Narodno blagostanje

| HAPOJIHO

6. фебруар 1932.

а у последњој недељи хартијама од вредности. Навала је била тако бурна, да су курсеви скакали као лопта од гуме,

: 29 [M 2.JHL. 3. 4.JI. 1% Инвестициони зајам 56,5 ——= 58— = = 4% Атрарци 20 __ 1 6% Беглуци 36.50 38.25 41— 43— 448% Блер 52.50 53. 56.50 7% Блер >” 4575 4650 48— 49%— 507% Селигман 46.50 47. 48. — — 5:Ратна штета 228 — 236.— 248.— 264— 262.Народна банка 4.950 4.050 ——- 4.950 4.950

=- 2: Наџђаче је скочила Ратна штета од 228 на 262 (и 265). Не мањи је скок код 6%-тних Беглука, преко 20%. (Од 36 и по на 44). Најмањи је скок код 7%-тног Инвестиционог зајма (од 56,75 на 58). -

Шта то значи2 Велики скок Беглука је доказ да је високо укамаћење било повод тражње, док је релативно висок курс 7%-тнот Инвестиционог одбио капиталисте. Свет је хтео да искористи ниске курсеве и високо укамаћење, а то је доказ да скок није дошао од берзијанаца већ од публике, Најмањи је обрт био код 4%-тних Аграраца, јер их је мало у оптипају. Код Народне банке нема готово никацвог скока, јер она даје најмање укаманење. Од свију папира пак највиши интерес привукле су 7%-тне Селигманове заложнипе које показују невероватно велики обрт од 511.000 динара и највећи скок према Блеровим облигацијама (од 46,5 на 51). Тражња је велика а понуда готово нихаква.

Код Ратне штете скок је врло велики зли обрт релативно мали: код промпт робе 1,281.000, што је нешто мало | више него просечни недељни обрт у њезиним најгорим данима.

Нагле хосе и бесе нису лобре. Стари берзијанци пред таквим појавама постају неповерљиви. Оне су увек правене реакцијом. Значи да су помешани и прсти спекулапије, 0 томе је доказ и повећање терминског посла (у последњој недељи више него и у једној за последњих 11 недеља). Треба бити опрезан.

ZAGREBAČKA BERZA.

му

Novčano tržište. Situacija na novčanom tržištu робојšava se i dalje. Međufim velika je razlika između pojedinih zavoda. Dok kod nekih novi ulošci pritiču u tolikoj meri da se već pojavljuje problem kuda sa iolikom gotovinom, kod drugih zavoda nova sretstva pritiču tek u tolikoj meri da se kako tako može udovoljiti zahtevima onih koji disponiraju sa svojim potraživanjima.

Za bolje funkcioniranje našeg novčanog tržišta biće potrebno da'se blagajnički zapisi Narodne banke Које је опа počela izdavati mogu u svako doba kod nje diskontirati. Jedino tako moćiće novčani zavodi jedan deo svoje gotovine i svojih potraživanja po žiro računima da plasiraju u te blagajničke zapise. | : Jižište, devizama. Sad već nije retkost.da na pojedinim zanskim sastancima kao. prodavac deviza istupi isključivo Narodna banka. Promet je, u devizama osrednji. U. ponedeljak 'biti.veći, jer Narodna banka ima vremena dva dana da odobrava nabavku deviza. Promet se zna približiti i iznosu od 10 miliona. Ostale dane iznosi oko 3—4 miliona dinara. .

: „Državni papiri. U državnim papirima promet je znatan. Kod dolarskih. papira. dnevni promet prosečno iznosi oko 10 hiljada. dolara. Kod Ratne štete u ovoj nedelji.promet je znatan. U ponedeljak je: iznosio 4 miliona, u utorak:2 miliona, а и sredu. čak 5, miliona nominale. Znatan je | promet za што februara koji se odvija preko Likvidacione blagajne. U Zagrebu је pooštrena sigurnost za tetminske poslove. Kaucija iznaša 2% obliga. A Како se papir za kauciju računaju samo. sa 80%

njiho · kursne vrednosti "kaucija zapravo iznaša 25% obliga.

БЛАГОСТАЊЕ Страна 95.

U Ratnoj šteti porast je kursa znatan. Pravljeni su zaključci za ultimo februara po 265 dinara. Porast iznaša preko 10% i to za par dana. Porast je i kod Blaira. Kod 7% pravljeni su zaključci po 40 prema 45 pred dva-tri dana.

POBHO ТРЖИШТЕ.

Пшенина.

Цена пшенице је на чикашкој берзи у току ове недеље остала непромењена, варира између 55 и 56 центи за бушел.

Ипак се примећује повећање послова. Веће закључке је на-·

правио неки већи приватни житарски пул, који спекулира на пораст цена — у вези са сукобима у Азији. Руских понуда нема. Италија је снизила квоту примељавања на 70% и ове недеље тражила веће количине аустралијске робе. У

Француској су увози такођер повећани. Врло добру прођу“

има аустралијска пшеница, која има ове-године,врло велику ·

садржину глитена; веће партије су продате Јапану и Кини. Због интензивних понуда аргентинске робе, нарочито у Европи, цена пшенице се не може поправити, и ако. треба неповољне временске прилике у Европи сматрати као хосистички фактор. У Средњој Европи су цене врло чврсте, које наше Извозно друштво искоришћава ради продаје у иностранству улагероване робе. Продаја је врло интензивна, а цене иду до 150 динара.

Кукуруз

показује нешто чвршћу тенденцију, због релативно велике тражње, која надмашује аргентинске довозе — и ако су они

у последње време знатно повећани. Цена је порасла. за 1050.

до 2 холандска форинта по тони, а на чикашкој берзи нотира термин април 40 центи за бушел. На нашем домаћем тржишту цене су чврсте; треба забележити, да су понуде према прошлим недељама нешто повећане. За терминску робу је слабо интересовање.

Метална тржишта

су остала мирна, код непромењених цена. Једино је сребро на лондонској берзи показивало чвршћу тенденцију, због кинеских куповања.

Тржиште стоке.

На сточном тржишту је за разлику од прошле недеље тенденција била нешто лабавија. У Београду су додуше цене за дебеле свиње остале непромењене — 5 и по до 7 динара али су зато у Загребу и унутрашњости пале за 0.50—1 дин. по кг. живе ваге. Код рогате марве цене су остале непромењене, а и догони су били слаби, док су код свиња били добри. Иззозни контингенти се подмирује и остали су исти као и на почетку, успркос вестима које су кружиле у последње време да ће доћи до промена. Извоз у Италију наилази на велике тешкоће, јер је забрањено клати више од 15% стране стоке, док извоз у Чехословачку сасвим стагнира због нових мера чехословачке владе од 25. јануара, којима се забрањује увоз стоке без посебне дозволе. Због кратког времена до. сада, се није могло са стране наших извозника ништа да уради у томе правцу. Цене у Прагу су због тога скочиле свим

врстама стоке за 0.50 до 1 к4.: волови 4—7.5, бикови 4—3, .

јунице 4—5.15, свиње 6.50—7.50. Ku.

Тржиште крзна. |

Продаја крзна је ове године слаба, јер је изостала инострана потражња, због девизних уредби у оним државама, које су до сада биле главни купци наших крзна. Исто тако је и унутрашња потражња слабија него прошлих година. Цене на главним тржиштима крзна у Сарајеву и Љубљани

су следеће: куне белице 500 —600, куне златице 400—500, |

горске лисице 200—250, пољске лисице 140—200, видре 450, јазавци 60, веверице 4 и зечеви 3 динара. |

| 1 | |