Narodno blagostanje

18. април 1931. 'ВАРОДНО

жиште капитала ни онда, кад би имала потребу за зајмом. Али је у сваком случају у интересу угледа наше земље, да се не даје маха таквим комбинацијама као што је вест у „Прагер Пресе“. Земље претежно аграрне, као што је наша, Румунија, Мађарска, Пољска и т. д. не могу уопште да мисле на закључење зајма у земљи. Задатак је државне финансијске политике да омогући довоз капитала са стране. Не знамо које су то привредне гране код нас и који су то привредни редови, којима тако добро иде, да могу да формирају тако обилне капитале, који не могу да нађу пласмана, већ лутају од банке до банке и снисходљиво моле државу да их прими у своје касе.

У овој недељи, берза је радила свега три дана курсеви девиза веома су мирни. Обрти износе 18 милиона динара, а највише је трговано у девизи Лондон (51 милион динара).

Средњи дневни курсеви Ратне штете су пред крај недеље попустили од 423.25 на 4225. Обрт је износио 1.54 милиона, од тога 1.24 у промпт а 300 хиљада у терминима. 6% Беглучке обвезнице попустиле су од 675 на 61:25, а трговане су за 320 хиљада динара. 7% Инвестициони зајам тргован је за 100 хиљада динара, код курса од 89.25 за „крупне комаде. 7% Блер имао је курс од 83— (обрт износи 50 хиљада динара).

У акцијама Народне банке трговано је за 40 хиљада динара по 7900.—; Заложна банка продавана је по 490за 100 хиљада динара.

ZAGREBAČKA BERZA

Tržište efektima. Za akcije novčanih zavoda vlada i dalie prijazno raspoloženje. Naročito za Praštedionicu i Srpsku banku. Još uvek pojedinci traže dionice novčanih zavoda u SVThu plasiranja jednog dela svoje imovine. Zakonskom stabilizacijom dinara i sniženjem kamatnjaka, očekuje se da će interes za akcije novčanih zavoda biti još veći što će povoljno delovati na kurs. Nije iskljućeno da pojedini novćani zavodi, naročito oni čije su akcije dobro plasirane i za koje još uvek postoji znatna potražnja, da kasnije pristupe i povišenju dioničke glavnice. |

Državni papiri. Promet je minimalan. Već dugo nije pfomet jedne nedelje bio samo milion dinara. Kursevi neznatno OSciliraju. I kod dolarskih papira oseća se stagnaci{a. Pofeškoće oko uvoza novih papita deluju nepovoljno na tržište. One obveznice dolarskih papira koje se već u zemlji nalaze u čvrstim su rukama, tako da na tržište dolaze u malim količinama. A razlika kurseva na našim i stranim berzama nije tolika da bi se isplatilo raznim kanalima nabavljati dolarske obveznice sa strane. Kako zaključci per ultimo aprila nisu znatni to u ovom mesecu neće biti ni većih prolongacija koje mnogo doprinašaju visini prometa rafnom štetom na zagebačkoj berzi.

РОБНО ТРЖИШТЕ

Онима који читају новине, али не прате цене житарица, изгледа према вапају светске штампе, да су ове већ пале на нулу. Постоји једна интересантна супротност између песимистичког расположења у погледу цена житарица и стварности на тржишту. Цене се држе. Зато се има да захвали интервенцији на националним тржиштима. Данас је готово у свима земљама формиран из јавних средстава мањи или већи сток житарица. У томе претходи Северна Америка. Неоцењене су услуге, које су те разноврсне ин-

БЛАГОСТАЊЕ Страна 255

тервенције учиниле произвођачима житарица сиромашних земаља које немају могућности да интервенишу, јер се цена држе на светском тржишту захваљујући тој интервенцији. Како би изгледале цене на светском тржишту за пшеницу да није на пример Америка у прошлој години јако интервенисала најбоље нам показује нотирање терминских цена у Америци. Као што се зна у Америци крајем маја престаје та интервенција, тако да идућа жетва не може с њом да рачуна. Због тога имамо појаву да у Чикагу промпт пшеница нотира 83 до 84 цента, а септембарски термин је 61 цент.

Код нас се цене одавно држе над паритетом светског тржишта. По себи се разуме да то није дело Привилегованог извозничког друштва, јер укупна средства којима оно располаже и којима би могло да располаже не би ни издалека стигла да одрже цене над паритетом, да је понуда онаква, каква би се морала очекивати, да је жетва лањске године одиста само 10% мања од преклањске. Из трговач-. ких кругова нас уверавају да Извозничко друштво плаћа чак нижу цену но приватници, за пшеницу млинови, а за кукуруз трговци (чија је последња цена 95 према 93 колико плаћа Извозничко друштво).

Ноторна је чињеница да је понуда минимална. Зато има два алтернативна објашњења: или сељак држи робу или је нема. Могућа је и средина између тога. И сва се три гледишта подржавају у нашем пословном свету. Али су: то само импресије. Питање о томе какве су резерве житарица код нас у земљи потпуно је отворено из простог разлога, што се одговор може дати само на основу статистике. А ми ње немамо. И ту се може да види од колико. недогледних штета може да буде по земљу „недостатак статистике. Док жутокљунци стручњаци предлажу да уведемо бирое за истраживање коњунктуре, који гледају будућкост, дотле ми још нисмо увели статистику која треба да нам каже прошлост. Јер ако би мала понуда код нас долазила услед недовољности робе у земљи, онда се намеће TIHтање: зашто смо толике количине избацили из земље TIO: много нижој цени 2 Ми зато нећемо никога другога да чинимо одговорним сем онога који је дужан да да статистику, о томе. И ми Немо се на то питање вратити кад будемо. били у стању да констатујемо Za TOV U каква је била: жетва лањске године.

Цена пшенице на светском тржишту је попустила: од 34 на 83.25. А код нас Привилеговано извозно друштво. плаћа шлеп Сава 140, шлеп Тиса 162, а вагонску робу пармтет Инђија 142 до 145 дин.

Беса се код метала продужава, нарочито код олова, калаја и бакра. Међународни картели калаја и бакра — последњи постоји од пре кратког времена — и Међународни | пул за олово труде се да изведу рестрикцију прозводње, јер: је то једини излаз из конгестије на тржишту робе. Редукција од 5% из 1929. г. није помогла, због тога је на скора-: шњој конференцији у Лондону предложено 15%, али се нису сложили. Код калаја одлучена редукција од 26% није. помогла, а што је најглавније Малајске државе се буне јер; сматрају да су рђаво прошле при одређивању квота редук-: ције. Код бакра је картел потпуно изгубио власт над тржи-' штем. Аутсајдери су му дохакали. У марту је картел про-; дао 20.000 тона, према 59.000 у фебруару. Чак и код, цинка, код кога се картел развио, предузима се редукција, производње. То ради већ највећи произвођач Ројал Астуриен де Мин.

У хотелу „Сплендид" собе су врло чисте, свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање, У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од див. 40—70, соба са 2 кревета од д. 60—100,

Ко само једанпут одселне у хотел „Сплендид“ увек ће после олселати њега, јер се у њему има највећа улобј ност-ми налази се у центру вароши спроћу Лвора, Брнанова (раније Дворска) улица бр. 5, — Телефон 20-44,

=

БЕОГРА