Narodno blagostanje

26 септембар 1931. __

SAOBRAĆAJ

— Engleske železničke kompatije povisile su tarife.

— Danske državne železnice poručile su u Engleskoj 160.000 tona uglja uz sniženu cenu. Godišnja potreba iznosi 350.000 tona. Dosada su kupovale ugalj u Nemačkoj i u Poljskoj.

— Шведска има најгушћу телефонску мрежу: на сваких 11 становника долази 1 телефон. 4000 телефонских централа послужују 534.000 абонената. Дужина целокупне мреже је 966.000 км. а инвестиције износе 300 мил. кр. (4,6 милијарди дин.). Прошле године регистровано је 491 мил. телефонских разговора или просечно 131 од апарата.

— Između italijanskih parobrodarskih društava Мау1саzione Generale, Lloyd Davando i Cosulich vode se pregovori o fuziji.

— Од 1. октобра ступају на снагу нове много јефтиније подвозне тарифе Лојдовог концерна.

INDUSTRIJA

— Стање Кригера и Тола. Услед многих питања, која су у последње време упућена друштву, господин Ивар Кригер дао је штампи следећи комунике:

Односно пада који се у последње време догодио на ефектном тржишту облигација друштава, која припадају друштву Кригер и Тол, као и других папира ове групе, желим да прецизирам да никаква промена није се догодила у овим друштвима, која би могла оправдати овај пад. По моме мишљењу, пад је проузрокован услед општих моне» тарних прилика у разним земљама, као и услед прилика, које владају на светским тржиштима. Потребно је знати да се акције друштва Кригер и Тол и Шведског Друштва Жижица налазе у интернационалном оптицају више него ма које друге акције, то се може очекивати да оне буду на прво место продане када се, услед новчане ситуације на поједином тржишту, осети потреба за новцем из иностранства. Оваква општа ситуација искоришћена је од једнога

синдиката бесиста, који је без устезања раширио о групи,

гласове лишене сваког основа. Према овоме желим да дам следећа обавештења односно постигнутог резултата друштва „Кригер и Тол“ за првих шест месеци 1931. године.

Укупан приход периодичног карактера за првих шест месеци износи од прилике 14.000.000— долара према 15.200.000.— за првих шест месеци прошле године. Приходи ове врсте не могу да буду подељени на једнаке делове на два годишња шестомесечја. Обично су приходи првих шест месеци нешто већи од прихода другог шестомесечја. Ми се надамо да ће укупан приход периодичног карактера за целу 1931. годину изнети 24.000.000— долара, према 25.100.000.у години 1930. Трговачке добити за првих шест месеци 1931. године изнашају око 5.700.000 долара, али се не може очекивати постигнуће трговачке добити у другом шестомесечју ове године. Ануитети друштвених облигација редовно су исплаћени и не можемо да наведемо ни један случај да једна Влада није одговорила својој обавези, да је закаснила или да је правила ма какве тешкоће при финансијској служби њених облигација.

Што се тиче гласова који су скоро пуштени односно измишљених губитака које је друштво Кригер и Тол претрпело на облигацијама држава Јужне Америке, изјављујем да укупан ангажман Друштва К. иТ. и С. М. К. у овим папирима износи мање од 7.500.000 долара и да је до данас сваки сантим интереса и амортизације тачно исплаћен чак и од оних земаља, које нису могле удовољити плаћању својих других дугова.

Односно стања ликвидности изјављујем да смо првога септембра умањили износ дуга за више од 20.000.000

долара према износу који се налази у нашем последњем билансу.

— Nemačka industrija šećera pregovara u Engleskoj o

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 621

sezonskom kreditu, koji je prošle godine iznosio 150 miliona. Ove godine zahtevaju fabrike 300 miliona maraka. Englezi nisu protivni da odobre kredit, ali uz kamafnjak 8 do 9%. Prošle godine je bio 6%.

— Савез берлинске индустрије метала намерава да смањи наднице радницима за 7 до 20%. -

— Amerikanska čelična industrija smanjuje za 10% nadnice radnicima.

— У Мталији је основан синдикат индустрије цигле чији годишњи капацитет износи 1,2 мил. комада.

— Холандске фабрике цемента снизиле су цену за 2 форинте (45 дин.) од тоне за испоруке лађом, а железницом 1 форинту (22,50 дин.). Осим тога обрачунавају се вреће од јуте 30 цента уместо. 50 као досада, а оне од папира 5 уместо 7 и по цента. i

— У Румунији су фабрике шећера Царојани и Балици понова приступиле румунском картелу шећера, од којега су се одвојиле пре 3 године. Њихов удео у целој производњи био је у доба иступа свега 3,5%, док се сада повећао на 6,5%. То је био узрок да је картел после дужих преговора понова привукао те фабрике. Тиме је картелисана цела румунска индустрија шећера.

— Kartel fabrika ribljih konzervi u Čehoslovačkoj raspušten je. |

POLJOPRIVREDA — Drugi zemaljski kongres Glavnog saveza vinogradara

i voćara održan je 20: o. m. u Beogradu. U svom, referatu se-

kretar saveza je istakao, da se naša država nalazi na sedmom mestu u pogledu proizvodnje vina; da godišnji višak za izVOZ iznosi 1,5 miliona hektolitara, ali da se izvozi svega 124.000 hektolitara. Rezolucija sadrži sledeće važnije zahteve: Da se ukine državna, banovinska i opštinska {irošarina na vino; ako to nije mogućno, onda ili da se utvrdi ukupno na 60 pata po litru s tim da se maplati u mestu neposredne potrošnje, tako da tranzit vina ne podleže itrošarini, ili da se trošarina pretvori u paušalnu taksu koja bi se raztezala po točionicama. Da se šira oslobodi frošarine. Da se povolinim trgovinskim ugovorima olakša izvoz vina, a maročito da se naš sistem ugovora па osnovu najvećec povlašćenja zameni sistemom preferencijala i da se na toj bazi zaključe ugovori s Austrijom, Čehoslovačkom i drugim važnijim državama, sa konftingentom od 100 do 200.000 hektolitara. Da se s obzirom na pasivnost vinograđarske proizvodnje izvrši revizija čislog katastatskog prihoda vinogradar–skih zemljišta. Da uprave banovina odrede u kojim зе Кгајеvima, s obzirom na njihovu pogodnost, jedino sme gajiti loza i koja vrsta. Da se izvozne premije za vino povise od 80 para na 1 dinar. Da se šećer, upotrebljen za zaslađivanje šire, oslobodi trošarine.

U svom referatu sekretar saveza veli da ne bi bilo vinske krize kod nas, kada bi svaki građanin popio 23,71 litra godišnje. G. Vlada Savić, vinogradar iz Sremske Kamenice rekao je, da je stanje vinograda takvo, da je trošenje vina jedna nacionalna i građanska dužnost. Neki listovi su ovu izjavu uzeli za povod šaljivim dosetkama.

— Италија форсира прозводњу пшенише да би постала независна од увоза. Овогодишња жетва је за 1 мил. тона већа но прошла. Износи 6,73 мил. тона. Суша је уни-, штила добар део усева, иначе би жетва премашила 7,3 мил. тона. Просечни принос од хектара повећао се од 1,19 на 1,38 тона. Влада гради силосе да би омогућила пољопривредницима да не продају превремено своје жито. Води се строга контрола да млинови врше“ владину одредбу од 95% примељавања домаћег жита страноме.

— Ovogodišnja berba grožđa u Čehoslovačkoj je vrlo slaba. Zbog toga se oseća veća potreba za uvozom.

— Dohioaustrijska poljoptiveedna komora predlaže poljoprivrednicima što veću upoirebu krompira na ishranu svinja,