Narodno blagostanje
"1. август 1931. lil U,JUII JJ је он врло много изгубио од свога првобитног смисла. Његов циљ је био да олакша јужноевропским аграрним државама да одоле конкуренцији прекоморских држава. Међутим се из свега тога изродио преференцијал за мале контингенте пшенице, чија вредност није велика. Чак су данашње преференцијалне царине веће но прошлогодишње обичне, тако да је постала сумњива корист. При томе добивени префе. ренцијал не значи и гарантију да ће контрахент збиља и откупити одобрену количину. Воља, а и могућност Средње
ва
ДОО ДАДА МАМА А
сва лету аса лорнрнмЕ Европе да купује пшеницу од Јужне Европе знатно је ослабила. За незнатне концесије у погледу жита Средњеевропске државе су повисиле царине на стоку, месо, сточне произ-
веде, живину, вариво и тд. што је за наси већину аграрних држава од великог значаја.
L—
Резиме свега тога је, да преференцијал како се практикује, није ништа друго, него противконцесија за нове препреке учињене нашем извозу гореспоменутих производа.
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО | — Engleska banka povisila je diskontnu stopu od 3.5% na 4.5%.
— Generalni direktor austrijske Narodne banke, Bronneis, је zbog bolesti podneo ostavku na položaj; na njegovo mesto postavljen je dosadašnji vice direktor Dr. Bartsch.
_ Državna hipotekarna banka je odobrila opštini Herceg-
novi dugoročni zajam od 3 miliona dinara za podizanje klanice |
i drugih javnih zgrada.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Turski parlament vofirao je dodatak budžetu u iZnosu od 4 mil. t. lira (1 milijarda dinara), koji će poslužiti za vršenje otplatne i kamatne službe stranih zajmova. Pretsednik vlade Ismeipaša izjavio je da će Turska privremeno VIŠITI službu zajmova po starom ugovoru, ali će nastojati da što pre dođe do novog sporazuma sa poveriocima, 'koji treba da imaju obzira prema platežnoj snazi Turske.
— Banska uprava u Banjaluci ovih je dana vratila Droračun opštine Bos. Brod, koji je poslala na odobrenje. Interesantino je napomenuti, da je budžet prilično izmenjen i da su snižene pozicije za lične izdatke, za popravku trotoara i t. d. Proračun, koji je ranije iznosio preko 2 miliona dinara, snižen {je na 1.54 miliona dinara. Ipak su rashodi uvek još za oko 400 hiljada dinara veći od prihoda; manjak biće pokriven 30% орštinskim nametom.
— Budžet splitske opštine iznosi 34.29 miliona dinara; gradska preduzeća su izdvojena a njihov je proračun za vodovod 7.36 miliona a za plinaru 5.4 miliona dinara.
— Бугарска влада намерава да заведе монопол трговине дуваном. Не зна се, да ли намерава да у исто време подржава и фабрике дувана и прерађевина у земљи. Према владином рачуну држава би од монопола имала 2,5 до 3 милијарди лева (880 до 1 милијарда дин.) годишње прихода. Осим тога би нестало једнога од најмоћнијих картела, против којих се влада бори. У привредним круговима се владин план врло скептички гледа. Мисли се, да ће влади бити немогућно да истера већи приход при овако мизерним приликама на тржишту дувана. Познато је да су у последње вреже пале у тешкоће многе старе фирме због опадања потрошње дувана. Тако је пре кратког времена морало бити санирано и велико друштво Удружене фабрике дувана а. д., које ради белгијским и француским капиталом. Због великих губитака главница је прво смањена од 36 на 18 па онда повећана на 60 милиона лева (20 мил, дин.).
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
___— Потписан је нови трговински уговор између Ма» џерске и Грчке, Стари уговор садржавао је свега неколико царинских ставова, сав остали промет вршен је на основу клаузуле највећег повлашћења. Садањим уговором је утврђен већи број снижених царинских ставова. Уговор ступа на снагу 1. августа.
— Ministarstvo trgovine i industrije saopštava, da će коmisija za pregled svežeg grožđa i sirovih šljiva namenjenih izi vozu otpočeti rad 15. avgusta o. g., do tog datuma izvoz šljiva i grožđa biće slobodan. Kontrola озјајос моса za izVOZ OfpOčeće 12. septembra o. с. Uverenja za izvoz, predviđena u članu 4. pravilnika o kontroli svežeg voća izdavaće od 1. avgusta Centralnia komisija za voće pri Ministarstvu trgovine i industrije.
— У границама свога плана за помоћ југоисточним државама Француска је започела најпре преговоре са нашом Краљевином. Француска је спремна да одобри контингенте са преференцијалом, али ће при томе држати у виду стање и потребе домаћег тржишта, бојећи се евентуалних пертурбација код велике понуде. Напослетку аграрне ће државе добити веће кредите за олакшање извоза за што је влада принципијелно одобрила 150 до 170 мил. Фр. (330 до 375 мил. дин.).
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— брапјојака vlada namerava da ekspropriše 750.000 hektara veleposeda i podeli ga nezaposlenim. Danas u Španiji ima preko 100.000 nezaposlenih, pa bi se na ovaj način veći deo uklonio sa tržišta radne snage. Radnicima, koji dobiju zemlju, vlada će dati i kredit u ukupnom iznosu od 120 mil. pezeta (756 mil. din.), koji će im poslužiti kao obrini kapital za isplatu nadničara, kupovanie semena, izgradnju potrebnih objekata, nabavku alata i t. d.
— Uprava Trbovljanskog ugljenokopa vodi pregovore sa pretstavnicima radnika zbog ulanačenja novih nadnica. Kolektivni ugovor bio je otkazan ioš pre šest meseci. Minimalne plate imaju se sniziti za 776, akordni stavovi za 2,5% do 12%, a premije za 45% do 50%. Radnici na ove plate još nisu pristali.
ИНДУСТРИЈА
— U vezi sa pitanjem unjicirane industrijske statistike, je beogradska centrala industrijskih korporacija poslala svim savezima i komorama u zemlji nacrt za izgrađivanje industrijske statistike.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Prema objavljenim podacima Ministarstva poljoprivrede iznosiće ovogodišnji ukupni želveni prinos (u met. centima): pšenice 23,064.367, ječma 3,712.012, raži 2,062.734 i ovsa 2,712.072. Prema prošlogodišnjem prinosu razlike su sledeće: pšenice ima u ovoj godini više za 5.67%, ječma manje za 8.12%, Traži više za 3.77%, ovsa manje za 2.63%.
— У Мађарској, у околини Сегедина учињен је ове године први покушај са производњом пиринча ми успео је врло добро. Због тога ће овај пут бити засејана много већа површина. Принос од хектара рачуна се на 16 товара, ::то чини према данашњој цени 800 пенге или 800 динара, т. i, колико 60 товара пшенице.
·'
|