Narodno blagostanje

Страна 2

Бр. 1

ћање извоза, од 100 милиона, марака највише колико се цени потенцијал увоза тих држава, не може Немачка рискирати компликације односа са, осталим државама. Ма Мен

Из овог прегледа, деклерације и становништва не треба, да изостане ни оно које потиче од научника. Професор Франц Ојленбург, ректор Високе 'Ppnoвачке школе у Берлину и водећи трговачко-политички теоретичар Немачке, под чијим је уредништвом пре пет година изишао нив студија о трговинско-политичкој ситуацији Европе, (где је објавфена и наша, студија о трговинској ситуацији Јутославије) написао је у часопису „Magazin der Мушзсћан“ чланак „Европски царински савез“, у Коме се изјашњава против зближења, са, југоисточном Европом. Разлог налази у веома, слабој куповној снази тих држава. То су. сељачка газдинства, каже он, а она су претежно натурална. Само индустриске земље су велики потрошачи индустриских производа, а тек пошто се ове земље буду индустријаливирале, добиће већу куповну снагу. Ту своју тезу докавује он следећим интересантним податком : царине на извесне индустр. производе (а на. рочито хемиске) много су веће у индустр. држа“ вама, Европе него у аграрним југоисточним, па, ипак је иввов Немачке у прве много већи. Из тота ИЗВОДИ он закључак, да ни смањење царина у југоисточним атрарним државама не би могло да повећа увоз. А куповну снагу Бугарске рачуна он на 34, Југославије на 46, Пољске и Румуније на, 47, Италије на 120, Француске Ha 220 марака, на, тлаву становника.

Из овог видимо да Немачка сматра да, се мора да, обрати пажња, југоисточном тржишту, али да, се не сме поћи путем преференцијала, другим речима Да се не сме ништа рескирати за љубав југоисточних држава; али донде док нема ризика, треба учинити све за зближење. Клаузула највећег повлашћења, има да остане врховном трговачко-политичком доктрином Немачке у најмању руку до 1985 тодине, кад истиче трговински уговор са Североамеричким Државама, са којима је утоворена клаузула највећег повлашћења.

Џа ипак се нама чини да Немачка, не само да не жели да остане данашње стање трговинско-политичких односа са Југоисточном Европом, већ на UDOTHB да жели извесне далекосежне промене.

Последњи број часописа „Рег дзгегтејсћ веће УојЈкзулт!“ посвећен је цео економској преорјентацији Европе, а. специјално Средње Европе. Од свију прилога најважнији су они Милана, Хоџе, ческог министра и д-ра Рихарда Шилера, начелника Министарства Спољних послова у Бечу, једнога, од водећих трговинских политичара Европе. Он вели да је предлог преференцијала, пропао у Женеви али „да се мора нешто друго да покуша.“ (О тим треба, доВести у везу необичну чињеницу да је Немачка, заказала за средину јануара тртовинско-политичке преговоре истовремено с Аустријом, Мамарском, Румунијом и Југославијом. Немачка је пре Рата, помоћу трговинско-политичког картела са Аустријом поломила тако рећи европске државе оперишући вешто прво с једном после са друтом и т. д. Сад Немачка сама себе ставља, у тежак положај, да истовремено преговара са четири државе, јер се лако може догодити да се у најмању руку између Југославије, Румуније и Мађарске створи блок ад ћос и изврши притисак на њу.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

Шта може да, намерава Немачка 2 Да, покушамо да дођемо до сазнања, путем методе елиминирања. Постоје четири тртовачко-политичка, система у свету: клаузула највећег повлаштења, реципроцитет, преференцијал и царинска унија. Што се тиче преференцијала, јасно је, да он не може доћи у комбинацију за Немачку. Исто то важи за. реципроцитет. Реципроцитет искључује клаузулу највећег повлашћења горе него преференцијал. Немачка би са. реципроцитетом према, балканским државама затазила о осталим државама, у царински рат гори нето услед преференцијала. Остаје. царинска унија. Ми сматрамо да службена Немачка није далеко од идеје царинске уније са Аустријом, Југославијом, Мађарском, Румунијом и Бугарском. Зато је доказ пре свега, чињеница, да су се у последње време појавили многобројни чланци у немачкој штампи, који имају за, предмет питање царинске уније. Једни предлажу царинску унију са Француском, други многобројнији (готово пелокушна индустрија) стоје благонаклоно према царинској унији са јужно-европским државама, јер је то једини бевризичан начин зближења. Ојленбург одбија, идеју о царинском савезу са Француском и са ма којом другом земљом, али је зато симптоматично да, водећи економски часописи Немачке „Der deutsche Volkswirt", ugjmw je ypennHk изабран за народног посланика у Хамбургу (д-р Густав Штолпер) и који се сматра за будућег министра финансија, живо устаје у корист царинске уније са балканским државама (у броју од 25. дец.) и то под условом, да Француска буде споразумна. Пошто Француска нема великих Тртовинско-политичких интереса према Балкану. али у толико већих политичких, то би она, имала да финансира, производњу Балкана, а. Немачка, да откупљује њихову робу.

Ова претпоставка да може Немачка, средином месеца јануара да нас изненади са предлогом принске уније, на коју смо ми лично дошли размишљајући о овоме свему, избила, је пре 3 дана у француским листовима, како јавља последњи број „Ргадег Ргеззе“ који имамо у рукама кад пишемо овај чланак. Тамо се вели да је Немачка поднела предлог Југославији, Румунији, Бутарској и Машарској о царинском савезу. „Ргасег Ргеззе“ нарочито оглашава ову идеју за фантастну и неизводљиву“).

И]. Какво гледиште морамо ми заузети.

Настаје питање шта ћемо да радимо ако нам Немачка ових дана понуди царински савез

На то можемо одговорити тек пошто имамо пред очима извесне околности, које стоје у непосредној вези са целом тртовинско-политичком ситуацијом. „Народно Благостање је за зближење народа. оно је пацифистичко оно даје примат народном благостању. Ми смо против шовинизма, и империјализма, али „Народно Благостање“ није у стању да утиче на ток међународне политике. Ми се бавимо економском политиком, али не догматички и не без обвира, на стварност. Пре рата је важио Балкан као огњиште будућег рата а Србија. је називана ратним бацилом. Сасвим су се ивмениле прилике у Европи после светског рата. Ми не верујемо у нов рат, али

1) У међувремену смо нашли ту вест у водећем при-

вредном дневнику Француске „Ка јоштлве industrielle,“