Narodno blagostanje
-- 15. август 1931.
О корупцији берзанских извештаја путем служења ту-
ђим или сопственим интересима писаћемо ускоро и пока-
_ зати на примерима како она код нас изгледа. Пре непуна _ два месеца кад је Ратна штета бележила 405, ми смо 06јавили чланак „Зашто пада куре Ратне штете“, позивајући
имаоце на присебност, предвиђајући даљи пад тог папира,
На то је одговорено једним чланком са тврђењем да Ратна
штета неће пасти испод 400 динара, јер да на против има
више изгледа да се попне на 500 динара. То је било пред
крај јуна. Ратна штета је међутим продужила да пада и 14
јула, после берзе, бележила је цигло 328 динара односно за скоро 80 динара мање. То се зове берзанска репортажа! Толико за сада! |
(Одбацивање пруског плебисцита повољно је дејствовало на све берзе па и нашу. У понедељак 10. 0. м. почело је хосистичко расположење на Београдској берзи и кас што јавља наш берзански известитељ из Загреба пренесенс је и на тамошњу. 10. о. м. је забележен курс од 338. 1. ом. 354, а 12. о. м. 365. Полет је пресечен 13. 0. м. и курс 16 пао на 358.50. Био је и сувише велики притисак бесиста. Посао је оживео. Док је претпрошле недеље обрт био у промпт штети милион и по, а у термину свега 243.000, до. тле је у овој недељи обрт промпта био 2,1 милион динара = термин 2,7 милиона динара. Знатан пораст термина је до каз да се штекулација понова ојачала и пад курса од 365 на 358.50 доказ је јаког притиска бесиста.
Курсеви ефеката
месеца августа обрти
(6 10. 11. 12. 15. у хиљада:
- ма дин. 2% Рат. штета 330.25 338.— 354— 365.— 358.50 4.861 4% -Атрарци — — — – 45— 56 6%. Беглуци 59.50 — 61— 61.550 62— 229 " По Мнвестим _— ___ 78:— — — |O 7% Д. Х. Банка 71.50 — ___ [4 = 207 7% Блер — = — — == == Народна банка — 5.800.— 5.900.— — 89 Укупан. обрт _____ = = = 5.544
Укупн обрт хартија је био 5,5 милиона динара. Марочито је порастао обрт код Селигмана и Беглука. Оба су папира забележила пораст курса: први од 70 на 73, а други од 5750 на 62. Ваља напоменути да се знатно поправи“ курс Селигмана у Њујорку. Новац је остао 66, али је роба отишла на 73.
На њујоршкој берзи наши су доларски папири нотирали као што следи:
7. августа 65.— до 67— 70— до75—– 65— до 67на дан 7% Блер 8% Блер По JU ХО Б.
11. августа 67.50 до 69— 73— до 76—— 63.50 до 65—
12. августа 66.50: до 68— 73-— до 76— 65— до 70—
13, августа 66.50 до 67.50 72. — до 75.— ' 65.25 де 73—
14. августа. 66— до 67.50.. 71.50. до 74— 65.50 до. 79. — ~
| Обрт у девизама је у овој недељи на београдско; берзи износио 25.78 милиона — што одговара нормалном просечном недељном обрту; а према прошлој недељи мању је за преко 15.24 милиона. Највише је трговано у девизи Њујорк (4.97 милиона), затим долази Беч (4.64 милиона) Лондон (3.48 милиона) и т. д. Код курсева нема значајнијих промена.
На љубљанској берзи је износио обрт од 1. дод. о. м
„ 16.53 милиона; највише је трговано у девизи Лондон (4.01
милион), Беч (3.12 милиона), Цирих (2.67 милиона), Милано (2.16 милиона), Њујорк (1.62 милиона) и т. По
\,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 521
ZAGREBAČKA BERZA.
Novčano {iežište. O jednom „tržištu” teško se može danas više govoriti. Ma da potražnja nije bog zna како јака, та da pojedini zavodi još beleže i porast uložaka, ipak svak nastoji da gotovinu ne pušta- iz ruku. Novčani zavodi, prepušteni sami sebi, nastoje, kako će koncentrirati u svojim blagajnama što veću gotovinu, kako bi mogli biti spremni za svaku eventualnost. Na Narodni banku niko više ozbiljno ne računa. Ona ne reeskoniira menice ni u okviru odobrenih kredita.
'Fržište devizama. Na prva dva sastanka ove nedelje promet je bio znatan. Preko 10 miliona dinara. U sredu promet je iznosio samo 5 miliona dinara. Narodna banka nastupa i kao kupac deviza. Naročito za veće partije. Pojedini zavodi još uvek iskorišćavaju svoje inozemne kredite.
"Tržište akcijama. Nema u kursevima ni najmanje Dpromene. Jugobanka ustalila se je na kursu od 67, a Unionbanka na kursu od 150 dinara. Zemaljska banka zaključena je po 120; a Hrvatska po 50 dinara. Srpska banka i Prva hrvatska štedionica na ranijem kursu. Danica i Šećerana po 220 dinara. Slavonija novac 200 dinara. Kod "rrbovlja je poslovanje spalo па аи.
Državni papiti. U toku ove nedelje došlo ie do promene situacije. Inicijativa je došla iz Beograda, a Zagreb je prihvatio. U ponedeljak dok ije situacija |oš bila slabija, promet је iznosio 4 miliona dinara. Međutim izgleda da |e ovo jedan prepad. Ako novčano tržište, naročito pod krai meseca bude pohovno Zategnuto, može se računati sa novim oscilacijama u kursu. U доlarskim papirima ima znatne oscilacije u prometu i kursu. U ponedeljak promet je iznosio 60 hiljada dolara. U utorak i sredu, usled porasta kursa mnogo manje. Međutim postoji jak interes i dalje izgleda, da će promet sve 10 više da raste. Uvoze se i papiri sa strane makar da i nema dozvola. Razlika kursa je prevelika između Zagreba-Beoprada i New-Yorka, da se ne bi pokušalo iskoristiti ie.
РОБНО ТРЖИШТЕ.
Сензација ове недеље је срозавање цена памука и гуме на светском тржишту. -
Тржиштем памука је овладала паника, која је имала за последину незапамћен пад пена. Познато је, да је памук већ годинама веома лабав, и да цене постепено попуштају. (Ове недеље пак је дошло до краха: њујоршка берза нотира 8. 0. м. 8.12 центи за либру, а 10. о. м. само још 6.80 центи. Пре месец дана цена је варирала још око 910 и 10 центи. То срозавање цена је била последица објављених службених података о овогодишњој берби, која износи 15.6 милиска бала. Томе треба додати јан и неутрошене залихе из прошле године од 9 милиона бала. И ако је у прошлој години у Америци смањена површина засађена памуком за 10%, то је принос ипак био већи од прошле године, пошто је род био ванредно повољан.
У овим дезолатним приликама појављује се још и.Русија. Пре рата је имала 600 хиљада хектара под културом памука, прошле године 1 милион а ове се године цени на 2.4 милиона хектара. То ће неминовно имати за последицу, да ће се у почетку 1932. године појавити на светском тро жишту још и Русија. Интересантно је напоменути, да су преговори, које је водио американски Фармборд са немачком владом ради продаје старих залиха на двогодишњи кредит обустављени на захтев фармера, који се боје, да после тога не би могли продати памук из нове бербе. |
Код гуме је ситуација слична. Данашња цена износи једва 2% од оне 1914. године — а према просечној цени од 1930. године мања је за скоро 50%. Сви предлози у погледу рестрикција производње остали су без успеха, јер се производња урођеника не може контролирати ни редуцирати,