Narodno blagostanje

"21, јуни 1931.

ефеката преоптерећено, нешто довозом доларских папира са стране, а много више навалом разних врета аграрних · обвезница, чији се извор још није засушио. За то имамо један еклатантан доказ о курсу беглучких облигација који још и даље попушта, а који после даљег попуштања може довести дотле да истера ренту од 10 од сто. Могло би се рећи и код хартија од вредности постоји нека врста Грешемовог закона, да папири са већом рентом, а са већом сигурношћу вуку на ниже и папире са мањом рентом. Природно је да се не могу изједначити у рентабилитету сви лржавни папири, али је диспаритет између Беглука и осталих папира, бар динарских, тако велики да је то трајно немогуће. Или ће Беглуци на више, или остали папири на ниже. Али је ово последње вероватније.

У последње време је страдала рента Ратне штете. Она је у четвртак достигла курс који нисмо имали већ две године — испод 400. Мале количине понуда довољне су да оборе курс за неколико поена, а тражње тако рећи и нема, а и не може је бити код презасићеног тржишта ефеката. Према извештају почеле су да стижу понуде из унутрашњости. Ледени закони психологије масе почињу да дејствују. Нижи курс изазива још нижи курс. Постоји опасност да заложене хартије буду егзекутиране, Тада би настала безобзирна понуда која дејствује страшно на курсеве.

Наши папири нису имали среће да буду гурнути на више на њујоршкој берзи после вести о Хуверовој намери. Изгледа да Американци неће средње-европске папире ни у каквом сосу. Наши папири стоје још сјајно кад се има у виду да папири истога типа, на пример румунски, стоје на 73, а пољски 76. Управо не можемо да објаснимо откуда такав курс за наше папире.

Хоса на париској берзи после вести о Хуверовом предлогу обухватила је и наше папире. Четворопроцентна рента од 1895. г. скочила је од 1!0 на 112. Велико је питање да ли су ови скокови курсева на европским берзама

трајни. Зависи од тога како ће се развијати даље прилике. |

Ако не би Француска пристала на Хуверов предлог, онда би дошли такви крахови на светским берзама, какве још нисмо доживели.

Према званичним средњим дневним курсевима Ратна штета је нотирала 19. о. м. 409.—, 23. o. M. 406.75, 24. o 403.50 а на дан 25 о. м. 400.— динара по комаду. Обрт је износио 3.67 милидна динара, од тога 1.57 милиона у промпт роби а 2.09 милиона у терминима. 6 од сто Бег-

луци слабо варирају — курс је 65.75 а трговано је у

томе папиру за 331 хиљаду динара. 7 од сто Блер је 23. o. м. био мало чвршћи, нотира 81.125, а ли је до 25. о. м. попустио на 80.75; обрт ове недеље износи 1.19 милиона ди нара. 8 од сто Блер одржао је непромењен курс од 91, а тргован је за 142 хиљаде динара. 7 од сто доларске обвез-

вице Државне хипотекарне банке су такође мало попустиле,.

од 81.25 (23. 0. м.) на. 30.50 на дан 25. о. м. Трговано је за 1.37 милиона динара. У свим ефектима недељни обрт износи 6.78 милиона динара.

На девизном тржишту је ситуација много мирнија но последњих четрнаест дана. Све девизе, сем Беча и Пеште мало су поскупиле, а Цирих је остао непромењен.

Због тог је и обрт у девизама много мањи, и износи свега 21.12 милиона динара, што је за скоро 50 од сто мање но у прошлој недељи. Највише је трговано у девизи Лондон (5 милиона), Њујорк (4.1 милион), Праг (34 милиона), Берлин (1.9 милион) и Те Де

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна :415

На њујоршкој берзи наши су доларски папири нотирали као што следи:

На дан =7% Блер ':8% Блер "70 U XC 20. jyHa 79.50—80.50 89.50—291.—- - 7879. 23. јуна 79.75—80.50 89.50--91.— 79————8024. јуна 10.75. 80.25) 902- 92: 79. 79.38 / 25. \yHa . 19.50=-80.50 90. OU 79:12—79:40 26. јуна 90... 80.50: 00. —92.— 79.19—79.40

| ZAGREBAČčKA BERZA.

Devizno {ržište. Popuštanje kurseva u pojedinim devizama je zaustavljeno. Šta više neke.su devize u porastu. Promet je nekih dana bio· naročito velik, te je početkom nedelje iznosio u jednom danu i preko 20 miliona dinara, inače dnevno od 7 do 8 miliona. Nestašica privatne robe na tržištu oseća se više nego ranije. Zbog: toga je i intervencija Narodne banke prilično jaka. Iznosi dnevno 5 do 6 miliona dinara.

"Tržište akcija. Promet u dionicama novčanih zavoda nije bio tako intenzivan kao prošlih nedelja. Oseća se manji priliv robe iz inostranstva. Kursevi su u glavnom ostali isti. U industrijskim papirima kursevi su dosta nestalni. Tako Trbovlje od jednog dana do dfugogr pokazuju kursevi razlike i po 10 poena. Šećerane se intenzivno irguju, ali uz velike oscilacije kurseva, Pomorski papiri su ove. nedelje skoro posvema zanemareni.

Državni papiti. Kars Ratne: štete i dalje popušta. Intervencija Poštanske štedionice je izostala. Promet je dosta skučen. Radilo se je više u' terminima nego u prompt robi. Od dolarskih papira najviše је ffgovano u 8% Bleru. Begluci su rađeni dosta živo uz nešfo niži kurs. 7% zajam, |e trgovan u Većim količinama. Dosta jaka tražnja povoljno je delovala i na sam kurs, koji je iznosio 87.— i 8750... -

POBHO ;TPžKHIJIITE.

Хуверов предлог--0--одебрењу мораторијума Немачкој, револтирао је чак и робна тржишта, што је за психологију трговине свакако врло интересантно. Без да би постојао ма и најмањи стварни хосистички разлог, ипак су скоро сва робна тржишта показивала пораст цена.

Пшеница је у Винипегу до 23. о. м. скочила од 60 на 63 центи, у Чикагу од 57 на 60 центи ит. д. Разумљиво је, да се то стање а ла лонг није могло одржати, и пред крај недеље цене су опет попустиле на раније позиције. Конкретних догађаја, који би у већој мери могли да утичу на прој мену тенденције житарицама, за. сада још нема. Гржишта су мирна, а сем Хуверовог пројекта, остале вести нису могле да промене ситуацију. једино би можда било интересантно забележити, да је Фармборд продао у последње време извесне стокове пшенице у Азију, по цени од 50 центи за бушел. | ;

И код нас је ситуација мирна; цене. су, остале непромењене. Изненађење је изазвала вест, да је картел бакра повисио цену од 8.217 и 8.78 центи, за шта уопште нема другог објашњења, до берзанске хосе. По себи се разуме, да су обрти код оваквог стања минимални, иако картел :пдокушава,; да спроведе рестрикцију продаје. Од ове политике профитирају једино аутсајдери, који су евоју“ производњу повећали —- тако да се читава трговина бакром врши сада мимо картела. Ова одлука картела изазвала је оправдано чуђење, јер се очекивало, да ће цене спустити =- а не повисити. :

Олово и калај су OGKOEe нешто мало поскупели; то исто важи и за железо у шипкама, угаљ, гуму и т. д. На американским. тржиштима је поскупела. и. маст, а главне европске пијаце су следиле, тој 'хоси.

Треба причекати, док се духови опет. мало, смире,· И да на место политичких и психолошких „фактора дођу

· „стварни економски, који стварају и. диктирају цене,