Narodno blagostanje

21. фебруар 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 123

САОБРАЋАЈ

— Kako bečki listovi javljaju добро је до зрогаг ит između austrijske vlade i Dunavske parobrodarske plovidbe u Beču. Kako smo i mi letos javili društvo je tražilo pored subvencije i jedan beskamatni zajam od 15 mil. šilinga (120 mil. dinara) radi nabavke novih i opravke starih jedinica. Međutim izgleda da od toga neće biti ništa, ali će držva davati društvu do 1941. godine godišnju subvenciju od 2,5 mil. šilinga (20 mil, dinara).

— Министарство саобраћаја је одобрило да се у Земуну на аеродрому „Београд“ отвори нова Државна пошта, телеграф и телефон, која ће носити назив „Земун 55%

— Генерална дирекција државних железница одобрила је повластицу за вожњу на железницама учесницима Међународног сајма узорака, који ће се одржати од 8. до 23. марта о. г. у Верони.

— Речна пловидба пустила је 14. о. м. у саобраћај путнички брод на линији Београд—Шабац— Митровица, који полази уторником, четвртком и суботом у 7 часова из Београда, а средом, петком и недељом у 8 часова из Сремске Митровице. |

— Комисија за доношење поморског закона је отпочела свој рад 15. о. м. у Сплиту под претседништвом г. д-ра Шиловића.

— При заводу за унапређење спољне трговине установиће се Отсек за подвозне тарифе, који Не бесплатно давати обавештења заинтересованим лицима.

— „Путник“, друштво за унапређење туризма отвара своју агенцију у Солуну, Венизелосова улица бр. 14.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА — Engleska je uputila Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Polj-

skoj, Danskoj, Švedskoj i Norveškoj notu, u kojoj traži 25%-no !

sniženje carina na uvoz glavnih engleskih artikala. Ovaj korak naišao je na vrlo hladan prijem, jer Engleska samo traži olakšice za sebe, a ne nudi za to nikakvih koncesija.

— Da izbegnu carinske povišice, koje su u Nemačkoj 1. ov. m. stupile na snagu, mnoge strane fabrike osnovale su svoje filijale u Nemačkoj. Ovih dana je i švajcarska fabrika cipela C. F. Baly osnovala u Konstanci filijalu, u kojoj je zaposleno preko 2000 radnika.

— Prema člant 16. bugarske carinske tarile sume, koje nisu prelazile 10 leva (4,1 din.), plaćale su se u papiru. Ovih dana donesen {e zakon, po kome se bez obzira na iznos carina plaća u zlatu; iznos u papirnim levima množi se sa carinskim koeficientom, koji danas iznosi 27.

— Комора за трговину, обрт и индустрију у Загребу обавештава све извознике, да је албанска влада поновно снизила увозну царину на пшенични грис од 37.50 на 15 зл. франака за 100 кг.

— још један водећи индустријалац Немачке д-р Шленкер узима реч по питању трговинске политике према југоистоку Европе. На супрот Дујзбергу сматра он да је преференцијал изводљив правнички и позива се на оне исте аргументе којима се служили претставници аграрног блока на конференцији у Женеви. Али ипак додаје он да је економски и правнички 34 побољшање њихових међусобних односа боља царинска унија, која би учинила да се изврши бар на једној линији прекршај са протекционизмом.

— Дирекција југословенске слободне зоне у Солуну обавештава све заинтересоване извознике да је грчка влада дозволила увоз наших свиња у Серез (досада само у Атину, Солун и Воден).

— Иницијативом Мађарско-југословенске трговачке коморе у Будимпешти почетком идућег месеца посетиће нашу Краљевину велики број виђених маћарских привредника, док ће почетком маја главни претставници немачке тешке и

угљене индустрије приредити екскурзију ради ближег упознавања прилика у Краљевини. Формиран је одбор за дочек.

— Мануфактурно трговачко удружење у Београду, одржало је своју годишњу скупштину 15. 0. M., Ha којој се, по извештају Управног и Надзорног одбора, говорило о данашњим привредним приликама. Констатовано је да се криза све више појачава нарочито у овој врсти трговине, Овоме још доприносе претеране закупне цене локалима, што гони трговце на несолидно трговање, затим торбарење, а нарочито појава трговина на отплату, које продају робу по скупљој цени, него за готово, што ће ако се ово настави, довеести чиновнички сталеж у презадужено стање. Поздравља се затим доношење новог закона о обртима, којим ће се не само онемогућити бесправан рад, него ће се увести извесне нсвине као принудно удруживање, стручне организације и т. д. Укидање трошарине сматра се као прва мера за подизање привредне снаге у Београду.

— Завод за унапређење спољне трговине извештава извознике да је при увозу у Шпанију потребно да уверења, која прате робу, буду визирана од шпанских консуларних власти у Југославији. У противном роба ће бити оцарињена по стопи опште, а не уговорне тарифе.

— У Милану ће се одржати од 12. до 27. априла о. г. ХИП. међународни сајам на коме ће учествовати и наша држава. Организацију транспорта узорака вршиће „Трговачки музеј“ у Београду.

— јавили смо да се пољска делегација повратила из Прага а да није успела испословати снижење царина на свиње. Чеси су изјавили да је од завођења царина прошло мало времена па је немогуће да су оне могле већ утицати на страни увоз. Кад Пољаци нису могли израдити снижење царина, понудили су да се увоз контингентира. Чеси су одбили понуду.

СОПЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— U Španiji je, kao što smo i mi nagovestili, objavljen dekret, po kome je stranim radnicima potrebna posebna dozvola za rad ,odnosno za boravak. Taksa iznosi do 500 pezeta (3200 din.) godišnje prema visini zarade. Po novoj uredbi svaki strani radnik obavezan je da svoj radni ugovor registrira kod

' Jefatura de los servicios especiales” novog zvanja, koje je u

tu svrhu osnovano. Stranim radnikom se smatra svako strano lice, muško ili žensko, iznad 15 godina, koje je u Španiji zaposleno ili traži zaposlenje.

КОЊУНКТУРА

— Tokom prošle godine 6000 čehoslovačkih radnika ostalo je u Francuskoj bez posla.

— Broj nezaposlenih u Nemačkoj iznosi 4,9 miliona. Od sredine januara porastao je za 130.000.

— Недавно смо јавили“да је у Трбовљу редуцирано око 600 радника. Сада се број редуцираних радника попео на 700.

— 354.185 меница у износу од 3,8 милијарди лева (855 мил. дин.) дато је прошле године у Бугарској на протест. Износ је за округло 1 милијарду већи него 1929. год.

— Рудник Љубија код Приједора отпустио је знатан број радника, услед слабог извоза руде у Мађарску и Чехословачку. ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Skupštine.

Bačko-petrovoselska kreditna banka, a. d., Petrovo Selo, 1. marta (redovna). — Upska štedionica, Ub, 14. marta (redovna). — Prva štedionica, d. d., Bačko Petrovo Selo, 1. marta (redovna). Prva kovinjska štedionica d. d., 28. marta (redovna). — „Sentinela”, uložni i kreditni zavod d. d., Banat. Novo Selo, 5. marta (redovna). — Bačko-Petrovoselska hrišćanska