Narodno blagostanje
Страна 826
| = Између Немачке и Чехословачке склопљен је до 31. марта 1931. год. провизорни уговор о угљу на темељу утврђених месечних контингената,
КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА
— Општина града Ваљева повела је преговоре за закључење зајма од 20 милиона дикара. Зајам би био употребљен за извођење канализације, увођење водовода, уређење слектричне централе, паркова, излетишта и т. д
— Софијска општина закључила је зајам од 3,070.000 дол. (171,9 мил. дин.) са једном групом француских, белгијских и аустријских банака уз суделовање ческе Унион-банке и бугарске Пољопривредне банке. Каматњак је 10%, емисиони курс 92.7 а рок амортизације 7 година. Зајам треба да послужи за градњу софијског водовода од Рилске планине, коју ће извести једна талијанска фирма. Цеви и остали материјал у вредности од 650.000 дол. лифероваће једна фран“ цуско-белгијска група.
— Grad Berlin završio je за uspehom pregovore o zaključenju zajma od 50 miliona maraka (675 miliona dinara). Polovicu zajma daće konzorcium nemačkih banaka pod vođstvom Preussische Staatsbank (Seehandlung) i Deutsche Bankund Diskonto-Geselischaft, a polovicu jedan konzorcium inostranih banaka. kamatnjak će biti između 8%.
— Загребачка општина завршила је прорачун свог годишњег буџета. Прорачун предвиђа суму од 140 милиона Динара, што у поређењу са прошлогодишњим значи пораст од. 30 милиона динара.
ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА
— Немачка продужава новим сретствима борбу противу увоза кукуруза са стране. Ми смо већ јавили да се немачка раж, која је намењена искључиво исхрани стоке, која се назива еозин, боји црвено. То бојење је нека врста денатурисања за људску употребу јер је еозин раж јевтинија. У земљи у којој је социјалистичка странка највећа, природно да се прво почиње са црвеним. Сад је на реду зелена. Донесена је уредба којом се обојена раж зелено може добити јевтиније као сировина за пецаре алкохола. Жели се да раж сузбије кукуруз и пошто је ова много јевтинија него увезени кукуруз то има прилично изгледа.
СПОЉНА ТРГОВИНА
— Немачке, енглеске и француске паробродске компаније, које врше саобраћај између Европе и Америке снизиле су цене кабинама.
— Совјетске поруџбине у Америци ове године су за 38,6 од сто веће него прошле. Износе 149 мил. дол. (8344 МИЛ. дин.).
— Аустријски Савез извозника преговара са Савезом аустријских банака о оснивању централе за есконтовање извозних меница. Извозници располажу великим бројем меница из источних и југоисточних земаља, које велике банке нерадо или никако не есконтују, док приватне есконтне фирме зарачунавају 18 до 24 од сто. Тиме су извозници приморани да ударе цене, које отежавају извоз.
ТРГОВИНА
— У Немачкој је ових дана поново поскупљена монополска цена кукуруза почев од !. јануара идуће године. За
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 52
Донау-Галфокс 24 марке (324 дин.) (пре 21,5) лаплата 25 (23) ситни Кукуруз 26 и Нинкантини 27 (24,5), марака по товару.
— У Паризу цена једног килограма хлеба снижена
~
је од 21. децембра са 2,40 на 2,35 франака (односно 5,28 ДИН.) ИНДУСТРИЈА
— Половином ов, г. отпочела је радом новосагвађена клаоница и фабрика сувомеснате робе, масти и леда А. Митровић и синови у Сплиту. У предузеће је уложено преко 4 и по милиона динара.
—- За претседника талијанске групе Италтас, о којој смо ми опширно писали, изабран је сенатор Алфредо Фрезати. Из надзорног одбора иступило је 6 чланова. Од странаца су још остали Пон Алфред Едвард од Интернационал Повер, Шамон Ернест од Социете де Комптер и мајор Пам Алберт од банке Шредер, Лондон.
— Бата је купио у Дубровнику једну од најпространијих зграда у главној улици, где ће се поред филијале сместити и модерно уређена радионица за оправку ципела. Ова вест је узнемирила све дубровачке занатлије, који су поводом овога уложили протест код надлежних.
-—— Između francuskih i talijanskih producenata umetne svile vode se pregovori o stvaranju jednog falijansko-francuskog bloka, koji bi bio dovoljno jak da se bori protiv konkurencije Kurtauld i A. K. L-koncerna. Ovi su pre kratkog vremena snizili cenu proizvodima, kao što smo mi to javili.
— У Аустрији је довршен електрични вод, који треба да из штајерских Алпи доводи у Беч струју. Годишње ће се моћи пренети по потреби 80 мил. киловата, а то значи уштеду од 10.000 вагона угља, који се већим делом увози. Радови око постављања вода стајали су 6 мил. шилинга (48 мил. дин.).
— U Švajcarskoj je uz sudelovanje Simens i Halske i Baseler Handelsbank osnovana firma Optikolor A. G. sa glavnicom od 2,3 mil. fr. (25,3 mil. din.). Svrha joj je otkupljivanje patenata fotografije u bojama.
— Светска производња вештачке свиле у 1930. години износи 209,955.500 кг. Од тога је током године конзумирано 192.990.000. кг.
— U Btaliji je palo ua teškoće Societa anonima acciaria e ferraria di Novi Ligure društvo za proizvodnju čelika, koje je osnovano 1912. godine sa 350.000 lira i u međuvremnu povećalo glavnicu na 36 miliona lira (oko 108 mil. din.).
— Највећа талијанска металургиска компанија Монтекатини зарадила је у 1930. год. 95—100 милиона лира (колеко и прошле године) и вероватно да ће дивиденда бити 18 лира по акцији, што преставља 7 од сто по данашњем курсу. У извештају се истиче да је Италија једина земља у којој не постоје никакве царине на вештачка гнојива (ђубре) и да је због тога у њој најјефтинија цена тих производа у интересу пољопривреде.
— Белгајска индустрија цинка прославила је ових дана стогодишњицу. Пре рата су главни продуценти цинка били: Мемачка, Сев. Америка и Белгија. Производња им је износила 80 од сто светске. Данас Белгија у Европи највише производи, јер је Немачка изгубила главне области цинка у Горњој Шлезији.
У хотелу „Сплендид“ собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање, У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од дин, 40—70, соба са 2 кревета од д. 60—100,
ХОТЕЛ
БЕОГРАД
Ко само једанпут одседне у хотел „Сплендид" увек ће после одседати у б њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у центру вароши, спроћу Двора, Брианова (раније Дворска) улица бр. 5. — Телефесн: 29-44.
|}