Narodno blagostanje
_ 29. август 1931.
ПЕВАО АЈ | РОМА АЈА AJU
У CUAL CU не
КРАЈ ПРИВАТНОГ БАНКАРСТВА ___У АУСТРИЈИ И НЕМАЧКОЈ
— Поступак приликом последњих санирања банака —
-К Социјализација банкарских губитака,
_ По римском облигационом праву имовина, дуж“ ника, који више није у стању да одговара својим обавезама, прелази у једну масу, из које се, према законским прописима појединих земаља, подмирују потраживања поверилаца. Ова одредба, потиче из фикције, да дужникова, имовина, служи као 8алога, свима повериоцима. Облици у којима се ово подмирење може извршити различити су, али JA
најтипичнији конкурс дужника, при чему повериоц|-
никад не добија пуну вредност својих потраживања. Ова метода, важи већ стотинама година у свима, зем“ љама и за све дужнике као субјекте приватног права.
Али последњих година, дошло је овде До коренитих промена ; образована је једна потпуно нова пракса, која у литератури још није довољно обраbeHa и која претставља један врло значајан прилог социјализаљији привреде (бев нарочитог правног основа, једино путем казуистике: Социјализација губитака великих и за народну привреду важних гредузећа путем интервенције јавно-правних тела. Сопијализапија губитака значи да губитке сноси пео народ, тиме што држава, или друга. јавноправна тела покривају губитке тих предузећа, својим -оретствима. Један предступањ социјализације губитака помоћу државне интервенције јесте фузија нездравих
предузећа, И овде губитке једног предузећа, не сносв!
само његови повериопи, већ се они проширују на једну већу масу.
Фузионисање се примењује кад два или више предузећа исте бранже нађу, да им је немогуће и даље самим опстати, те се она, међусобно стопе у једно једино здраво предузеће, или их једно треће здраво предузеће присаједини. У већини случајева се при томе главнипа повећавала, чиме се желело прикрити губитке. Фувијом се постизава, повећање предузећа које увек импонује маси, али пренос губитака, из књига, једног предузећа, у књиге другог најчешће се свршавало још већим крахом; губитци су бивали све већи али је одговорним увек успевало. да утру трагове одговорности. Нарочито је за осуду ако су пзвели фузију између једног здравог и једног болесног предузећа, која болесном није донела, спаса, а здравот довела у критичан положај. Овај развој се може пратити у разним земљама.
Социјализација губитака, путем интервенпије државе примењивана је нарочито у средњеевролским државама, у кејима, је држава већ и онако имала јачег утицаја на приватну привреду. Али ово
није остао специјалитет средње Европе, већ је пос-
таб пракса и најлибералније· европске државе,
Француске, као што показује пример санирањанај.
већер француског поморског друштва Сотрасте Обпбгаје ТтапзаНапнуце. Овде је држава, да би прелупредила конкуре друштва, Морала, да. прискочи са, сумом. од 700 милиона, франака. уља 05.
_Социјализација губитака код великих преду“ seba захватила је последњих месеци широке размере, што нарочито важи за немачке и аустријске банке, које су дошле у критичан положај. То нас руководи да бацимо поглед на поступак који се при томе усвојио.
И, Бечки Кредитаншталт.
1. Слом и реконструкција.
Кредитаншталт је у средњој Европи био завод који је уживао највећи кредит. Вероватно да је имао повољније кредитне везе но све велике банке у Немачкој. Посредно, њега је финансирала Енглеска народна, банка, преко Антло-интернационалне банке, код које је Вапк о! Епојапа акционар, док је Англоинтернационална банка опет акционар Кредитаншталта. Кредитаншталт је имао око 750 милиона ши) линта (6 милијарди динара) страних кредита по ниској стопи од света 2 и по % — а то обара захтев, да би се Кредитаншталт требао еманциповати од заг падно-европских кредита, пошто ни саме западно“ европске банке нису имале јефтинијих. Свој кредит захваљује Кредитаншталт патронизацији куће Речилд, а исто тако и својим управљачима који бу увек били на своме месту, изузимајући неке неисправности, почињене од стране некојих директора, који сада више не припадају банчином особљу. И после рата још је важила изрека, да може пропасти Аустрија, али не Кредитаншталт. Он је био симбол 0отпорности. |
Као бомба је зато дејствовала вест о обустави плаћања. ове банке. Она је запала у тешкоће ив два разлога : прво, због фузије са једном потпуно 60лесном банком, Боденкредитаншталтом и друго, због привредне депресије у самој Аустрији и у земљама, у чијим је привредама Кредитаншталт био гапнтересован.
Санирање Кредитаншталта, изведено је као што се наши читаоци сећају из ранијих извештаја, помоћу интервенције државе при чему је држава, преувимала сва већа јемства за обавезе Кредитаншталта, које бу ив недеље у недељу прошираване на вве нове врсте обавеза, а износе данас 1700 милиона шилинга, (13.600 милиона динара). У готову држава, је уплатила 100 милиона шилинга, што јој је било омогућено пласирањем својих благајничких записа у Енглеској у суми од 150 милиона шилинга, У8 ово долази, да држава преузима један пакет нових ак“
пија Кредитаншталта, чиме она постаје велики ак-
шионар. Држава и Аустријска народна банка тиме
поседују половину акција Кредитаншталта.
_ Овом приликом напомињемо. случај Амстел-
(банке у Амстердаму. Ова је била највећа филијала
Кредитаншталта,. која. је“ радила са више стотина милиона холандских форинти. Осим тешкоћа услед
«