Narodno blagostanje

30. janyap 1982 ___НАРОДНО

да- се: добија утисак да је и Београдска берза као и Загре-

бачка изоставила трговање акцијама. У претпрошлој недељи је била, као што смо јавили, једна егзекутивна продаја Аграрне банке по 160:— динара. Много су боље прошле у овој недељи акције Занатске банке при егзекутивној продаји: плаћене су 130 динара (при номинали од 200 динара, док је номинала код акција Аграрне банке 500 динара).

У осталом кад говоримо о Аграрној банци да истакнемо да је она била главни фактор београдске и загребачке ефектне берзе у последњој недељи. _

22.јан. 25.јан. 26.јан. 28. јан.

7% Инвестициони зајам — — _ 56,75 56,75

7% Блер 1 5 46125 1

8% Блер ___C_ NB | _____ 535

4% Аграрци ОУ | ____ 2115

6% Беглуци 36— 36,5 36,5 36,375 7%: Селигман — 46,5 46,5 ——

Ратна штета 215 215 220 2235

Народна банка 4080) ____ 5000. 49625

Из горње таблице курсева види се неоспорно чвршћа тенденција, нарочито код Ратне штете која је 22. и 25. забележила невероватно низак курс од 215 да се затим до 28. о. м. попне на 223,5 динара. 7%-тни Блер се кретао између 46,125 и 46,5 али је при томе показивао чврсту тенденцију. И Селигман је био на истој висини и ако при несразмерно мањем обрту. Главни купац Блера и Штете била је Аграрна банка, према окоме како се мисли у берзанским круговима, за своје резервне фондове. Она није купила велике количине, али је унела врло чврсту тенденцију; еклатантан доказ за то да је и најмања подршка курсева на нашој берзи довољна да одржи чвршћу тенденцију, и да би таква подршка спречила пре неколико месеца да курс Ратне штете не оде испод 300. Последња недеља има две карактеристичне особине: огроман промет у 7%-тном Блеру (од 601.000 динара) и поновно оживљење терминског посла у Ратној штети у износу ол 625.000 динара. За наше доларске папире влада интерес међу берзијанцима. Ако овако потраје Београдска берза ће стићи обрт Загребачке берзе у Блеру. У Селигману је минималан обрт, али се курс држи. Код Ратне штете термин је већином за ултимо фебруара. Нису дуги рокови, али као што се види има још увек доста берзијанаца који су чврсти на тај папир и који очекују да се он ипак поправи. У промпт Ратној штети био је такођер јак обрт захваљујући већ поменутој околности, у 6%-тним Беглуцима такође јак обрт (240.000 динара) а чак и 8%-тни Блер има обрт од 60.000 динара. Народна банка показује обрт од 126.000 динара, а курс се креће око 4.960 до 4.980. На девизној берзи обрт је био прилично велики, око 20 милиона динара и то највише у Њујорку. и Женеви (13,7 милиона динара). Народна банка има потпуно курсеве у својим рукама.

ZAGREBAČKA BERZA.

Novčano tržište. Situacija novčanog tržišta bitno se popravlja iako još nema ni govora o nekom normalizovanju prilika, Ulagači pa i oni koji su uložili uz izvesne dulje otkazne rokove koji sada dospevaju, ne dižu više toliko svoje uloške. A ima: i sve to više niovih uložaka. Naravno da ovi novi ulošci ni izdaleka :ne došižu onu visinu koja je ranije bila normalna pojava. A kako se ulošci još uvek dižu iako u marijoj meri, TIOVčani su zavodi i dalje prisiljeni da vrše pritisak na svoje dužnike kako bi došli do gotovine. Ako pojedini zavodi imaju u blagajnama ili po žiro računima veće iznose to je posledica otkazivanja kredita sa strane banaka, Likvidacija bankarstva provađa: se i dalje. |

БЛАГОСТАЊЕ Страна 79 _

x.

nabavku deviza i transakcija pre 1. januara ove gođine. Moglo

miliona da sutradan padne na 3—4 miliona.

“оу

Гаје ејекшта. Hazvitak kurseva državnih dinarskih i dolarskih papira nije ovog tjedna bio isti. Dinarski papiri u prvom redu Ratna šteta koja je bila pala i na 215 dinara, znatno se je oporavila i zaključena preko 220 dinara. Promet je na pojedinim sastancima iznosio 1 milion dinara. Inače nije prelazio par stotina hiljada. Dolarski papiri pod kraj su slabiji nego što su bili prošlog tjedna. Pravljeni su zaključci i po 45, što odgovara ukamaćenju od 15—16%. Promet u dolarskim papirima ma pojedinim sastancima zna biti znatan i dostiže i 20 hiljada dolara.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

| пшеница. | На светском тржишту пшенице се и у овој недељи

Нарочито велике су потребе Италије, која је преузела веће количине аустралијске робе. Италија се већ пзколико година снабдевала скоро искључиво руском пшеницом, али се

за време од августа до децембра 1931. године износио |укупно 14 милиона тона према 101 милион тона У одговарајућем периоду претпрошле године, сматра се, ла ће иу првим месецима морати увозити веће количине.

На чикашкој берзи је цена шшенице потирала 26. јануара 55.32, колико износи већ скоро два месеца.

—- последње недеље за 2.6 милиона бушела, али су још увек веће но пре годину дана. Из Америке стижу прве процене нове жетве, за коју се на основу стања усева сматра, да ће изнети свега 13.88 милиона тона према 21.37 милиона тона у последњој кампањи,

У јужно-источним европским државама је ситуација мирна; у Румунији трговина стагнира, због слабих довоза из унутрашњости. Сем тога је трговина знатно укочена и због мраза на Дунаву.

Кукуруз нотира у Чикагу на дан 26. јануара за термин март 37", са чврстом тенденцијом и већим прометом. И код нас је тенденција чврста; код знатне тражње продавци су резервисани, пошто се сматра, да ће се цене кроз месец два знатно поправити. Промпт роба нотира 66 до 70 динара за 100 кгр.

Стока.

су у Загребу и Београду за дебеле свиње нешто порасле, у

ликог догона са стране сељака, а врло мале куповине, тако, да су дебеле свиње продавале по 4—6 динара кг. Код волова су цене остале непромењене.

ста јака потражња за извоз, и то у Ријеку, Трст, Болоњу и Беч. Трговани су пар 4.000—7.000 динара, ждребад комад

живе ваге. И код коња су цене у унутрашњости слабије, и кретале су се од 3.000—4.000 динара, а за ждребад од

Devizno tržište. Promet u devizama na zagrebačkoj berzi · mnogo zavisi o tempu uz koji Narodna banka rešava molbe za

·'bi ići brže. Na pojedinim sastancima promet iznosi gotovo 10.

осећа повећана тражња европских дефицитарних JDX(aBa. ,

сада, пошто су престали руски довози, принуђена да тражи нове понуде. Изгледа да су цене аустралијске робе повољније од американских. Пошто је италијански увоз пшенице.

Видљиве залихе Северне Америке постепено опадају ·

На тржишту стоке није било важнијих промена. Цене.

Београду 7—7.50 по кгр. живе ваге, у Загребу 7.50—8 дин. Међутим у унутрашњости цене су остале ниске, услед ве-

Код коња цене су порасле у Загребу, јер је била до400—800 дин. Коњи за клање продавани су 1.25—1.50 кг,

150—600. | Пе 6