Narodno blagostanje

Страна 584 НАРОДНО

а) од приватних лица, за затечно брашно — по 0.60 динара од 1! кгр.; од власника млинова, за код њих затечене количине пшенице — по 0.50: динара од кг.; од осталих власника односно комисионара брашна за код њих затечене количине брашна и то:

на гриз Ме Огг; Мо Одг; Хо — mo 0.70 динара од 1 килограма; на брашно Ке 2 — по 0.65 динара од кг.; на брашно Ме 5 — по 0.60 динара од кг.; на брашно No 6 по 0.55 динара од кг.; на брашно Ме 7 — по 045 динара по кг.; на брашно Ке 8 — по 0.30 динара по кг.

Све залихе у пшеничном брашну у млиновима, пекарницама и хлебарницама, комисионим складиштима као и у осталим радњама и код приватних лица ако су веће од 200 килограма —- имају се пријавити властима, а прије ослобођене су плаћања таксе.

Приватна лица пријављиваће брашно пријавом, У којој се имају означити количине код њих затечене на дан подношења пријаве.

Пријаве се имају поднети најдаље до 10. септембра 1931. године. На предате пријаве издаваће се подносиоцима реверс. 3

Ако се неке количине брашна и пшенице, на које треба наплатити накнаде у међувремену када се ти предмети имају пријавити, налазе на путу (транспорту), мора их онај који их прими благовремено пријавити; а ако је пријавни рок истекао, мора их најдаље за време од 48 сати после пријема робе пријавити у циљу наплате накнаде.

Железничка и паробродска предузећа дужна су сваку пошиљку ових предмета коју су примили на отправљање пре 10 септембра 1931. г., па их тога дана нису испоручили адресантима —- пријавити оном одељку финансијске хонтроле у чијем се делокругу налази станица издавања M то одмах чим пошиљка стигне на ту станицу. У тој пријави, коју ће станица за издавање непосредно. учинити, треба назначити име пошиљаоца и примаоца, врсту и бруто тежину робе. На основу ове пријаве, која се има слати одељку финансијске контроле надлежном за место примаоца робе, утврдиће се, да ли је прималац, који је дужан да пшеницу пријави истога дана када је преузме испунио своју дужност. Даљни параграфи предвиђају технички начин извршења ове наредбе као и казне.

Pošto је skoro zaključeni zajam

O OI od 5 miliona funti omogućio Pokišaji Sani ala U Ma: bankama da ponovo otvore đarskoj šaltere ı pošto je neposredna opasnost po banke i valutu bila

театар па ПСЕ |

izbegnuta, koncentrisana je sva pažnja mađarske vlade na osiguranje stabilnosti valute i na uspostavljanje budžetske ravnoteže. Veliki budžetski deficit od 350 miliona penge, koji je Betlenova vlada za celo vreme brižljivo maskirala, više se nije dao sakriti. Deficit u budžetu obiašnjava se jednom lakomislenom politikom rashoda, naročito u pogledu ličnih izdataka, koji sačinjavaju polovinu svih izdataka. Opasnost po. valutu mastala je u prvom, redu, naravno usled: otkaza stranih kredita u vezi sa slomom velikog broja srednjeevropskih banaka, ali i bez ovih iznenadnih, potresa bila je valuta ugrožena. raznim drugim okolnostima. Usled velike

agrarne depresije pretvorio se aktivan, trgovinski, bilans.iz, 1930. ·

је od 1929. nastao jak {T-

godine u pasivan 1931. godine. Zatim priliv mađarskih elekata, koje je inostransivo bacile- na žište i koje su mađarski kapitalisti otkupili.

Da. bi obezbedila,valutu, vlada je izdala mnogobrojne de-

vizne uredbe, o. kojima smo. već ranije govorili. Qne su sad još

pooširene fime. što, sva. pisma, koja,idu u,inostranstvo podleže,

БЛАГОСТАЊЕ cenzurt da bi se utvrdilo da li sadrže devize; uvoz robe na doplatu takođe podleže kontroli, pošto se za isplatu takvih poštanskih pošiliki mora tražiti odobrenje Narodne banke. Ovim те-. rama se uvoz, koji je već jako opao, potpuno onemogućuje. Time se želi popraviti bilans plaćanja, ali se gubi iz vida da i izvoz mora da opadne. Tako je n. pr. Austrija izjavila da će prestati kupovati mađarsku pšenicu, do god njen izvoz u Mađarsku nailazi na devizne poteškoće. Ova pretnja je dovela do jedne male modifikcaje u deviznim propisima Mađarske, time što je austrijskim izvoznicima dozvoljeno da sa svojim potraživanjima ı Mađarskoj mogu slobodno raspolagati, ne iznoseći ih iz zemlie. Čak i u ovoj varijaciji propisi o ograničenju deviznog prometa osećaju se kao velika smetnja za celokupnu trgovinu, tako da je njihova korist za mađarsku privredu više no sumnjiva.

Mere koje su preduzete u cilju smanjenja budžeta svode se na prvom mestu na smanjenje činovničkih plata i penzija. Plate su reducirane za 10—15%.a penzije za 5—15%. Ovo već znači veliki korak unapred za Mađarsku u kojoj do sada nikada nije. ni, pomišljano na smanjenje plata, pošto su čČinovnici preistavljali najjači oslonac Befienovoj vladi. No da bi se budžet doveo u ravnotežu nije dovoljno sniziti činovničke plate za samo. 10. do 15%, već sve rashode na 40%. Zato. je predviđeno: povišenje poreza: na, šećer. za 23%, obrtne. poreze od 2 na 3%, na prihod činovnika i radnika za 50%, 10%-ni dodatak na rentovnu porezu. | t. d: E sam grof Karolji sumnja na uspeh povišenja poreze. -

"Tako se objašnjava potreba Mađarske za jednim novim zaimom. Primeru Austrije koja se obratila Društvu naroda za finansijsku pomoć, uskoro je sledovala i Mađarska, tražeći od Lige da delegira finansijske stručnjake radi ispitivanja njenog finansijskog stanja; svakako da će. posle njihovog izveštaja Mađarska zatražiti zajam od Društva naroda. Da se ponosita Mađarska rešila na ovaj korak dokazuje da ioj nije uspelo da se pomogne sopstvenom snagom.

Poslednia dva meseca pokazuju razilaženje u ceni između američke i evropske pšenice. Amerika. je od: početka jula ostala skoro na istoj visini, dok је OL. za isto vreme pretrpela veliki pad. Tako je mn. pr.

Razlika u ceni između anie-. rikanske i evropske pšenice

"rumunska pšenica od početka jula pala za 40%, a mađarska za

preko 50%. U jednom napisu u „Neue Freie Presse” dr. Braun, direktor „Međunarodnog a. d. za trgovinu žitom”, koje je najveće društvo svoje vrste u Austriji, ukazuje na razloge te diferencije u ceni. Navodi u glavnom dva važna razloga: 1) uvođenje izvoznih premija i njihovo ograničenje na pšenicu 510 је izazvalo želju za prodajom svih rezervi u žitu, kojoj. su na suprot stajale teškoće od strane uvoznih zemalja (prisilno primeljavanje i t. d.)i 2) degradiranje jugoistočne pšenice na stočnu hranu. Tako n. pr. u Hamburgu ova pšenica notira niže no La Plata kukuruz, te se stoga baca stoci. To je poslednji čin tragedije jugzoistočne evropske pšenice. Evropske države nisu bile u stanju da reše ovo pitanje kvaliteta pšenice.

pure 0 IIsueHabyie Hac несразмерно“ подизање цене хлебу. У Београду је 8. о. м. бели хлеб, Mean ma koju се до сада продавао, по 3,50 до 4 дин. кгр. поскупио на 4,50 до 5 дин. полубели од 3 на 4 а црни од 2,50 до 3 на 3,50 до: 4 дин. За сада јединствених цена још нема јер поједине фурунџије. рачунају цене према калкулацијама, које они сами постављају. Цена брашну повећала се према квалитету за 60 до 70 дин. за сто килограма, што ипак није толико, да би оправдало по-

дизање цене хлебу за један цео динар.

Поскупљење хлеба.