Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАРГОСТАЉБЕ ~Еражта 19

28. новембар 1931. гаде to u sred mira. One su u pogledu na imaovinu, prava 4!кама поверилаца пољопривреде и пале би после кратког interes stranih podanika uveli formalno ratno stanje. времена далеко испод минималне вредности. Таква мера зе

бази је pojamno i prirodno što su austrijske ! тадјаг- |значи друго него поништење пољопривредних дугова. ske mere izazvale represalije. To je prvo uradila Čehoslovačka. (Ово нас потсећа на пројект Др. Гупањанина о раздуI ona je išla do dna kao prve dve. Sad cvile madžarski a паго- | жењу нашег села. čito austrijski trgovci i dndustrijalci kao i banke zbog toga što ne mogu naplatiti svoja poiraživanja u Čehoslovačkoj. Šta su mogli drugo očekivati?

Madžarska je obrazovala jedan odbor od prvih teoretičara i praktičara radi kontrolisanja devizne politike kao da to nešto može da pomogne kad se jedanput vlada reši da ni po koju cenu ne daje devize. Neće proći mnogo vremena, a dofične zemlje će videti, kako će to katastrofalno dejstvovati na njihov iZVOZ.

Берлинска Банка за трговиву и посед, највећа банка кућевласника, банкротирала је. Крах је искључиво последипа проневерења и лакомислене политике банчиног директора Сајферта, који је као једини члан дирекције неограничено господарио. Банчин капитал износио је 2 милиона марака, а билансна сума 100 ми; _ . - _ |лиона марака. Највећи губитци су били услед сталног даПАПА 58 води по | ПР ома u POD вања несигурних хипотекарних кредита другог степена, веizvoznik iz Jugoslavije ne miože više da se razbere kakvi devizni ликог куповања пакета акција хипотекарних и осигуравајуpropisi vladaju u pojedinim тетђата 1 тоде ти зе јако 4020- | бих друштава (међу њима и осигуравајућег друштва Ховад), diti, da zaglavi svoju imaovinu u inostranstvu zbog deviznih pro- | давања кредита од 12 милиона друштву које је припадало pisa. Devizne uredbe dejstvuju dakle zastrašavajuće na spoljnu | директору Сајферту. Сам Сајферт вршио је многобројне фалtrgovinu. Ogromna je zabluda dižava koje strogo kontrolišu сификате билансе. Од округло 62 милијарде дужника 25 их izvoz i dave uvoz putem devizne uredbe, da će to da obezbedi уопште нису бил дужници. : stabilnost valute. Austrijske i madžarske novčanice nude se u | Berlinu budzašto. Poslednjih dana je zabeležen disažio od 20%. To će ići i dalje jer je nemoguće sprečiti krijumčarenje поусаnica u inostranstvu, a kako se one mogu unovčiti samo krijumčarenjem novčanica u dotičnu zemlju, to je disažio od 20% vrlo mali. A ako Austrila i Madžarska misle, da njihove valute stoje al pari u trenutku kad se njihove novčanice prodaju sa 20% disažio onda nas to potseća na držanje noja koji beži ispred opasnosti.

Тако је кредит од 12 милиона, који је поделио себи преко свога друштва књижио међу дужнике. У луксузним берлинским локалима правио је огромне цехове да би, како он каже, задобио нове муштерије. Сајферт је побегао у иностранство, пре него што је државни тужиоц могао поднети сбој предлог. Против члана управног одбора Ладендорфа бице исто тако поведен поступак. Ладендорф је шеф привредне партије у пруском Ландтагу. Наслућује се веза привредне партије са Банком за трговину и посед. Ладендорф Законски предлог о конвер- је већ 1929. године заједно са Сајфертом подмићивао позији сељачких дугова, који је | станике да Десауски кредитни завод добије концесију за чиизрадио министар пољопри- тав Рајх. Узгред напомињемо да је и друга банка, која стоји вреде Јоанеску Сисешти, — близу привредној партији и то преко њеног другог вође предвиђа да влада изда 8% Древица, нездрава. И овде има лажних књижења. облигациони зајам у висини од 20 милијарди леја. Зајам би Ликвидацију је преузела држава, која је недавно банци се амортизирао за 20 година. дала помоћни кредит од 3 милиона марака. Нови претседник

Данашњи положај новчаног тржишта у Румунији, ис- Шаренберг предложио је отварање стечаја. За улагаче ће кључује пласирање таквог зајма. Облигације би остале у ру- | се вероватно постићи квота од 30%.

Раздужење пољопривреде у Румунији

ава а

ТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО —U pogleda stidbine Banque Nationale де Credit šire se

—_ Аустриске банке и штедионице закључиле су да u pariskim finansiskim krugovima razne verzije. Тако se u poсмање камате на улошке без отказа на 5%, са месечним от- slednje vreme saznaje, da će konzorcium za spasavanje Osno-

казом на 5:/ са. двомесечним отказом на 5 и по од сто а са тромесечним отказом на 6%.

— Дирекција Енглеске Банке одлучила је да идућој скупштиви акционара у априлу 1932. г. предложи поново за гувернера Монтегју Нормана, који је у тој функцији већ 12 година — дуже но и један његов претходник, „ТПе Етпапса! Типез' поздравља ову одлуку као врло корисну пе Енглеску Банку и националну валуту. Он вели да су му „његово дубоко знање и искуство прибавили поштовање у свима финансијским центрима у свету". Монтегју Норман је тар 58 година. Његово здравље је попустило под 12 годишњим напором и у августу месецу је изгледало да ће морати да се повуче. Али као да се он потпуно опоравио за време двомесечног пута по Канади.

После напуштања златног важења професор Кенз и његови пријатељи протурали су глас да је то крах Норманове политике и да се он мора повући.

Горња одлука дирекције Енглеске Банке није једино разочарење професора Кенза последњих месеци,

vati naročito društvo koje će preuzeti sve zdrave bančine angažmane, i da će se odustati od potpune likvidacije, koja bi imala za posledicu suviše velike gubitke. Banke — članice konzorciuma — sigurno imaju interesa, da se Banque Nationale de Crćdit održi na životu, i one će rado preuzeti sve njezine zdrave angažmane. Ali se tu nalazi državna blagajna, koja ie

za sanaciju Banque Nativnale de Crćdit žrtvovla do sada 1062

miliona franaka a preko Banque de France 240 miliona, dakle ukupno preko 1.3 milijarde franaka, koji su propali ako se iorsira likvidacija. Ovi poslednji podaci veoma su interesantni, u toliko više, što se do pre kratko vreme tvrdilo, da krediti državne autonomne blagajne ne prelaze 600 miliona franaka.

—- Најстарија мапарска приватна банка Адолф Лонер налази се у ликвидацији. Банка је постојала преко 100 год.

— Za poslednjih nekoliko dana Raihsbanka je pretrpela odliv zlata u vrednosti 72 miliona maraka. Zlatno pokriće sada iznosi 27%.

— Zadružna štedionica „Mornat” u Sušaku 7. decembra zaključiće likvidaciju,