Narodno blagostanje

Страна 400

на 63. Облигације се добро држе; али су инострани зајмови пали од 102 на 84 и по.

Али док се неповољно кретање хартија од вредности објашњава привредном депресијом у дотичним земљама. дотле имамо исту појаву у самој Француској, земљи крајњег благостања: |

страни

франц. франц.

облигације акције папири

просечно 1928. 81 415. 659 > 1929. 85 507 6757

јануар 1930. 97,5 496 6il фебруар = 96,3 419 588 · март — 95,8 478 5094. април а — 95,5 486 608 мај — 95,3 462 578 јуни —— 9,8. 497 513 јули — 057 440 52! август — 95,6 424 . 492 септембар === 96,4 425 · 500 октобар —— 95,4 395 465 новембар —— 94,7 378. 438 децембар - 94,1 349 411 просечно 1930. 96 437 526 јануар 1931. 90807 65 427 фебруар — 07.1 379 432 март — 97,9 362 416 април _ 99. 346 355 Mai - 98,4 322 298

Горња таблица нам локазује да су курсеви облигација скочили од 81 (просек 1928. год.) на 85 (1929. год.) и на 97 и по у јануару 1930. године. Затим настаје пад фебруара 1931. године. У априлу ов. год. достиже највиши курс од 99 и затим почиње да пада.

Али су се у толико неповољније развијали курсеви француских акција. Просек 1929. године био је 507, а 1930. 437. У јануару 1931. год. просек износи 365, а у мају Т. Г. 322. Пад за годину и по дана износи пуних 90%.

А најгоре су прошле стране вредности: од 675 стропоштавале су се на 298 у мају т. г. \

Код оваковог стања на страним берзама може сб рећи да се наше берзе сјајно држе и што имамо бесу у последње време разлог није у неповерењу, који је суверен на страним берзама, већ.у домаћој инфлацији хартија од вредности. КЕ

Ратна штета која је у почетку недеље попустила, од 410 до 405 (16. о. м.) сада је врло чврста, а 18. 0. м. нотира 409.50. Обрт је износио у промпт роби 2.99 милиона 2 у терминима 700 хиљада, дакле укупно 3.7 милиона динара, 7% инвестициони зајам је чврст, нотира 86.50 а тргован је

у овој недељи за 182 хиљаде динара. 6 од сто Беглуци не |

промењени су са 65.875 код обрта.од 950 хиљада динара, 8 од сто Блер нешто је чвршћи, нотира 90.75, а обрт је из носио 500 хиљада динара. 7 од сто Селигман је у Њујорку последњих четрнаест дана нешто попустио, али се је опет поправио. Према добијеним вестима, које до сада још нисмо могли контролисати, у Њујорку је био продат један велики пакет тог папира. Изгледа да је понуда у Њујорку била југословенског порекла и трудићемо се да сазнамо са које стране. Код нас је од 12. о. м. курс попустио од 82.125 на 80.875 (18. о, м,) а свега је трговано за 470 хиљада динара, Акције Народне банке су у последње време један много малтретиран папир; од 12, 0. м. курс је нопустио од 7050.na 6700.— а обрт је износио 270 хиљада динара. У Свим ефектима обрт је износио 7 милиона динара, што доказује

да је код нас берза ванредно жива — према мртвилу које |

Блада на осталим светским тржиштима,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Бр. 25

На девизном тржишту послови су и ове недеље били веома живи, тако да је обрт достигао 35.6 милиона динара. На њујоршкој берзи, наши доларски папири нотирали

су као што следи: _

_ 15. јуна 71950 —80-— 87.50 87.50 . 70. —80.16. јуна 79.75—80.50 87.50—89.50 78.80—80.17. јуна 19.505 808 — 380 — 02. 7802 (0. 18. јуна 19:50 80.– _ 59—_92—— _ 18:12 (19.

ROBNO TRŽIŠTE Na svetskom tržištu pšenice imamo poslednjih četrnaest dana — u pogledu cena — potpuno nepromenjeno stanje. Čikago nolira 57 centi a Vinipeg 60 centi sa minimalnim fluktuacijama. Ova se marža objašnjava ralikom u kvalitetu robe. U «обко življe pak se operiše raznim alarmantnim vestima O zalihama, kišama, sušama, izgledima žetve i t. d. sve prema potrebi i hosističkim ili besističkim interesima spekulanata. Sa svih strana se lansiraju i produciraju razni „stručni izveštaji”, to se u ostalom ponavlja svake godine u to doba. Тако su na primer javljali krajem prošle nedelje inače seriozni listovi,

'} Bečki a i iz Rajha, o novom katastrofalnom padu pšenice i O

srozavanju svetskog tržišta. Amerikanci opet toliko mnogo kukaju o štetama koje su novoj pšenici naneli razni insekti i poljski miševi, i ako bi samo polovina svih tih vesti bila tačna, _ опда mislimo, da bi pitanje hipeprodukcije odavno bilo likvidirano. i : -

Iz podataka koji nam izgledaju bliski stvarnosti, čitamo, da je stanje zimske pšenice u svim glavnim prekomorskim zemljama vanredno povoljno. Izuzevši Rusiju, ceni se, da će ukupna proizvodnja ipak biti smanjena na oko 2%. To važi i za Kanadu, ali ne i za Sjedinjene severo-amerikanske države, koje će imati prema službenim podacima rekordnu žetvu, govori se O 700 miliona bušela (prosek iznosi 590 miliona bušela) — i to sve kao posledica intenzivne reklame Farmborda za smanjenje površine zasađene pšenicom.

U koliko su u prošloj nedelji vesti o padu svetskih cena bile netačne, to su ipak odgovale prilikama na našem domaсет tržištu — što međutim . onima, koji su bili pronašli poslednju svetsku katastroiu — nije bilo poznato. Naše su cene postepeno popustile, zbog: malo većih ponuda, kod pšenice od 200 i 180 na 175 i 150 a kod kukuruza od 108 do 112 na 98 do 102 dinara za 100 kor. U ovoj nedelji situacija je veoma mirna, kod minimalnih obrta.

U našim krajevima nova se pšenica zdravo razvija, ali se teško oseća pomanjkanje kiše i nedostatak vlage.

Kod pamtika je stanje još uvek bezizgledno; u toku ovč nedelje imali smo nov besistički talas, tako da su se cene 5гоzale ispod dosada najnižih kurseva iz decembra prošle godine, na 8.15 dolarskih centi za libru. Izjava intervencionističkog biroa, da vlada za sada ne namerava da proda svoje stokove, donekle ie popravila situaciju — ali ne 1 сепе. ;

Na tržištu metala se situacija nešto povoljnije ocenjuje i ima već i glasova, da je kriza prebrođena — sa izuzetkom bakra, koji je i dalje labav, bez izgleda na promenu tendencije. Kartel se nalazi u očajnom stanju i čitava njegova politika se ograničava na spuštanje cena na omaj nivo, koji diktiraju aulsajderi. Jedina uteha, koju ima, jeste činjenica, da zbog niskil cena može da drži na lagerima dva puta veće količine robe sa istim kapitalom kao i prošle godinc.

Na austrijskom tržištu svinja cene su pale za 0.80 do | dinara od kilograma nešto zbog vrućine, koja ie vladala prošlih dana, a nešto zbog prevelike ponude iz Poljske. Poljski izvoznici iskorišćavaju još ovo malo vremena pred stupanje na snagu movih carinskih stavova da ubace što veću količinu svinja i mesa u Austriju, a to izaziva pad cena. Mi smo svojedobno јами да је između Poljske i Austrije utvrđen nedeljni konfingent, da bi se izbegla prevelika ponuda, što obara cene. Izgleda da se Poljaci ne obaziru na t0,