Narodno blagostanje
Страна 614
јести тако да зе тадизтца ротакпе napred do agrara, a ne agrar natrag do industrije.
Da nije bilo monopolističkoz uticaja na trŽiŠTU rada, industrija bi širila svoj obim, ne bi' bilo bespo-
slice, industrijalne cene pale bi srazmeino agrarmim cenama, a radnički prihodi realno ne bi pali. Da nije bilo klasne borbe, preduzetnici bi snizili radničke plate srazmerno onom sniženju cena gotovih produkata ikoje bi bilo potrebno da se prodadu svi produkti. To sniženje ne bi bilo tako veliko kao što je bilo sniženje agrarnih prihoda, jer agrarci nisu |edina potrošačka skupina za industrijalne proizvode, nego ima, naprofiv, još i drugih potrošačkih skupina kojima su se prihodi manje smanjili ili im se uopšte nisu ništa smanjili.
Ovako apsolutno snižene plate manuelnih radnika u industriji, ali ipak veće nego li u agraru, privukle bi daljnje radnike iz agrara u industriju, dok im se plate ne bi izjednačile. Tako, pak, snižene plate industrijskih radnika omogućile bi život |oš mnogim novim industrijskim preduzećima. Dakle, da nema monopolističke intervencije, industrila me samo da se ne bi restringoмаја, — опа bi se još i proširila.
Isto tako se ne može kriviti promena pravca роtrošnje u agraru, niti bi imalo smisla boriti se ргону promenjenog načina ishrane.
Pređimo sada na ispitivanje krivaca industrijske krize !
Kod prikaza uzroka industrijalne krize videli smo да је tražnja pala u glavnom iz tri razloga: usled pada traženja sa strane osiromašelih agrarnih (i kolonijalnih) proizvođača, usled industrijalnog protekcionizma i političkog haosa, te usled zlatnog važenja.
Prvi uzrok otpada kao krivac, ukoliko je prihod agrataca pao usled hiperprodukcije, a protekcionizam i zlatno važenje spadaju u krivce, koje bi trebalo bar temeljno reformisati.
Međutim glavna krivica za industrijsku krizu pada na neelastičnost ponude. Ponuda je kriva što nije svoje cene adaptirala promenjenoj tražnji, a adaptirati ih.nije mogla usled borbe radnika za održanje visokih plata. Ova borba nije imala samo za posledicu skupoću onog proizvodnog faktora koji sačinjavaju radničke plate, a koji sam za sebe sačinjava po socijalističkim autorima minimalno 60% proizvodnih troškova, a po liberalističkim autorima maksimalno 80%. Usled ove borbe poskupila su i druga dva proizvodna troška: interesna stopa za kapital i javne dažbine, — kako je to napred razloženo.
Najzad, kod objašnjavanja industrijalne krize, ne može doći u obzir kao krivac — izostanak snižehja cena neindustrijalnih proizvoda.
Ako sad rezimiranio glavne krivce za agrarnu i industrijainu krizu, kako su gore razloženi, videćemo da su osim zlatnog važenja svi krivci u vezi sa nacionalizmom zapravo sa preteranim nacionalizmom i preteranim soci|alizmom. Jer agrarni i industrijalni protekcionizam potiče od ekstremnog nacionalizma, a neelastičnost na pijaci rada potiče od ekstremnog socijalizma. Ako pođemo još za jedan korak dalje, te ekstremni nacionalizam ' ekstremni socijalizam sintetišemo u jednu višu celinu, dobićemo: ekstremizam, a to je sinonim za verska, Тапапспа ибедепја ха razliku od hladnih i kritičnih. Na tom stepenu sinteze kriva je, dakle, neiskorenjiva ljudska potreba za verovanjima, која пагоčito ojačava u ratnim i drugim teškim vremenima, i koja mesto olakšanja dovodi do još većeg pogoršanja položaja.
|
БЛАГОСТАЊЕ
| a небр: 38
Ujedno, imadu protekcionizam i monopolizam na pijaci rada tu zajedničku crtu да pretstavljaju intervencionističke mere. Sa toga stanovišta, može se, dakle, okriviti i intervencionizam u privredni razvitak.
KRITIKA,
Po g. Dr. Prici za današnji ekonomski paradoks kriva je „neiskorenjiva ljudska potreba za verovanjem”, 2 UZ 10 1 ,„лпгетуепстошхат“. |
1] ako je ogromna literatura :o uzrocima svetske prjvredne depresije, ipak je g. Dr. Prica uspeo da u svojoj sintezi uzroka bude originalan. Do danas niko nije tvrdio da је metafizička potreba čoveka, koja najčešće dobija oblik religije, prouzrokovala depresiju. G. Dr. Prica je Dekartijanac, racionalista. On prirodno nalazi, da je vera smetnja na putu čovekovom ka savršenstvu. Vera je često i ekonomski faktor (na pr. kod propisa o hrani, o praznicima i t. d.); ali ona ne može u opšte da bude uzrok privrednoj depresiji. U ostalom, pisac nije ni pokušavao to da obrazloži, on je potrebu ,„,čovekovu za verovanjem” oglasio za sintezu ekstremizma, a ovaj, pak, za sintezu „krajnjeg” nacionalizma i „krajnjeg” socijalizma.
Daleko bi nas odvelo kad bismo se uputili u kritiku ove sinteze, ali nam to za naš cilj nije ni potrebno; mi možemo ostati pri sintezama našeg stepena: pri nacionalizmu i socijalizmu, jer je njih pisac oglasio za. sinteze raznovrsnih pojava, koje je u toku izlaganja oglasio za uzroke depresije. |
Gledište, da su protekcionizam (kao čedo ekonomskog nacionalizma), socijalizam u internacionalizam uzroci svetske privredne depresije nije novo. Njega: zastupaju pristalice liberalne doktrine, odnosno ekonomskog automatizma. Prirodni zakoni-su najviša mudrost,
. vele oni; treba ostaviti da se ekonomski život automat-
ski razvija, pa će biti široko blagostanje. Intervencionizam kvari prirodni razvoj ekonomskog života i time izaziva krize. |
Po tome bismo g. Dr. Pricu imali staviti u red ekonomskih liberala. · _. i
Međutim iz njegovog članka to se ne vidi. Pri analizi pojedinih uzroka današnjeg ekonomskog paradoksa slaže ih on — ne baš sistematski — pre svega u dve:
'Srupe: u one ma strani kolonijalnih dobara i industrij-
skih. Kod prvih je jedan od uzroka povećanje dobara, a drugi protekcionizam; kod industrijskih jedan je smanjenje kupovne snage agrarno-kolonijalnoz stanovništva, drugi protekcionizam i (гес! деНаојја.
Detlacija i protekcionizam su čeda infervencionizma; ali povećanje površine obrađene zemlje (po njemu kao prvi uzrok) nema nikakve veze sa interven= clonizmom. Tu imamo dejstvo prirodnih zakona i baš na toj tačci nalazimo, po 2. Dr. Prici, početak zla. ·
istina, moglo bi se tvrditi, da je protekciohizam uzrok povećane proizvodnje agrarnih i kolonijalnih proizvoda. Ali pisac to mije tvrdio, on je, na protiv, protekcionizam stavio na drugo mesto, paralelno sa prvim uzrokom: povećane agrarne! proizvodnje. A (о је огеška. Protekcionizam može dejstvovati kao uzrok da-. našnjeg zla samo Као Такјог povećanja proizvodnje. Kod kolonijada protekcionizam nije u opšte igrao ni- . kakvu ulogu; međutim za povećanje proizvodnje agrar– nih proizvoda on je kriv, ali manje mo ostali faktori.
. Očigledno da protekcionizam nije uzrok današnjeg ekonomskog. paradoksa. Za to imamo i empiričkih do- · kaza: protekcionizam je star koliko i moderna država i vrlo je mnogo primera u istoriji, da je on doprineo poletu pojedinih država. II III III IF IO