Narodno blagostanje
"Страна 548 НАРОДНО „икаја петаји direkine veze) porasli su:za 800 hiljada dinara na 1.25 miliona.
Prema budžetom previđenim prihodima je u julu о. 5. ostvareno za 12.82 miliona dinara manje. Prema pojedinim artiklima je razlika između ostvarenih i pred-
<
viđenih prihoda bila sledeća: Budžetom -· Osfvareno u manje ili Artikal predviđeno junu 1931. više ostvareno u milionima dinara · Duvan 149.36 142.03 — 7.33 So 1911 19.36 — 1.19 Petrolej 12.5 6.13 + 1.19. Žižice 11.00 1198 — 0.33 Hartije za cigar. 8.99 8.78 — 0.21 Razni prihodi 1.66 1125 — 0.42 Ukupno 201.72 188.89 |) 12052
U toku prvih šest meseci o. g. ukupni monopolski
prihodi iznosili su 1070.7 miliona dinara. Zbog pregled-
БЛАГОСТАЊЕ
nosti uporedili smo u narednoj tablici kretanje prihoda.
po mesecima prvog
polgođa za poslednje četiri godine. Izgleda ovako: | |
u prvom polgođu
Mesec 1928. 1920. 1930. 1931. | u milionima dinara
Januar {74.1 162.2 193.2 200.3 Februar 175.6 142.8. 107.7 151.4 Mart 168.6 1770 1742 162.7 April 182.5 1771 188.2 187.3 Мај 187.0 199.4 186.8.'189.2 Juni = 205.0 194.3 199.3 188.8
Ukupno 10000 | 10512 ||007 1070
Vidimo da |e samo prvo polgođe 1020. godine dalo manje prihode od 1931. codine a da su 1928. i 1930. godina bile bolje. Prema prošloj godini prihodi su manji za 29.7 miliona dinara.
ге:
До сада се американска политика у питању незапослености коренито разликовала од политике европских др5 Б жава. Ове последње се надају да прво сузбију незапосленост путем снижења надница, чији је смисао да се тиме постигне снижење цена, што је предуслов за повећање потрошње. Тиме су, мисли се, створени предуслови за повећање производње и упослење већег броја радника. Америчка влада није могла да иде тим истим путем, јер је хтела “да одржи стандард живота својих радника и није хтела да одступи од теорије по којој је свако свижавање надница економски погрешно, јер спречава повебање потрошње. Друго, европске државе заштићују незапо= стене системом осигурања против незапослености. И овај начин Америка није могла да усвоји, пошто не одговара америчким либералним начелима, по којима држава својим грађанима не сме да одузме одговорност за њихову судбину. Незапослени амерички радници упућени су тиме једино на каритативну помоћ приватних и својих општина. i
"Промене у политици суз· бијања незапослености у - Америци
зар
У оба горња питања се сада америчка политика приближује европској. Пракса је у питању снижавања надница пошла путем европских држава. Многобројна предузећа су приступила снижењу надница скраћивањем радног времена и стазљањем квалификованих радника на место неквалифи_ковазих. У јавности се: прво'у круговима директора банака појавио захтев за снижењем надница, о чему смо већ једном товорили. Сада изгледа да и Хувер, који је до скора вајенергичније бранио високе наднице, мења своје гледиште; тиме би био отворен пут за једно опште редуцирање над'ница.. По извештајима американске штампе, Хувер се бави идејом једног општег скраћења радног времена. Јасно је, да ово без снижења надница не иде, јер ако би радници и при скраћеном радном времену добијали исте наднице, онда би предузећа морала да исплате једну већу суму за наднице, ако би. хтела да величина производње остане иста. Ово би погсршало њихов рентабилитет и тиме би се отежало преброђење кризе. Такође се примећује приближење америчке политике европској и у питању осигурања радника против незапослености. Седам милиона незапослених не може се
ГАЂАЈИ И ПРО:
трајно издржавати једино приватном иницијативом. Хувер
х
JIE. MI
се спрема да попусти притиску јавности и парламента за увођењем осигурања против незапослености, Он је одобрио одлазак једне нарочите комисије за Европу, са задатком да на лицу места испита европске системе осигурања против незапослености. Он је исто тако позвао 60 привредника у један одбор, који под председништвом Гифона, директора Американске телефонске и телеграфске компаније, има да проучи мере за помоћ незапосленим.
Још и сада су американске банке највећи противници увођења осигурања противу незапослености, мање из либералних колико из финансијско-политичких разлога, јер су на примеру Енглеске и Немачке видели, да је ово осигурање огромна опасност по њихове државне финансије. Поборници за "увођење осигурања против незапослености у Америци указују на Енглеску, где се то осигурање сматра као један од најважнијих задатака државе. Једно евентуално укидање тога осигурања у Енглеској, знатно би појачало положај американских банака у њиховој борби против увођења тога осигурања. Тако се да разумети интересантна вест, по којој
(су. америчке банке вољне да Енглеској одобре кредит, но
под погодбом, да укине осигурање. Мислимо да ће Енглеска једино редуцирати помоћ незапосленим, али је неће напустити, чак ни под утицајем конзервативаца. Овај поступак американских банака још више ће да оснажи положај оних, који се у Америци боре за увођење система осигурања противу незапослености,
И 'у Америци је криза нагнала државу, да се јаче умеша у привреду и да се почне старати о помоћи појединцима. |
Од како је незапосленост достигла тако катастрофалне размере, појављују се увек нови планови за њено сузбијање. До сада су се они сводили на то, да се створе нове могућности за упослење радника, н. пр. путем државних субвенција, путем присилних радова итд. Неке.од ових планова већ смо приказали. Њихова најновија варијација лежи у томе. да се желе постојеће могућности рада поделити на већи број људи. Ту долази увођење петодневне недеље, затим борба против дво-
Двострука зарада
Бр 0