Narodno blagostanje

"21. март 1931, НАРОДНО

од најважнијих реферата: Министар Ридл је реферисао о

регионалним споразумима и највећем повлашћењу, Д-р Цезар.

Попеску о резултату рада досадашњих аграрних конференција, Д-р Е. Долфус о Друштву народа и аграрном проблему. Првог дана конференције био је поднесен реферат Д-р Ридла. У дискусији и излагањима узели су учешћа Д-р Ото

Франгеш, наш бивши Министар пољопривреде и наш уредник.

Д-р Велимир Бајкић. Примедбе и извајања нашега уредника, нарочито у погледу преференцијала, направили су дубок

утисак.

У идућем броју ћемо опширно реферисати о самом! току конференције, о изнесеним мишљењима као и донесеном закључку.

Кројачки и обућарски занати су две најгоре врсте занатлиске делатности. На 500 занатлија један може да достигне већи степен благостања, остали за добру половину животаре а друга половина пада под стечај. То долази из два разлога: прво отуда што занатлија мора да има капитал не само за финансирање радне снаге већ и за набавку материјала: обично кројач и обућар лиферују и сав материјал. Други ризик лежи у начину лиферовања готове робе; док у трговини и великом делу других заната наручилац и купац прима робу у радиовици и продавници, дотле се код кројача и обућара роба шаље муштерији у стан. То пружа могућност несавесном купцу да изигра најкритичнији моменат а то је кад се врши предаја робе, која се по правилу треба да плати кад се купује за готово.

Има још један узрок ризика а нарочито у кројачком занату: један пар одела кошта релативно много више но што је платежна снага великог броја муштерија. Због тога се одавно појавио обичај давања на вересију, и то чак и на рате, које намерно а које услед природе посла. Кројачки и обућарски занат везан је за кредит више но једна друга

Поново против вересије у кројачком занату

вани не Брена

ОБАВЕШТАЈНА СЛУ2;

НОВЧАРСТВО

— Метаска Кајпебанка дасе 12% dividende na 150 miliona maraka (2 milijarde din.) glavnice.

— Čist dobitak Krigorevog koricerna u 1930. godini iznosi 9,59 mil. dol. (537 mil. dim.) prema 8,87 mil. (407. mil. din.) 1929. godine. |

— Transamerika Morporešem najveće holding-drušivo na svetu, čija glavnica iznosi okruglo 1 milijardu dolara (56 milijardi dinara), davaće kvartalsku dividendu od 20 centa (11,2 din.) po 20 dol. akciji. Celokupan posao sa !позбгапеђуотш зкопcentrisaće se kod Transamerika Internešjenel Ko., koja, kao i Bank of Amerika Nešjenel Trest end Seving Asosejšen, ima svoju filijalu u Londonu.

— У Швајпаре кој је 14. 0. м. извршена 14. амортиз ација 7 од сто заложница Држ. хип. банке. Амортизовано је 640 комада у вредности 640.000 тив. франака (7,04 мил, динара).

— U Bagelu je uz francusko učešće osnovana Пита Socičtće de Question industrielle et financičre sa glavnicom od 20 miliona franaka (220 mil. din.). Svrha mu je finansiranje induStrijskih, trgovačkih i finansijskih preduzeća. Isto tako uz učešće francuskog kapitala Plain-palais osnovana Socićitć d'Entreprises

et de Participation sa glavnicom od 6 mil. fr. (66 | din.) i sa

БЛАГОСТАЊЕ Страна 183 грана занатске па и индустриске производње. Четврти пак ризик лежи у томе што се у оба заната израђују индивидуална добра, добра која немају ничег заједничког, која се могу да употребе само од наручиоца односно купца и која само изузетно могу бити потрошена од других лица.

Из тог разлога врло велики проценат самосталних кројача и обућара пада под стечај.

Један део београдског становништва до нечувене мере злоупотребљава потрошачки кредит. Повољан терен за то пружа наивност и недовољно искуство код њихових лифераната. Велике су суме које потражују (београдски крбјачи од својих муштерија, суме, које услед осуства доказних сретстава и кредитног инструмента какав се захтева, услед ивсолвентности дужника, за навек пропале. Ти губитци и опасност даљих губитака разлог је што се кројачки занат почиње да организује. Организација намерава да што пре изда црну књигу односно списак лица која дугују кројачима, Под претпоставком да ће сви кројачи бити солидарни у одбијању поруџбина тим дужницима може се очекивати са. вирање кројачког заната у Београду. Свакако да ће много година проћи док се буде велики број кројача навикао да држи црну књигу на столу кад прима поруџбину. Али највећа опасност за извођење те идеје не лежи само у недостатку свести кројача о својој руфетлиској дужности, кб лико у доминантно већем броју кројачких радња но што је то потребно за Београд. Ако постоји хиперпродукција кројачких радњи у Београду онда је више но сигурно да се ови планови наравно неће остварити. о

По нашем мишљењу једини лек за санирање кривичних односа у кројачком занату лежи у обустави давања материјала на вересију од стране трговачких радњи кројачким мајсторима. Догод кројач буде могао да: добије на вересију од трговца штоф и прибор, дотле ће увек доћи у искушење да ради на вересију. На против кад не буде више у стању да добије материјал и прибор Хрукзије но за готово пре. стаће и та пракса. 5

годишњу дивиденду. Иако је каматњак знатно снижен чисти |

тадасот да ПНЕ u industrijskim radu čiha a Specijalno da provodi fuzije u industriji.

— Европске банкарске. дивиденде у 1930. год. Највећа талијанска банка Комерчиале Италиана снизила је дивиденду од 13 на 12 од сто. Чисти добитак је опао од 144 (прошле године) на 87 милиона лира (432 односно 261 мил. дин.), чему су највећим делом узрок губици од стечајева; акција на помагању берзе није банци донела губитака. Послови са иностранством су задовољавајући. То важи особито за југоисточне европске државе, у којима Банка Комерчиале има разгранате интересе. Тако су њене афилијације у Букурешту и Софији дале ове године 10: од сто дивиденде.

Друга велика талијанска банка Кредито Италиано претворена је у чисто депозитни завод. Упоређење' биланца нам је могућно само до јуна 1930. год. За то време су улози опали од 1417 на 1337 мил. или за 9,5 од сто, а чисти добитак од“ 57,15 на 44,81 мил. лира (173 односно 134 мил. дин.). Овогодишња дивиденда износи 8 од сто. |

=— Све велике франпуске банке одржале су прошло-.

добитак се није смањио, због великих емисионих послдб ; Осим тога је и политика плаћања дивиденда код француских |

банака била већ неколико година врло опрезна, Последица