи се конзумирају у земљи. Они ће морати платити при увозу порез на пословни промет на сировине и на многа помоћна средства, која су данас ослобођена од тога пореза. Плаћају лорез и за све оне који ће том робом трговати до потрошача. То ће све деловати на цене њихових производа. Ни мало лакши положај неће имати трговци. Они ће куповати робу за, 2, 3 или више процената скупље. На њу неће плаћати ! од сто пореза, на пословни промет, али то неће бити довољно да се по-

0- | НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 803

крије разлика. Једним средством могао би детаљиста да се послужи, а то је да набавља робу директно од произвођача мимо гросисте. Та ће се промена моћи тешко остварити. Ми још увек немамо довољно ортанивовану трговину. Многи детаљиста не може да набавља велике количине робе од произвођача) нето се снабдева од времена до времена. мањим количинама, од гросисте. Поред тога трговац у једном забаченом крају не може имати онај преглед тржишта и производње који има гросиста, у Београду или Багребу. За њега веже га и кредит. Индустријска предузећа често не могу да дају детаљисти оне услове плаћања, које му даје гросиста. То и још много других појединости говоре, да ће детаљиста, тешко отступити од гросисте.

То исто вреди и за занатлије, који прерађују опорезовану робу, у колико буду ослобођени од директног плаћања скупног пореза на пословни промет. Они ће добивати робу по скупљој цени и мораће је скупље продати.

Ми смо нашим примером показали да ће, као неминовна последица скупног пореза на, пословни промет, бити повећане цене робе за око 1%. При томе нисмо водили рачуна о томе да ће се плаћати порез на пословни промет на робу на коју се он данас не плаћа као на сировине. Даље ни то да ће порез на пословни промет на увезене готове фабрикате бити три до четири пута већи. Очигледно је дакле да ће скупни порез имати за дејство поскупљење робе.

. Кад би се то питање строго проматрало, добивамо другу слику. Приходи од тога пореза повећаће за око четири пута данашње стање. Колико ће од тога повећања пасти на терет произвођача и трговаца, а колико на потрошача, у облику пораста цена г Да могнемо на то питање одговорити, ми ћемо покушати да анализирамо све што се при томе може узети у обзир.

Индустрија ће покушати да један део не пребаци на потрошача, већ на, смањење трошкова, путем рационализације производње. При томе ће индустрија имати да се бори са скупим капиталом.

Код трговца била би два начина: или да робу купује преко што мање посредника, како смо раније видели, или да смањи своју добит. За једно и друго мали су изгледи.

Према, томе би скоро цео вишак од око 800 милибна динара повећао цене робе. Да ли ће поскочути цене неке врсте робе само за 1 од сто, или више то је тешко установити, Цене ће поскочити и то код свих артикала, то је једино позитивно што се може данас закључити.

Да ће и онај само 1 од сто, за колико ће се најмање цена сваке робе подићи, имати своје лоше дејство на развој наше привреде, то мислимо не треба ни доказивати. Куповна моћ главног потрошача наше земље гемљорадника у последње је време ослабила. Да одговори на пораст цена, он ће морати да смањује своје потребе. До једне извесне мере, то ће морати и радник и чиновник. Без сумње, наднице неће поскочити ни у једном предузећу, ни ва 1 од сто. Тако би једна од првих последица била та, да би за део равлике настао мањак у потражњи, То би деловало како на трговца тако и на самог произвођача, а индиректно и на саму државну касу.