Narodno blagostanje
Страна 356
_- Из ње видимо да је у кампањи 1980./81. године извезено: | | | 9.975
3 IN тоне
у августу 50.843,
у септембру: 20.682.
у октобру | 10.198
и у првој трећини новем. 8402 ,„ укупно 106.100 „
____A до краја године извезено је још cBera 32.000 тоне односно за: целу годину 188.000 тона. Значи да. je 70% целокупног навоза продано по цени која је нижа од оне на светском тржишту. У осталом горњи графикон нам показује да је пена пшенице код. нас почела озбиљно да скаче тек у јануару месецу, у новембру је била нешто мало-преко светског тржишта, али на истом нивоу у децембру каси у новембру. Како је код нас тако рећи сто процента, извоза у овој кампањи извршено до краја децембра п. Г., то бе може рећи да смо готово целокупну KO-. личину извоза продали испод цена на светском тртишту. | |
Горња таблица нам показује. да је извов пао на нулу чим су цене скочиле знатније над онима на, светском тржишту. Оне су дакле са. гледишта, извоза. биле само номиналне. Али је наше дубоко уве-. рење да је и у унутрашњем промету био тако истој много мањи обрт од кад су цене нагло скочиле, Се-. љак је продао гро своје жетве још јесенас. И у уну-. трашњем промету он није могао да види неке нарочите вајде од тако високих цена. |
_ Кад се у проучавању кретања цене пшенице у. кампањи 1930./81. г. напусти терен економске теорије и почне да изналазе лични фактори, онда, се рескира, да се у место признања, за успешно утицање на цене не појави питање одговорности за, форсиран иввов у првим месецима, после жетве — а то је била политика Извозног друштва.
КУ. Без статистине Kan Gea компаса.
Извоз је форсиран, јер је цела земља живела у великој заблуди о величини жетвеног принова, У 1930. Она је популарисана револуцијама УШ кон греса Привредника, одржаног у Београду септембра, прошле године. По оцени УП конгреса извоз је имао бити у кампањи 1929./30. 500.000 тона. А по оцени УШ контреса, исти је имао бити у кампањи 1930./31. 250.000 тона. Он међутим износи 138.000 тона. Преценила бе жетва па и извоз, последњи за скоро 100%.
Извовно друштво, у коме се не би могла да, појаве гледишта, која смо горе анализирали, које св креће у сфери реалности, није ништа друго могло да ради пред оваквом проценом конгреса привредника, до да стане на гледиште да треба што јаче форсирати извоз пшенице, нарочито с обвиром на то да, је, из специјалних околности, у то доба. цена наше шшенице покавивала чврсту тенденцију, чвршћу но у осталим суседним вемљама. Из тога излази да би одговорност за ову заблуду носио осму Конгрес привредника. Фоумално је одиста он одговоран, јер се подухватио посла, који се никако не може извести методом којом се он служи. Данас у Западној Европи теоретичари и практичари имају вамо осмејак, ва, онога који покушава да процењује износ жетве у једној земљи. Толико: су велике гре-
| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
шке при томе, да је сваки покушај процене жетве
i | )
ЈЕР. 23
отлашен за тотално неупотребљив и чак за опасан, као што је то био случај код нас. ~ | То исто важи за, процену извоза чак и онда кад се пмају статистички податци о висини жетвеног приноса. Није сваке године иста релација између укупне производње и извоза. При томе у неколико итра улогу и цена (у толико што ниска цена
|може да изазове већу потрошњу у.земљи а, нарочи-
то путем употребе за, потребе, које се при већој цени не би задовољавале тим артиклом). Постоји врло мото других импондерабилија које утичу на то да извоз буде већи или мањи. У таква пророчанства, се не упуштају чак ни они који се баве проучавањем коњонктуре на основу статистике. Ми сматрамо да Конгрес привредника треба једанпут да напусти играчку прорицања колики ће бити извоз у иду, ћој години, Нигде у свету то не постоји. Не постоје покушаји прогнозе извоза ни онде, где се то ради научном методом, на основу статистике. ПЦ
Одговорност осмог конгреса лежи у толико у полико се он упуштао у један посао, а у који се није смео упуштати, на име у прорицање извоза. Међутим, колико нам је познато, у погледу жетвеног приноса он се ослањао на податке које. је добио -са друте стране. А они нису могли бити употребљиви, због тота што ми, као што смо мното пута то већ истакли у „Народном Благостању , још -немамо 'статистике обрађене површине ни жетвеног приноса. Оно што носи то име, нема. никакве везе са статистиком. То је једна примитивна. паушална процена, коју не би требало у опште употребљавати, а најмање публиковати. Сви смо живели до пре месец два дана у заблуди о величини жетвеног приноса у 1980. тодини и то све на основу тих података.
Ми смо толико писали о важности статиетике п о потреби њезиној, да сматрамо да би попављање било само малтретирање читалаца. Али ато је потребно указати на све оне штетне послетице које долазе од обуства статистике жетвеног приноса. :
1) Ми смо узимали врло активно учешће у свима међународним приредбама, које су имале за. циљ изналажење сретстава, за побољшање ситуације произвођача шшенице. Ми смо себе стално стављали У ред оних, чија. је пелокупна народна привреда дошла у врло тежак положај због тога што имамо 0громне количине шшенице за извоз, коју продајемо v бесцење. Међутим производња пшенице у кампа“
њи 1980./81. год. било је таква, да, бисмо могли
да дођемо у трећи ред. Накратко, ми смо се и сувише много ангажовали за једно питање, и за ње тово решење, и ако оно код нас за ову кампању није у опште постојало.
2) Читаоцима, је нашим познато да трговинска чолитика узима у последње време нов правац по коме ће извов шшенице на, крају бити континтентиран, било у облику квотног уговора, како то замиша Италија, било у облику контингентираног преференцијала, У сваком случају трговинска политиna добија све више за базу до и! дез, то јест једна држава друтој даје концесије за одређену количину робе и одмерава противконцесију, која се тражи према томе колика је вредност робе за. коју је добила концесију. |
То значи у колико је већа количина, шпенице, за коју тражимо концесију, у толико веће против-