Narodno blagostanje

11 април 1931.

- (Тако је на пример цолферајн уклонио стотине царинских граница међ малим немачким областима).

И државе које су царинске савезе изводиле и оне које су биле противнице, виделе су у њему увек само сретсво у служби спољне политике. Да докажемо то са два класична примера.

Између француског краља Луја Филипа и белтиског Леополда био је 1836. године закључен царински савез. Његово активирање није дуго могло бити изведено услед велике опозиције У Француској. Шест година доцније дошао је краљ Леополд у Париз да са краљем Лујом Филипом, потпише утовор о царинском савезу. Али до тога није могло доћи (и ако је то била заветна идеја Луја Фулипа) из разлога што је Енглеска мобиливирала Пруску, Аустрију и Русију ради једне енергичне дипломатске интервенције у Паризу и Бриселу против те мере, а. са тврђењем да она, вређа неутрал- ност Белгије, отарантовану 1831. тодине.

Још је драстичнији пример српско-бутарске паринске уније од 1906. године, коју је Аустро_ угарска сматрала за издајство од стране Србије. против које је мобилизирала целокупну своју дипломатску моћ ; а била је чак готова и војнички да · се одупре. У осталом и Луј Филип је имао освајачке велеитете са француско-белтиским паринским савезом, као што је и српска влада гледала у српско-бутарском царинском савезу мост за зближење обеју држава ради ослобођења, од угњетача, српскобутарског живља. Као што видимо свуд политички мотиви ! Царински савез требао је да буде јагњећа кожа, коју је хтео да навуче курјак, да га, не би познали, |

Царински савези и остварени и неостварени у прошлости толико су били политичко оруђе да је у Франпуској на. пример, а под утицајем немачког · полферајна, акредитирано уверење да је царински савез способан да два народа споји у један. То је мишљење прихватио и француски писац Боск у чувеном делу о царинским савезима.

| Не треба дакле ништа, да нас чуди појава, да се баш у Франпуској аустронемачки царински саБез посматра, са чисто политичке тачке гледишта. Европу дави њезина рђава прошлост. Свете се злоупотребе паринског савеза. Као што сву свима осталим манифестапијама међународног живота Европа креће предратним стазама тако је и са паринским савезом. Злоупотреба те институције у прошлости учинила је да је данас парински савез као економско сретство невероватан и немогућан. Тако се сваком паринском савезу данас, ма био он закључен из највеће економске нужде, може ла добапи прекор политичких задњих намера.

Међутим ако Европа, продужи да тапше у месту, онда, ће безусловно данашњи поредак доћи у питање.

И Реакција У француској јавности,

Али кроз скраму од традиционалних предра-

дуда и међународног дуплицитета почињу да из:

_ бијају гласови протеста против економског реакционарства у међународним односима и то нарочито

у Франпуској, у којој је негација паринског савеза

као економског оруђа апсолутна и дубоко укоре-

_ њена. Све чешћи су гласови протеста против држања, француских политичара у питању аустро-немачког даринског савеза. У томе је био најизрави-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 227

тији и најрезолутнији, нашој јавности добро познати, професор париског правног факултета Гастон Жез. Ево шта, он о томе каже у уводном чланку У „Журнал де Финанс“ од 3. априла 0. Т.

„Економска анархија је највећа опасност за Европу. Свака држава води политику економског изо“ ловања, царинске запреке се подижу, затварају се тржишта за стране производе, води се економски рат. Сви покушаји против тога пропали су. Међутим ту не лежи само опасност за Европу већ и за светски мир па и за цивилизацију. Ми се налазимо пред опасношћу новога рата. Социјална револуција је у свима земљама на прагу, повратак у варварство и бољшевизам биће општи. Само се парламенти о томе не брину. У француском парламенту само се зна за изборни и сопствени интерес. Шта се тиче изборне кампање европска економска унија 2

Онај ко сматра економску унију за врло потребну, сасвим друкчије гледа на аустриско - немачки споразум. Зажелети је да немачко-аустриска царинска унија обухвати целу Средњу Европу. У том случају престаје свака политичка овасност. Међутим до сада се није чула ниједна паметна реч од стране политичара у овом смислу; они још увек тврде да је тај споразум противправан. Међутим то је апсолутно погрешно: могућност приступа других држава искључује сваку противправност. Треба добро да се чувамо да то питање не износимо пред Друштво народа, а нарочито пред Хашки суд. Тамо седе правници и ако они кажу да уговор није противправан, шта ће онда да ради Француска 2 Та би одлука значила да Немачка и Аустрија имају право да праве саме царински уговор. Онда би било много теже проширити тај уговор на друге државе. Или да одговоримо силом 2 Како би се у том случају држали наши савезници 2

„Исто тако треба најпре да видимо дали је Енглеска на нашој страни или не. -

„Због тога не треба заборавити да је аустронемачка унија, проширена на друге државе, без икакве политичке опасности а од огромних економских користи.

„Ово би било најбоље решење проблема“.

У ту групу убрајамо и чланак Жила Соервена; једнога од најуглелнијих париских новинара, који стоји врло близо француској влади. Под насловом „Потребан је конструктиван план објавио је он један чланак, који је изашао и у београдској „Политици“ од 5. Т. М. а који се овако завршава :

„Али, нажалост, ове високе идеје и ове концепције, у исто време и племените и политичке, нису задобиле читаву Француску. Финансијски преговори нису успели, питање разоружања не напредује, снови о царинском примирју су се разбили. Има у Француској сувише људи који хоће само победу. Међутим, Француска је већ сита победа. После војне победе дошла је политичка победа, а онда, после 1926., финансијска победа. Из ове аустријско-немачке афере треба да елиминишемо све задње мисли и микробе који могу да изазову сукоб. Али будимо свесни да ми морамо, како рече мој одлични колега Л. Вајс у последњој свесци „Нове Европе“, хитно узети један конструктиван став. Победе не доносе само права него им дужности. Ми можемо победити још и овога пута. Али ако не будемо знали допринети жртве за организовање Европе у заједници с нама, она ће се једнога дана организовати против нас. Ми смо обвезани