Narodno blagostanje
Страна 140
2.000 јутара које ће припасти директору „Подравине“ Шлезингеру. |
= „Марјан“ поморско "индустријско и техничко подузеће д: д. у Сплиту смањује своју главницу од 12 на 6 ми. лиона динара. i
— У Тетову је почео са радом нови аутоматски млин
са капацитетом од 16'тона дневно. Власници су браћа Богојевић из Тетова;
ПОЉОПРИВРЕДА
— Министар пољопривреде донеб је решење о експропријацији имања у Горском“ Котару и Дравској бановини. Тако је у Горском котару“ експроприрано 40.000 ју-
тара имања Турн Таксиса. Оно је процењено са: 12 милиона
динара; који-ће се отплатити' у годишњим ратама, за 20 го-
дина. Остала имања припадају Коломану Гики од кога је
експроприране -17.000 јутара, Илике Гики 9.000, Дари: Најбергер 2.670 и Јосипу Најбергеру 1.600“ јутара. Пошто су Гики маџарски држављани они ће“ добивати“ отштету из
фонда А установљеног пореским споразумом у који држава
уплаћује годишње 4% камата од 156 златних круна по јутру до“конца 1943 а од 1944 до 1956 на име ануитета 6,3%. Експроприсано земљиште ће се поделити међу сељаке, а за шуме ће министарство одредити управу:
— Министар пољопривреде одобрио је бановинама
помоћ од 450.000— динара да одрже посебне“ пољопривредне течајеве..
— Румунски парламенат продужио је“закон' о забрани принудне продаје сељачких добара, који је истицао 15. фебруара, до 15. марта ове године; Очекује се, да ће до тога времена бити донесен закон о раздужењу: пољопривреде.
САОБРАЋАЈ
| = Пут Метковић Љубушки; који“се градисвећ неколико година биће скоро завршен: Постављени су већи стуг пови за мост преко Неретве. Мисли се да ће-пут још ове го" дине бити пуштен у промет.
— Решењем Министарства саобраћаја отворен је телефонски саобраћај између наше државе и: Турске; и 'обав= љаће се на линији Београд—Софија— Цариград, За' сада“ може се говорити само из Београда, Загреба:и Љубљане са:
Цариградом и Ангором.
КРИЗА:
— Sit Otto Niemayer sa 'озја т. članovima Finansiskog: odbora Društva Naroda. otputovao je u Atinu, gde фгеђа да 15-'
pita finansijske i privredne prilike zemlje i vidi, koje mere treba preduzeti za ublaženje krize. Komisija će završiti verovatno: svoj rad do početka marta.
— Управа рудника у Трбовљу "одлучила је да укине више радних дана тако даће их у другој половици овога месеца бити само 8. У исто време управа је добила налог да откаже посао свима странцима. Та је мера дошла као репресалија на отказе нашим радницима у Француској и Немачкој, због чега ће их ускоро: доћи из ових земаља 15.000.
— Бан Дунавске бановине је одобрио 200:000:— ди-
нара за помоћ незапосленим.
— Шумско индустријско предузеће „Криваја“ обуставило је рад због чега су остала“ четири среза без посла. Држава која је 'у 'овом предувећу преко „Шипада“ интерзсирана са 25% „акционарског капитала имала! би'суделовати јачим уделом Ama: се: поновно 'успоставио “рад у „Крпваји.“
— Према извештају“ Института за испитивање коњунктуре'у Берлину, индустриска производња у Немачкој у 1981: према оној у 1929: г.; пала је за 46%, и налази се на истој висини као деведесетих година прошлог столећа. Национални доходак, који се у 1929. години рачунао на. 78 милијарди, у 1930: години '68—-70; пао је'у. 1931. години на
____НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ.
Бр. 9 50—60 милијарди марака. Стечајеви су у прошлој години постигли рекордни број од 18.000. —
— Румунска влада је одлучила да плати 10% својих дугова домаћој индустрији. Исплата треба да почне одмах, како би и фабрике могле да одговоре својим обвезама, а нарочито да исплате заостале радничке наднице,
— Чиста добит 315 индустријских предузећа у Сједињеним Државама Америке опала је прошле године у поређењу са 1930. са 53%, а у поређењу са 1929. за 70%..
— Број незапослених радника у Италији 31. јануара повећао се је за 69 хиљада на 1.051.321. То је први пут да је прешао милион. Од тога 254.000 примају потпору.
— Број незапослених радника у Немачкој повећао се је у првој половини фебруара за 85.000 на 6.127.000.
ЈАВНИ РАДОВИ
— Новосадска водна задруга донела је одлуку, да се помоћу већег инвестиционог зајма подигне насип са источне стране Новог Сада покрај Дунава, који би са насипима Ти.
телске водне задруге сачињавао једну целину и штитио ог- ·
ромне комплексе земљишта од поплава, Зајам, у износу од 7 милиона динара, дала је Градска штедионица са 5%. ка-
мата на 5 година. Изградњом овога насипа Нови Сад Be -
добити 10 хиљада нових катастарских јутра, заштићених од поплава.
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Годишње Скупштине,
28: фебруара: Старо Кањишка прва штедионица д. д. (ред. — Стапарска привредна штедионица д. д. (ред.) Прогрес машинско-техничко индустријско подузеће а. д. Бео-
град (ванредна) — Земљорадничка банка Бела Црква (ред). 1. марта: Југославенско Хофхер-Шранц-Клајтон-Шут-
леворт д. д. Београд (ванредна) —- Мариборска индустрија“
свиле д. д. (ред.).
5. марта: Гајдобрачка штедионица д. д. (ред.).
6. марта: Апатинска банка и штедионица д. д. (ред.) — Гудуричка пучка банка д. д. Гудурица (ред.).
8 марта: „Сентинела“ уложни кредитни завод д. д. Ново Село (ред.) — Пољопривредна банка Нови Врбас (ред.).
12 марта: Јарачко прометно д. д. Бачки Јарак (ред.).
13. марта: Општа штедионица д. д. Бачка Топола (редовна).
18. марта: Сенћански млин на ваљке Хеслер и другови д. д. Сента (ред.). у
20. марта: Фабрика џакова и тканина а. д. Младеновац (ред.) — Фабрика канапа и ужарије а. д. Лесковац (ред.) — Тетовско индустријско а, д. Скопље (ред.) — Опљшта привредна банка, Београд (ред) — Јагодинска кредитна банка (ред.) — Јужно српска банка у Кос. Митровици (ред.) — Земљорадничка и занатлијска штедионица а. A. Наталинци (ред.) — Есконтна банка Београд (ред. Битољска банка (ред.) — Инвалидска задруга а. д. Београд (ред.) — Колубарска привредна банка Лазаревац (ред.) Панчевачки парни млин д. д. Панчево (ред.).
21. марта: Лесковачко електрично друштво а. д. Ле. сковац (ред.)
24. марта: Задруга српског православног свештенства а. д. Београд (ред.). .
26. марта: Друштво за експлоатацију горива Београд (ред) — Акц. друштво „Ракова бара“ Београд (ред) „Алда" механичка ткачница а. д. Земун (ред.).
27. марта: Поштанско-телеграфско-телефонска задруга а. д. Београд (ред.) — Фабрика кожа Ђурић и Барловац а.
A. Београд (ред.) — „Србија“ прво српско друштво за осигурање Београд (ред.) — Акционарско друштво „Устипрача“, Београд (ред. — Хипотекарна банка трговачког фонда
Београд (ред.) — Велешко шараганско a. JL Велес (ред.) —
аи