Narodno blagostanje

31. октобар 1931.

У. Вајк

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

JEDNA GLAVA IZ BANKARSKE

MEDECINE

— Patolodija, terapija i prožilakcija —

1. Epidemično oboljenje banaka.

1 bankarske bolesti pojavljuju se endemično i epidemično. S vremena na vreme ojača virulencija bacila i ako uz to naiđe na povoljan teren (oslabele organizme), onaa epidemija može da uzme velike razmere. Ali nikad epidemija nije bila tako proširena i tako snažna, kao ove godine. Ognjište je bilo u Beču, a proradilo je u maju. Zaraza se prvo prenela u Mađarsku i Rumuniju, a zatim u Nemačku. Odaile je zahvatila gotovo ceo svet sem Engleske. Više je no interesantno, da su zarazi protivstale baš one banke, kojima se prebacuje da su se ogrešile o osnovno pravilo bankarske higijene: davale su novac bez dovoljno ispitivanja prilika dužnika. Otpornost engleskog bankarskog organizma prema zarazi objašnjava se njegovom odličnom strukturom. Otpornost organizma zavisi od dva uzroka uslova: jedan je njegovo zdravstveno stanje, a drugi stanje sredine. Da u zemlji koja boluje od privredne depresije ni bankarsstvo ne može biti netaknuto (sem ako je prvoklasnog zdravlja — kao englesko) pojamno je. Ali mi imamo danas slučajeve oboljenja bankarstva i u zemljama, koje još nisu obolele — kao u Francuskoj.

Dobro će biti, da se ovom prilikom zadržimo malo na organizaciji bankarstva u Americi i Francuskoj.

Ogromna je razlika u organizaciji francuskog i amerikanskog bankarstva. Francusko bankarstvo skoncentrisano je u nekoliko velikih banaka sa ogromnom mrežom filijala. U Americi je zabranjeno otvaranje filiјаја, zbog čega je amerikansko bankarstvo decentralizovano u neverovatno velikoj meri. U Americi je bilo doskoro 24.000 banaka. Najveći deo je vrlo malog obima. Za vreme prosperiteta te su se male banke gušile u kapitalima. One su veliki deo kapitala, koji nisu mogle lokalno plasirati, sprovodile velikim bankama u Njujork. Opadanjem cena pojedinih poljoprivrednih proizvoda, a specijalno pšenice i pamuka, prirodno je da su počela da padaju seljačka gazdinstva. To je imalo za posledicu krizu tog sitnog bankarstva. Za nepune dve godine palo je 2.500 a samo u ovoj godini preko 1.600 banaka. Ukupan iznos depozita propalih banaka ртеmaša jednu milijardu dolara, što je moralo uroditi opštim nepoverenjem prema bankama.

Narod je postepeno dizao novac iz banaka i tezauritao ga u dolatskim novčanicama a velikim delom u zlatnim certifikatima (pošto novčanične banke imaj posebnu privileeiju da izdaju cerfifikate koji su 100% pokriveni zlatom). Razvenčanje funte зет пса od zlata imalo je porazno psihološko dejstvo na Ameriku. Ono је и velikoj meri povećalo nepoverenje prema bankama. Tezauriranje |e dobilo nov polet: njujorške banke su izgubile 10% od svojih uložaka (od 8.700 na 7.700 miliona dolara); ima ih koje su izgubile do 35% svojih uložaka. Svakako da treba imati u vidu da је сео та'njak došao usled opoziva kapitala iz Evrope, pošto je najveći deo fih kapitala bio u rukama privatnih banaka.

Francuska pliva u blagostanju, ali ni ona nije bez bankarske krize. Pad funte izazvao je i Francuskoj ne_ ромегепје,ргета bankama, jer se proneo glas da Tran-

cuske banke imaju ogromne kapitale kod engleskih banaka. Kako je u tom momentu izgledalo da će funta pasti mnogo niže no što je to u stvari bilo, to je ta delimična bankarska kriza uzela oblik panike. -

Il. Bolest aktive,

Raznovrsni su poslovi bankarstva, ali |e oshOV sva– kog bankarskog posla kredit, Bilo da banka posreduje u kreditu, bilo da vrši blagajničku službu, bilo da čuva vrednosti, bilo da daje dobra na čuvanje ili na poslugu, bilo da daje kauciju, svuda je u osnovi kredit. ~

Nakratko banka duguje i potražuje. Ova kohfstatacija je potrebna za proučavanje uzroka bolesti bankarstva. Očigledno je da banka može doći u krizu usled bolesti njezine aktive ili pasive. Različiti su uzroci bolesti aktive od onih bolesti pasive. Bolest aktive je nesposobnost manjeg ili većeg broja dužnika da odgovore svojim obavezama onako kako је [0 исоуогепо. Та пеsposobnost ima obično dva uzroka: imobilizaciju i nerentabilnost. U prvom slučaju se govori o zamrznutim bankarskim kreditima, a u drugim o dubiozama. Ali je poslednjih oodina od strane okretnih bankara, — bankari u opšte vole да зе služe eufemizmom, — izraz zamyrznut kredit uveden u upotrebu i onda, kad su u pitanju dubiozni i propali krediti. .

Bolest aktive dolazi usled ekonomske krize. Uzrok je dakle ekonomske prirode. Ona nije eksplozivna već latentna i obično izbija u javnost, kad je od strane domaćeg jekara oglašena za neizlečivu. Uzrok bolesti aktive može biti subjektivan i objektivan. Prvi dolazi od strane uprave i obično |e rezultat nesavesnosti ili nhesposobnosti ili oboga. Pojava je sporadična, usamljena. Drugi uzrok je obično rezultat konjunkture i obuhvata celo bankarstvo odnosne sredine. Naravno u raznoj meti, što zavisi od poslovne politike pojedinih banaka i od rasprostranjenosti i dubine privredne depresije. Naravno da je mogućno da je bolest kod jedne ili više banaka proizvod oba uzroka: subjektivnoge i objektivnog. To je pravilo kod rđavo vođenih banaka u doba ekonomske depresije. |

[ ZE

Ti]. Bolest pasive.

Sasvim je druge prirode uzrok bolesti pasive. Dok je kod bolesti aktive uzrok čisto ekonomski, dotle je kod pasive psihološki. Bolest pasive je kriza poverenja u banke, sledstveno otkaz i povlačene kredita. Nepove-· renje kao nepovoljan sud o solventnosti bančinoj mora takođe da ima svoj uzrok. Ovaj može da bude ekonomski, na primer usled nastupele bolesti aktive. To je na pr. bio slučaj sa krizom Kreditanštalta gde je prvo došla teškoća plaćanja, pa onda bolest pasive. Naravno i ovaj uzrok može biti endogen i egzogen t. j. da zavisi od prilike u banci ili od onih van banke. Egzogeni uzroci mogu biti politički i ekonomski na pr. opasnost rata ili rđavo plasirani bankarski kapitali i opasnost nerentabilnosti većeg dela uloženog kapitala.

Od egzogenih uzroka krize poverenja ima jedna grupa koja je naročito važna i koju treba naročito

istaći, to je slom poverenja prema banci ili bankama panika. Ona se objašnjava osobinama bankarskih po-

'Capana 687 | ia