Narodno blagostanje

14. фебруар 1931,

неповољно. Сума емисија у јануару ове године износи свега 9,3 мил. форината (199,25 мил. дин.) према 50 мил. (1125 мил. дин.) јануара 1929. год. Пад износи 81,5 процената. Рђави знаци за међународае зајмове!

— Kod bečke Oesterreichische Creditanstalt stupaju u penziju: direktori Heinrich Hičman, Kraus, Šrajer ! Ргасег.

— Komora za trgovinu, obrt i industriju u Zagrebu otvorila je anketu po pitanju pomorskog kredita.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Да би предулредила евентуална погоршања у бумету, француска влада решила се да конвертира државне рентне зајмове, чији каматњак износи 5 до 6 од сто. А то је ако се узме у обзир данашња обилност капитала у Француској, доста висок каматњак. У случају да влади пође за руком да конвертира зајам за 4 до 4 и по од сто, уштеда У буџету износиће: уз 4 процента 1178,5 мил, фр., а уз 4 и по од сто 16145 мил. фр. (2616,3 односно 3584,2 мил. дин.).

— За регулацију реке Лима одобрен је кредит од 300 хиљада динара.

_ — За изградњу пута ин моста преко реке Врбаса код Ребровачке цркве у Бања Луци одобрен је кредит од 8380.000 динара.

— Због штедње Бразилија ће укинути 150 мање важвих конзулата и вицеконзулата.

— Министарство грађевина одобрило је суму од 1.300 хиљада динара за реконструкцију моста преко реке Железника на путу Сарајево—Илипа.

. — Буџет расхода и прихода Вараждинске општине за 1931. год. предвиђа суму од 9,9 мил. динара.

— Буџет општине у Срем. Митровици за 1931. год. предвиђа расходе у суми од 4.153.863 дин. а приходе до 2,168.503 динара. Мањак од 1,385.360 дин. надокнадиће се градским наметом од 83 од сто.

— Мађарска влада пролонгирала је на 2 године бескаматни кредит од 4,6 мил. пенге (46 мил. дин.), који је 1926. год. одобрен пољопривредницима ради набавке приплодне стоке. Од 1926. год. до данас набављено је преко 15.000 комада. То је имало знатног утицаја на извоз. У прва три тромесечја 1930. године извезено је за 230 мил. пенге (2300 мил. дин.) стоке и сточних производа, што чини 234% целокупног извоза.

— Opština u Bačkoj Topoli povela je pregovore sa Hipotekarnom bankom u Beogradu za zaključenje jednog zajma od milion dinara, koji bi se upotrebio za podizanje moderne klanice.

ИНДУСТРИЈА

— Немачке фабрике чоколаде Штолверк A. JI у Келну, Рајнхард у Хамбургу, Хаусвалт и Голдина у Бремену снизиле су цене чоколаде за 10 од сто.

— Министарство шума и руда прописало је наредбу о оснивању државних рударских школа у Књажевцу и Зеници. То ће бити средњешколски, интернатски заводи за спремање рударских, топионичких и рударско-стројних настојника. Настава у књажевачкој школи трајаће 2 године а у зеничкој 3 године. Услови за пријем у школу су следећи: да кандидат има 4 разр. основне школе, да није млађи од 20 нити старији од 30 година, да је бар четири године вршио рударске и топионичке послове и да је телесно спосо-

бан. Пре ступања у школу полаже се нарочити пријемни испит.

| ФРАНЦУСКЕ КЊИГЕ )

Павао НЕ НПР ETO OE OI

ЦЕНЕ НАЈПОВОЉНИЈЕ

5;

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 103

— Занатска федерација у Фиренци обавестила је Савез занатских удружења и еснафа у нашој Краљевини, да ће се у току месеца марта ов. год. одржати велика земаљска изложба занатских рукотворина. Управа занатске федерације, која организује ову изложбу, позвала је и наше занатлије да учествују на изложби.

— Руска производња пољопривредних машина у по следњем тромесечју прошле године пала је на 65 процената предвиђене квоте, Узрок томе је рђава организација рада. Потребна је најстрожа контрола да се радници приморају на рад, за који не показују много воље због мизерних услова за живот. С друге стране фабрике не добијају довољно сировина за прераду.

— Бриселски текстилни фабриканти и трговци решили су да оснују текстилну берзу, која ће стајати под протекторатом Бриселске трговачке коморе. Сврха јој је да оживи обрт текстилне робе и да пружи гарантије да ће сваки заКључени посао тачно и лојално бити извршен. У случају неког спора решење доноси изборни суд.

— Прошлогодишња производња злата у целој британској Империји износила је 61,9 мил. ф. стерл. (16,8 милијарди дин.) према 59,7 мил. године 1929. Најјачи је пораст производње у Трансвалу 7,4 мил. ф. с. и Канади 0,7 мил. (1998 односно 189 мил. дин.).

— Савез произвођача пољопривредних машина у Чехословачкој основаће кредитно друштво са 10 до 15 мил. кр. (6,5 до 21 мил. дин.) главнице. Сврха му је да даје пољопривредницима бескаматне кредите ради набавке пољопривредних машина. Савез се обратио на владу да и она пољопривредницим одобри бескаматно 30 до 50 мил. (50 до 82 мил. дин.) у горњу сврху. Познато је да је немачка влада пре кратког времена дала пољопривредницима кредит од 100 мил. марака за набавку пољопривредних машина.

— Талијанска петролејска компанија (Ађип) наишла је код места Монтевиво у Парми на нове велике изворе нафте врло доброг квалитета. (65 од сто петролеум, 14 од сто бензин, остатак зејтин за мазање). Овогодишња производња ће

због тога знатно премашити ону из прошле године (око 6000 тона).

— Извоз грчких тепиха рапидно опада успркос свих настојања око реорганизације производње и извоза. још 1926. године износио је 31 мил. драхми, 1927. год. 15 мил., 1929. год. 8,7 мил. да падне прошле године на само 4,6 мил. (35 мил. дин.).

— У Турској се ових дана завршава офертална лицитација за изградњу ратне луке Гелчик код Исмида. Међу офертантима се налазе и немачке фирме Круп и Гутехофнунгсхите; овој последњој ће вероватно бити поверени радови. У вези с тиме интересантно је опазити да у Турској романски утицај у сваком погледу узмиче пред германским. Немцима се најчешће поверава извођење јавних радова, грађење железница, путева и лука. Множина отпуштених немачких официра нашло је хлеба у турској војсци. Од страних језика се сада у истој мери захтева знање немачког као и француског. Ових дана је један угледан посланик одржао у парламенту говор „тражећи од Министра просвете да се младеж одгаја потпуно германски. Романски одгој створио је од Турака мекушце, тврди он, док ће германски створити генерације железне воље. И збиља је ових дана у Турској путем конкурса намештен велики број немачких учитеља.

у Француско-српској књижари

ЕП OI ЈАСНИ ПА

СРЕМСКА 4. — ТЕЛЕФОН 51.28.