Narodno blagostanje
- 21, март 1931.
_— BHraziijanska vlada zabranila je na 3 godine svaki uvoz mašina, aparata i alata. Ali u slučaju stvarne potreDe, Ministar rada se ovlašćuje da izda dozvolu za UVOZ. тате зи и znatnoj meri. pogođeni Nemačka i Sjedinjene Države.
— U vezi sa noticom iz prošlog broja o nemačko-čehosiovačkom sporazumu O Uuglju donosimo, da i on sadrži odredbu, po kojoj za svaku tonu nemačkog kamenog uglja uvezenog u Čehoslovačku, ova izvozi u Nemačku 2 fone mrkogz uglja. Taj odnos važi do izvesnog minimuma, ispod kojega Nemačkoj ostaje siguran kontingenat od 115.000 tona za + g. a 120.000 za iduću, bez obzira na čehoslovačku kvotu. Pored toga Nemci su izvojevali pravo da eveniualni neiskorišćeni kontingenat do jedne irećine mogu пакпадпо Шегоуан.
__ 1) Беби зи 28. оу. та. započeli mađarsko-čehoslovački trgovinski pregovoži.
| — Poljska vlada predložiće parlamentu uspostavijanje jednog državnog zavoda za osiguranje izvoznih kredita. Kao li nansijska osnova služili bi prinosi od zajmova datih privatnin bankama 1927. god., što čini oko 60 mil. zloti (402 mil. din.). Zadaća bi ustanove bila da preuzima 1. garantju za operacije zavoda, koji se bave osiguranjeni izvoznih kredita, 2. gSarantiju za izvozne operacije pojedinih banaka, 3. 50%-nu garantiju za izvozne operacije izvoznih organizacija odnosno pojedinih izvoznika i 4. da deli kratkoročne kredite izvoznoj trgovini, razume se uz što povoljniji kamatnjak.
— Poliska je povisila carinu na kukuruz od 30 па 36 zloti (180 odnosno 236 din.) od 100 kilograma.
— Francuskom padamenia podnesen je projeki zakona, po kome se na proizvodnju piva udara specijalna dacija, koja bi
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
omogućila stvaranje tonda za pomoć producentima hmelja. Osim · toga predviđa se neobnavljanje vezanog stava kod carine na i na OQ-mesečni kredit, za koji 60% garantuje država.
uvoz hmelja u itrgovinskom ugovoru sa Čehoslovačkom 1 5ро-
razum između hmeljara i pivara, po kome bi se poslednji oba-
vezali na kupovinu utvrđenog kontingenta hmelja,
| — Министарство финансија је донело решење којим се забрањује увоз из Русије за следећу робу: лепковима за столаре, молере, обућаре и т. д.; натријевом карбонату сировом и печеном ; амонијачкој соли и каустичној соди (натријев и калијев хидрат).
— Раније смо јавили да су разне привредне организације тражиле од Мин. финансија да се укине царина на увоз плавог камена. Међутим министарство је одбило ову молбу из разлога што домаће фабрике производе колико је пстребно за домаће. потребе.
— Француска је ратифицирала трговински уговор са Швајцарском.
— У допуну наше раније котице јављамо, да је немачко Државно веће поништило одлуку Рајхстага да се понова дезволи слободан увоз за контингенат од 210 хиљада тона смрзнутог меса. Предлог ће се понова изгласавати у Рајхстагу, али по свој прилици неће бити примљен, јер је сада потребна двотрећинска вепина.
СОБИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— U dasskoj јабазти рарта 12010 је зикоб 2605 [ова što poslodavci hoće da snize nadnice radnicima. Celokupno radništvo -— oko 12.500 ljudi stupilo je u štrajk.
— Генерална рударска дирекција сазвала је за 21. 0. м. анкету по питању збрињавања беспослених рудара. Циљ анкете је сузбијање редукције производње и радништва у
Страна 185
рударским и топионичким предузећима као и збрињавање потпуно или делимично беспослених радника.
— Управа држ. дрварског предузећа „Шипада“ је одлучила да бесплатно раздели грађу, као и да подигне дрвене куће за пострадало становништво у јужној Србији.
—- Управа Дравске бановине основаће нарочите фондове за помоћ у случајевима поплава, пожара, града, земљотреса и других елементарних непогода. Из фондова ће се давати и помоћ беспосленима. Средства за исте, ће се добити од државе, бановине, општинских и социјалних установа, рударских, индустријских и других предузећа. Управа ће бити састављена од 20 лица са баном на челу,
КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА.
— На серниви општинског одбора Београдске општине од 16. о. м., решено је да се осветљење, бубре и вода могу од сада плаћати преко поштанске и општинске штедионице. Затим су образована два одбора, од којих ће један проучавати питање оснивања централне савезне задруге У Београду, у коју би се доносило млеко и одакле би се разносило у варош. Исти одбор ће проучавати и питање евентуалног подизања завода за пастеризовање млека. Други одбор ће се бавити питањем подизања модерне парне пекаре. За сад су узете у разматрање понуде Млинарске задруге у Београду и једне стране фирме.
ТРГОВИНА |
~ Busija je u Norveškoj kupila oko 11.000 tona alumi= nija u ukupnoj vrednosti od 15 mil. kruna (225 mil. din.), Što odgovara ceni od 1350 do 1400 kruna (20.250 do 21.000 din.) prema Marteiskoj ceni od 23.490 din. po toni. Posao je učinjen
— Пут немачких индустријалаца по Русији није био
| без успеха. Совјети су одлучили да код немачке гвоздене, че
личне и машинске индустрије изврше поруџбине у износу од 4 милијарди дин, али под условом да им се досадањи кре дити продуже просечно на максимално 29 месеци. Пристали су да нове поруџбине 20% плате унапред у меницама. Немачки индустријалци мисле да ће им нове поруџбине омогућити да запосле 100.000 незапослених.
— Пољски извоз змита и његових прерађевина у 1930. год, износи 737.336 т. у вредности од 161,5 мил. злоти (1,071 милијарди дин.). .
— EHrnecka npercrasHMuka кува вотирала је закон о успостављању принудне централне организације за трговину. главним аграрним продуктима (монопол јаја, млеко и прерађевине, сир, свињски продукти), чиме се приватна трговина потпуно искључује. |
— SaBOm 3a VHanpebeme cCnOpHe трговине извештава да извозници смрзнутог свињског меса могу код увоза у француску слати целе заклане свиње или половине са припадајућим деловима уз сваку половину. При увозу ће се тра-
· жити уверење 0 здравственом стању свиња.
__ Ма пленарној седници Београдске трговачке ко-
| море, која ће се одржати 31. 0. МИ 1. априла о. г. расправ| љаће се поред текућих питања и питање рада пољопривред-
ног отсека исте коморе, затим пројекта Закона о осигурању
радника и питање припреме за овогодишњу сезону изложаба, — У Осјеку he се одржати од 2. до 14. маја Х јуби-
ларни велесајам, на коме ће бити и занатска изложба.
А, Д, ПРЕ
ТЕЛЕФОН 5-78
звала
|
ZTUTETJ
Јљуољањва Шеленбургова бр, 7.
ee... >
Телеграми ШЕОДОВКА, Љубљана Телефоли: 29-36 a 27-37
ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ
Заступинттво Београд, Киез Михвелов Венаи 13:14
израђује све мројсите и шаље па зактев сведфо струтле мтжињере
%љегреб Рачкога бр. 2
Телегреми: ШКОДА — Загреб Телефоп 4!-57
Телеграми:; ШКОДА Београд
вашзеов