Narodno blagostanje

Страна 72

Celokupna svetska štampa piše s uzbuđenjem o velikim neslogama u nedrima engleske naciRa — _Onalne vlade. Tom je prilikom saopštena jedna novina u paf-

lamentarnom životu Engleske, naime, da u buduće neslaganje

ministara u pojedinim važnim pitanjima ne mora da bude povod

ostavci vlade. Naprotiv, traži se od ministara da se trpe kako '

znaju, jer je opstanak nacionalne vlade važniji od svega drugog. · Neka nam ne zamere Englezi, prema kojima „Narodno Blagostanje” ima inače, kao što čitaoci već znaju, osećanje koje ide do kulta, što ćemo mi reći, da ni u ovome, kao ni u čitavoj svojoj ekonomskoj politici poslednjih meseca, nisu ni najmanje | originalni. Sto se tiče prakse, da vlada ne pada ni onda kad

se ministri počnu međusobno obračunavati pesnicama, nju po- |

znajemo mi na Balkanu već mnogo decenija. Tu je Pašić mogao

da uzme patent. Da li je baš laskavo za Engleze u 1931. godini | da se vraćaju osveštajnoj praksi na Balkanu, ostavljamo neod-

govoreno.

Što se liče same ekonomske politike Engleske, tu se ne

može Očekivati nikakva promena ni pri novoj ni pri staroj parlamentarnoj praksi. Ako se ministri budu nadglasavali, odneće većinu konzervativci, a ako se bude obrazovala nova vlada ne više pod znakom nacionalnog spasa već po pravilima parlamentarizma, onda će izleteti na polje g. Snauden sa ono nekoliko liberalnih ministara i vladu će obrazovati konzervativci koji ima- | ju ogromnu većinu u parlamentu, — zahvaljujući izdaji od strane g. Makdonalda i g. Snaudena. Poslednji likvidira svoju karijeru. Današnji Snauden nema sličnosti sa onim od pre godinu dana. Što je napustio svoju stranku, to je manje zlo, ali što je:

najviše napadao svoje bivše partijske drugove za vreme izbor- | ne kampanje, ne može se ničim da opravda. Kao što primećuju ·

jedne engleske novine, šteta bi bila da ispadnu iz vlade ona dva. tri liberala, pošto je liberalna stranka danas Engleskoj potrebnija

no ikad. Na jednoj strani ogromna masa radnika koja se poka- . ww ram

zala za vreme ovih izbora pometena, ali čiji se radnički karakter ne može nikad da promeni i koji će ipak jednog dana dati leberističku vladu, ali mnogo radikalniju no Što je bila MakdonaidoVa usled zaoštrenosti partijsko-političkih protivnosti, a s druge Strane konservativci, koji su iz istih razloga otišli još više u desno i koji su se uhvatili protekciofizma i ako satni u njega ne veruju, samo zbog toga Što misle, kad pod režimom slobodne trgovine nije nikako išlo, da se onda proba sa protekćionizmom.

U novinama se veli, zahvaljujući liberalnim ministrima i Snaudenu protekcionistička bujica konzervativna prilično је bremzovana u ministarskom savetu; ovi su uspeli,da sačuvaju od carina sirovine i Životne namirnice. To je bila velika dobit s obzirom na to da opterećenje ovih dveju grupa artikala može da ima mnogo većih ekonomskih reperkušija no opterećenje finalnih industriskih proizoda.

Konzervativci su u većini ı oni neće da miruju. Oni će i dalje provoditi protekcionističke mere. Danas ima mnogo oblika za postizavanje protekcionističkih. ciljeva tako, da konzervaftivci nemaju potrebe da se kramponiraju za carine. Pišući pre nekoliko meseci o novoj ekonomskoj politici Engleske, mi smo rekli da je ona na putu da izvrši samoubistvo, pošto je u pro= gramu parlamentarhe većine ražvijanje poljoprivrede u Engleskoj, zemlji koja ima najneplodnije zemljište i najnepovoljniju klimu. Ali kad se neko reši na samoubistvo, teško je odvratiti ga. Tako je i s engleskim konzervativcima. Svi listovi več javljaju da je gotov jedan projekt zakona za zaštitu proizvođača pšenice, projekt čije ćemo odredbe malo čas poznati, a za koji se takođe može dobaciti Engleskoj, da je njezine državnike pot-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____ Бро

puno napustio duh invencije, jer je projekat jedna gruba Котрlacija kombinacija „kontinentalnih · agrarno-protekcioništičkih ' država. Osnovna ideja projekta glasi: niko ne može uvesti u En. glesku pšenicu dok ne dokaže da je kupio izvesnu kvotu (ve| rovatno 15%) domaće pšenice. Uverenje o tome dobija se od jednog naročitog ureda, koji se ima ustanoviti i za isto Se ima da plati cena, koju će ured utvrditi. Uvoznik inostrane pšenice dakle ima da plati prvo pšenicu po ceni domaćeg tržišta, zatim uverenje koje mu izdaje dotični ured. inostranu pšenicu mogu | uvoziti samo lica, koja su registrirana kod te komisije kao | uvoznici (trgovci i mlinovi). Komisija određuje kvotu odnosno drugim rečima količinu inostrane pšenice koja se može uvesti. | Kao što čitaoci vide sistem je sličan mađarskom sistemu boleta (u tehničkom pogledu). Razlika je samo u tome što je Engleska

i |

i uvozna, a Mađarska izvozna zemlja.

pšenice, onda je za države uvoznice sistem još snošljiv. Ali ako · i Engleska uvuče u sistem još i dominije, onda se stvar iz osnova menja. Kao što se zna, dominije računaju odavno na uvođenje carina na pšenicu u Englesku i na preterencijal u svoju korist. Kako se sada od toga odstupilo, to je verovatno da će dominije tražiti da se njihova pšenica tretira kao i engleska, u kom slučaju naravno teško da bi ostalo i 15% za uvoz inostrane pšenice. To bi u prvi mah izazvalo veliko pomeranje na svefskom . tržištu pšenice: Kanada i Australija snabdevale bi celokupnu potrebu Engleske, koja je najveći uvoznik pšenice na svetu. A | Argentina koja je danas glavni liferant Engleske morala bi da traži nove pijace. Dalja bi posledica bila, da bi Kanada i Australija, koje su već počele da reduciraju obrađenu povišihu, ne samo prestale, već bi na protiv počele da je povećavaju. "Time bi se povećao volumen svetske proizvodnje, time hiperprodukcija, a usled toga dalje padanje cena pšenice.

|

i

| - ~“ je |

i Ako se ostane pri tome da se može uvesti 85% inostrane t

5

|

Сарајевска „Вечерња пошта“ донела је пре кратког времена један разговор са г. д-р Божом Черовићем, претседником управног одбора Срп= ске централне привредне банке и осигуравајућег друштва „Херцег Босна“ о положају сељака, о динару и трговинском билансу. Г. Черовић је по занимању практичар, али са великом књижевном културом, који и данас учи и мисли, нарочито о привредним питањима. Отуда невероватно прецизно излагање и непоколебљиво одређена линија и погледи на актуелна питања. Без обзира на то да ли се ми у свему слажемо са г. Д-р Черовићем доносимо његове најважније мисли због тога, да покажемо како може практичар да се оспособи за компетентно расправљање економско-политичких проблема.

Г. Д-р Черовић о актуелним питањима

=

Полазећи од једног случаја на Сарајевској пијаци, да је један сељак продао краву за 300 динара и да за то није могао добити ни пар обуће (ова је верзија нетачна јер се за ту суму данас могу добити два пара обуће) пита новинар г, д-ра Черовића „шта да се ради пред овом сигурном пропашћу“. Г. д-р Черовић одговара:

= Да се притисне на цијене артикала које сељак има да купи за својих 300 динара, и да тај притисак буде трајан, би ли било „кризе и пропасти 2“ Не би. — У чему је, даклен, оно мистериозно, што зовете „кризом“ 2 У несразмјеру цијена! И тако. Или рецимо мало друкчије: у томе што је Динар, којим се цијене продукти. земљорадникови, ближе златном Динару, а Динар којим се цијене фабрикати,

ближе инфлационом Динару. Ако помијешате сад те Динаре,