Narodno blagostanje

Страна 822

Бр. 52

бити оштампан, објављен и разаслан свима стручним оргавизацијама и лицима, да би се о њему наука и практичара могли изјаснити. То се чини у земљама, где су пројекти предмет дискусије претставничких тела. У нас где се закони доносе на други начин, то је још много потребније.

Пројекат је израђен као део трговачког закона. Али трговачки закон није у целини израђен и ако ће, са тога или другог разлога, његово обнародовање задоинити, зашто онда овај израђени пројекат закона о а. д. оставити у архиви, да чека завршетак целог трговачког закона 2 Овај закон није органски тако везан за остале партије трговачког закона да се не би могао објавити посебно и без њих. Доказ ; српски, француски, аустријски и енглески закон о 2. д. Чаки у Немачкој сада спремају посебни закон о а. д. издвојен из трговачког закона. Министарство правде Републике Рајха објавило је ове године „Предлог закона о акционарским друштвима и командитним друштвима на акције“. Акнионарско право обрађено је, дакле, у засебном закону. Тако бисмо могли и ми учинити и пожурити да бар у једној области трговачке делатности унесемо реда и јединства с обзиром на зеконско поступање. У једном уводном закону могле би се објавити одредбе о фирми, трговачком регистру и трговачким књигама — и у овој материји, у Србији нарочито, осећа се најхитнија потреба за реформом — које би важиле за целу земљу и замениле односне одредбе у разним трговачким законима. Са том допуном нов закон о а. д. могао би бити уведен у живот брзо, не чекајући трговачки закон. Прешност новог закона о а. д. осећају сви крајеви наше земље. Највише пак пређашња Краљевина Србија и Црна Гора, које имају најгоре законе и које од њих највише трпе и највеће штете имају. | A. IH.

Са невероватном равнодушношћу саопштили су еврогски листови психолошки га целу Европу, а економски за Чехословачку и Маџарску, катастрофалну вест о царинском рату између њих почев од 15. дец. Под притиском моћне аграрне странке, а под тзговором високог аграрног протекционизма у Немачкој и Француској, Чехословачка је од маја ове године почела да ствара нове отежице увозу аграрних промзвода. Како су неке од тих царина биле везане уговором са Мађарском, то их је Чехословачка отказала за 15. децембар. Чехословачка је одмах позвала заинтересоване државе на преговоре на бази знатно повећане заштите аграрних производа. Први преговори са Мађарима завршили су се без резултата, али је било наде, да пе после сусрета у Варшави и Букурешту доћи повољније расположење. По други пут су прихванени преговори пре шест недеља, али су се, као што видимо, завршили царинским ратом. Чехословачка не само што је огромно повећала царине на жито, брашно, свиње п свињске производе, који су главни извоз Маџарске, већ је баш за време преговора последњих дана донела закон, по коме се ке може трошити у Чехословачкој брашно од пшенице ако нема најмање 70 од сто домаће пшенице и брашно од ражи ако нема најмање 90 од сто домаће. Ми смо у претпрошло: броју означили то као забрану увоза противно изричним про. писима трговинског уговора. Маџарска на то није могл.

Наринсни рат уместо аграрног блока

пристати. Ма предлог простог највећег повлашћења са зназ-

но повећаним царинама Маџари нису могли пристати, Игвенађује нас лакомисленост одговорних. Истина да су Ма бари искористили последње дане старог уговора да убаш. огромне количине робе по сниженим царинским ставовим:. То је сасвим природно, али је искључено да су Маџар:: могли да убаце на тај начин у Чехословачку целокупну кс личину робе, коју они нормално извозе. А извоз Маџарско

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

у Чехословачку износи милијарду и по динара. Поред тога настаје за Маџарску друга једва невоља слична оној која је наступила у Србији 1906 године услед царинског рата са Аустроугарском. Маџцарска обично везује велики број цаРинских ставова своје тарифе у уговору са Чехословачком тако да друге државе у главном увозе у Маџарску на бази вајвећег повлашћења. Стањем створеним 15. децембра Мапарска је дошла у положај да много робе царини по општој царинској тарифи. То ће погодити не само увознике већ и њу те ће бити приморана да без компензације смањује своју општу царинску тарифу. још мање разумемо Чехословачку. То је земља на коју може да се примени реч која је добачена Аустрији у осамнаестом веку: „сренна држава“. Она је после Француске и Данске једна од најпроспернијих земаља у Европи. Њезин је међународни робни положај бриљантан ; са свима земљама наследницама Аустроугарске има активан биланс. Пре 1928 године она је увозила у Маџарску преко милијарде више но што је увозила и још увек је она у вишку. Она извози индустриске производе. Ланас кад је број незапослених радника износио преко 300.000 и Кад се вотира на брзу руку кредит од 150 милиона круна ради запослења радника не можемо разумети Чехословачку да тако лако улази у царински рат. ·

Наринским ратом ће се страшно погоршати стање у обема земљама, а узрок се не може сваљивати на светску привредну кризу.

== Као што је познато, да би изиграла уговорни став на увоз кукуруза утврђен у трговинском уговору са југославијом, Немачка је пре годину и по дана увела монопол увоза кукуруза. Управа кукурузног монопола тражила је од власти да се забрани увоз кукуруза и уз плаћање пуне царине, и да се тај увоз забрани појединцима, који станују на граници и увозе кукуруз за исхрану своје сопствене стоке. Судови нису делили то гледиште и сматрали су да према тексту закона има право свако да увезе кукуруз уз планање царине и да приватници на граници могу да ураде то исто за потребе своје сопствене стоке. Тим поводом је немачка влада издала уредбу ради објашњења закона о монополу увоза кукуруза, по којој се сада може казнити са годину дана затвора и великим HOBчаним казнама лице, које покуша да увезе и један килограм кукуруза са стране. Царинске и политичке власти имају да најстрожије поступају према онима који се огреше о тај закон.

Страхота аграрног протекционизма Доживели смо да се увозвици једне племените биљке, која служи за исхрану људи им стоке, гоне горе него они који кријумчаре опијум ! !

Odmah posle izbora, na kojima је radnička stranka odnela veĆinu, i konzervativci su i radikali podržavali Makdonaldovu vla- du. Ali |e vremenom, sasvim prirodno, nastupilo razmimoilaženje između konzervativaca i le| berista tako da su prvi u poslednje vreme ušli potpuno u Opo| ziciju. Ali u toliko energičnije podržava vladu Lojd Džordž. Iz platonskoga odnosa razvio se polako i gešeit. Makdonald je bio obećao Lojdu Džordžu izvođenje izborne reforme na alternativi moj bazi od koje ovaj očekuje koristi po stranku. Taj |e pazar | između Lojda Džordža i Makdonalda bio pre nekoliko dana predi net vrlo oštre kritike od strane najduhovitijeg konzervativca | Uinstna Čerčila. Na kraju svoga govora uzviknuo je on: „kako | može Lojd Džordž da pomaže fakvu vladu?” na to mu dobacuie. i Lojd Džordž: „Mi pomažemo radničku vladu iz straha da ne dođu na vladu konzervativci — još veći glupaci od socijalista”.

Jedinstveni Lojd Džordž!

i