Narodno blagostanje

Страна 106

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 7

— Међународна конференција за утврђивање ваздушног саобраћаја за 1931. год., која је одржана у Берлину, завршила је свој рад. Наш споразум састоји се у обнављању уговора на путној линији Београд—Загреб—Беч, коју ћемо н ове године експлоатисати заједно са Французима и Аустријанцима. Затим други споразум је био са Француском односно сарадње на линији Београд— Солун преко Скопља, и трећ споразум је са Чехословачком, односно саобраћаја Братислава— Загреб. На овој прузи вршиће саобраћај чешки авиони.

— Белгијском парламенту поднесен је пројект закона по коме се Национално друштво вициналних железница овлашћује да успостави властити аутобусни саобраћај. Друштво намерава на овај начин да искључи конкуренцију приватних аутобусних друштава, као што је то већ случај и у Чехословачкој. — Glavni inžinjer amerikanske Baltimor and Ohajo železničke kompanije izabran je za tehničkog savetođayca sovjetskih železnica, radi čega je i otputovao u KHusiju na jednogodišnji boravak. Osim njega još 150 amerikanskih železničkih inžinjera otputovaće uskoro u Rusiju, da pomognu Sovjetima pri amerikanizaciji celokupnih železnica.

— Od 16. do 21. juna ove godine održaće se u Libeku severna Turistička i saobraćajna izložba. Biro za unapređenje nemačko-jugoslovenskih privrednih odhosa u Berlinu pozvao |e pretstavnike naše države da učestvuje na istoj.

— izmenjena je tačka 3. & 11. tariflske povlastice za posetioce jadranske obale i kupatila, koja sada glasi: „Putnici, koji žele da se koriste ovom povlasticom, moraju pri povratku sa jadr. obale ili iz kupališta imati potvrdu o boravku overenu od opštinske vlasti, banjske uprave ili od kapetana pomorskih brodova. Isto tako izmenjena je i tačka 4., koja sada glasi: „U boravak se uračunava i vreme provedeno na putovanju morem”.

— Prihodi čehoslovačke železnice u 1930. godini pali su ža 575 miliona kruna (966 mil. din.) na 3970 miliona. Osobito jak pad prihoda od teretnog saobraćaja.

ЗАДРУГАРСТВО

— У Мталији постоји 12,857 различитих задруга. Од тога се 7882 прикључило Националном задружном институту. По врстама их има: 2750 потрошачких, 522 грађевинске,120 за електричну привреду, 1102 индустријске, 187 транспортних, 82 занатске, 354 пољопривредне продуктивне задруге, 2705 различитих задружних каса, 3000 кредитних задруга, 612 пољопривредних продајних, 98 винарских, 1276 млекарских и 89 свиларских.

КОЊУНКТУРА

— Број незапосленх у Италији према службеним податцима износи округло 500.000.

— Сензацију је побудила изјава француског претставвика код Међународновг радничког уреда у Женеви Пикенара да број незапослених у Француској стварно износи 350 хиљада, а број радника, који раде уз скраћено радно време, 1 милион. Француска неће пред светом да призна да је и она јаче погођена светском привредном депресијом. То је узрок, каже он, да број незапослених према службеним податцима износи само 45.000.

— Да се привредна депресија осећа све јаче и у Швајцарској види се из чињенице да број незапослених све више расте. Почетком ове године износио је 23.045 према 13.350 годину дана раније. Цифра је смешно малена ако се узме у обзир милионска незапосленост Немачке, Енглеске и Америке. И проценат од целокупног запосленог радништва је мален 3,4 од сто, али је у сталном порасту. Много боље се види опадајућа коњунктура из стања деломично запослених. У

текстилној индустрији 22 од сто (према 11 прошле год.) ради ya скраћено радно време, у металској и машинској 13,5 (према 0,2 прошле год.), а у индустрији сатова 44 од сто (према 4,3 од сто 1930. год.). Индустрија намерава провести снижење надница, које су у Швајцарској врло високе. Савез продуцената свиле одобрио је својим члановима да снизе наднице према споразуму са радницима. И машинска индустрија наговестила је снижење надница. Радници протестују и прете штрајком.

— Са бројем незапослених у Енглеској порасла је н. државна помоћ Уреду за осигурање незапослених. 1928. год. · износила је помоћ 11,8 мил. ф. ст. (3206 мил. дин.), 1929. год. 19,4 мил (5,24 милијарде дин.), текуће буџетске године . извоси већ 37 мил. (9, 99 милијарди дин.), а идуће године ће, како се рачуна, износити 50 до 55 мил. (13,5 до 15 милијарди дин.). Поред тога држава покрива дефицит Уреда за осигурање, који је прошле године износио 39 мил. ф. ст. (10,5 милијарди дин.), ове године 36 мил. ф. ст. (9,7 милијарди. дин.). Укупни издаци на помоћ дефицита код Уреда за осигурање незапослених износи текуће финансијске године 73 мил. фунти ст. (19,7 милијарди дин.) или 12,6 од сто целокупних управних издатака Енглеске.

— Трбовљанско угљенокопно друштво отпустило је до сада 600 радника,

— У вези са све већим порастом незапослености. француском парламенту поднесен је пројект закона, по коме . зе Национални фонд за незапосленост повећава од 1,5 на. 13 мил. фр. (3,33 односно 29 мил. дин.). |

— Prema statističkim podacima u Vrbaskoj banovini je · do sada ukupno ostalo bez posla 5.300 radnika (Našička fabrika otpustila je 500, fabrika duvana 100, pilana Bosna Bua 300, Bočac 250, fabrika jedaćeg pribora Brišlijavac 150, Usora 200, Destilacija drva 700 i Šipad 2000 radnika). Otpušteni su prefežno sezonski radnici i zemljoradnici.

СТАТИСТИКА

— Prema statistici Banatske frgovačko- industriske i zanatske komore, u prošloj godini bilo je u Banatu 6283 trgovačke, 13.641 zanatske i 294 industriske radnje, 58 novčanih · zavoda ı 14 osiguravajućih zavoda.

— Iz statističkih podataka Novosadske komore vidi se da je dogžon stoke na novosadsko tržište u 1930. godini iznosio 60.745 komada, od čega je prodano 42.439 komada. Od toga je bilo svinja 25.000, a ovaca 15.000 i 2000 komada krupne stoke. ·

— Prema službenoj statistici u Beogradu je od 1919. g. do kraja 1930. g. podignuto 3685 zgrada, u vrednosti 2 mili-· jarde 370,009.424 dinara. Ovde hisu uračunate zgrade koje je podigla opština, država i t. zv. „divlje kuće” (što žajedno sa gornjima ima ukupno 4000 zgrada u vrednosti preko 3 mlijarde dinara). Samo u prošloj godini podignuto je u Beogradu 273 zgrade, u vrednosti od 143,5 mil. dinara.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Из трговачког регистра.

Сједињске творнице стакла на дионице, Загреб, повишење главнице од 5 на 10 милиона динара. — Упис новоосноване фирме „Фера“ д. д., подузеће за промет жељезом и жељезном робом у Загребу. — Виницки, д. д за промет и конфекцију крзна у Загребу, брисање члана управе инж. Густава Кунеца. — Југословенска банка д. д., Загреб, филијала у Вараждину, брисање прокуристе Алберта Бливајса из Вараждина. — „Биндер и Полгар“ д. д. за индустрију и трговину дрвом, Земун, изабран за члана управе Живојин 'B. Нешић, индуст. из Београда. — Упис новоосноване фирме „Југословенско Ауер д. д. за плинско и жареће светло и електрику, Загреб“. — „Радио“ а. д., Београд, фирму ће пуноправно потписивати директор друштва Милан Ђорђевић. —