Narodno blagostanje
_ 14. новембар 1931.
ОБА
ВОВЧАРСТВО
__ Поштанска штедионица у октобру 1931. године. Прбмет по чековним рачунима износио је 5.022.07 милиона, према 5.426.83 милиона у септембру; од тога је у безготовинском промету обављено 42.25%. Крајем октобра је стање улога по чековним рачунима износило 700.83 милиона (за 2 милиона мање). Улози на штедњу су порасли за 8 милиона на 306.67 милиона, тако да износе укупни улози крајем октобра 1007.5 милиона динара.
____ Берлинер Ханделсгезелшафт продало је посредовањем хамбуршке банке М. М. Варбург и Комп. већи пакет акција (који се цени на 5 милиона марака) једном американском конзорцијуму, који је под вођством Менхети-групе. Друштво је дошло до акција интервенционистичком куповинем. Покрај Данат банке, која је свој сток, образован интервенцијом, предала индустрији, и покрај Дрезднер банке, која је исти сток предала. Рајху, Берлинер Ханделсгезелшафт је трећа немачка велебанка, која је свој интервенционистички сток могла продати, Уступљени капитал не претставља квалифицирану мањину, јер укупни капитал износи 28 милиона марака. Преузимање је извршено по курсу, који је само мало испод номинале. Уједно су претставници банкарске куће Барбург и Комп, и американске Менхетн-групе ступили у надзорни одбор Берлинер Ханделсгезелшафт.
· — Пооштрени девизни прописи у Чехословачкој. Право. банака на давање иностраних валута и девиза ограничује се на 3.000 чк. место 20.000 колико је пре било. То се врши само уз доказ о привредној потреби истих. Вредност увозних девиза, које се дневно могу додељивати фирмама, снизују се од 50.000 на 20.000 чк. Плаћање у ческим крунама у иностранству може да се врши само у висини до 3.000 чк, и то у току једног месеца. Извоз ческог новца, чекова и меница дозвољава се месечно само у висину до 3.000 (досада дневно 10.000 чк.). Пошиљке ческих круна поштом забрањују се. -
—_ Хрватска дионичка штедионица у Госпићу, која по"стоји 30 година, 22 0. М. закључиће ликвидацију.
___— Босанска индустријална и трговачка банка д. Д. пренела је седиште из Загреба у Београд.
—_ У последње време због пооштрења привредне депресије повећало се и бекство капитала из Румуније као и бекство од леја. Рачуна се да у швајцарским банкама има преко 1 милијарда леја (335 милиона дин.) побеглог румунског капитала. |
__ Како се види из извештаја комисије Друштва Народа, целокупно задужење маџарских банака у иностранству
зноси 820 мил. пенга (8,2 милијарди дин.) од тога у Ayстрији око 86 мил. шил. (688 мил. ДиН.).
— Клаузенбуршка штедионица и Кредитна банка у Клаузенбургу затражиле су принудно поравнање. Оне су филијале Прве пештанске домовинске штедионице. Банка је већ дуже времена била притешњена због замрзнутих кредита, које је давала велепоседницима. Она је била водећи институт мађарских мањина у Румунији. :
—__ У Чехословачкој. је објављен закон, којим треба да се спрече злоупотребе и неуредности у управама банака и индустријских друштава. Закон углавном погађа чланове улраве, директоре и остале водеће личности. Управи се даје право, да у случају злоупотребе поверења или лошег вођења подузећа од стране директора исте може сместа разрешити од дужности упркос дугогодишњим уговорима. Власт има право да изврши принудну ликвидатуру нездравих пре дузећа, а за губитке су одговорни чланови управе и дирек-= тори. -
___ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
ЈЕШТАЈНА СЛУЖБА
5
—_ У американској савезној држави (Охајо пала је под
; O у стечај Џтоп Тгизе Согр., чија су укупна сретства прелазила
2 мил. дол. (2,35 милијарди дин.).
__ У Маџарској је максимирана каматна стопа. Првокласне банке могу на есконтне кредите узимату камату до 9,5 банке друге категорије 10%. Каматњак на кредите публици износи код првих 11,5, а код других 12%.
__ Због погоршања стања девиза финске приватне банке су престале са плаћањем дугова на страни.
_—__Bukureštanskoj najstarijoj privatnoj banci Berković otvoren je stečaj, pošto se 80% poverilaca izjavilo za to. U pređašnjim brojevima „Narodnog Blagostanja” pisali smo opširno o stanju banke i uzrocima njenih finansijskih teškoća.
·__ Nedostatak platežnih sretstava је okolnost, koja silno pooštrava privrednu depresiju u Bugarskoj. Današnji opticaj novčanica iznosi nešto oko 3,9 milijardi leva (1,6 milijardi din.). Govori se, da vlada namerava da učini pritisak na novčaničnu banku radi povećanja opticaja. Međutim to zasada ne bi bilo lako mogućno, a da se ште пе uzdrma stabilnost leva, čije po-
1 kriće iznosi danas 34,7%.
__ Улози војвођанских банака износили су на концу септембра тек. године 1.348,470.967 динара. Према. прошлој години у исто време опали су за 156,619.346 динара. У упо-
еђењу према августу ове године улози су опали за 74 милиона и 498.830: дин.
| ипо е „Меродно Благостеање“
— У Румунији је затворила шалтере Банка за штедњу и кредит која има централу у Клују и велики број афалијација по Ердељу. Главница износи 100 мил. леја (33,5 мил. дин.), а износ улога преко 650 мил. (218 мил, дин.). Ова банка спада у интересну сферу будимпештанске банкарске куће Хазаим, и ова би јој сигурно прискочила у помоћ, да је не спречавају у томе маџарске строге девизне уредбе.
__ Поводом вести да Совјети намеравају да објаве мораторијум за страна дуговања, страни финансијски листови доносе податке о руском задужењу према иностранству. Како Совјети нису добили ни један дугорочан зајам, то ови податци наравно претстављају краткорочне робне кредите. Ови се цене на две до две и по милијарде марака, од којих највећи део, т. |. 1100 до 1200 милиона марака (14,85 до 16,20 милијарди динара) отпада на Немачку, 12 милиоа фунти (3,31 милијарде динара) на „Енглеску и 50 милиона долара (2,80 милијарде динара) на Сједињене Државе. Немачки и енглески кредити су са тридесетомесечним роком, док Америка продаје Совјетима само за готово или уз сасвим краткорочне кредите, услед чега су руске поруџбине у Сједињеним Државама у овој години пале на половину прошлогодишње вредности. За немачке и енглеске кредите Русији гарантују владе, у Немачкој чак и поједине вемаљске владе; руске поруџбине у Енглеској и Немачкој биле би још веће када би владе хтеле да повећају своју гаранцију. Мада званично још није објављен руски мораторијум, Руси указују на своје тешко привредно стање а нароЧито на неповољан развој свог трговинског биланса. Исти је 1929. год. био активан са 14 милиона рубаља, док је у првој половини 1930. год. пасиван са 91 милиона у првој половини 1931. год. са 152 милиона рубаља.