Narodno blagostanje

а 16

задовољство, а истовремено значио и руинирање великог дела фармера, то је влада морала преузети привремено тај губитак, који ће се касније исплатити из чисте добити.

___ Преузевши санирање пула, влада је хтела да се осигура, јер је било јасно, да пе она постати непосредни дужник банака. У ту сврху израђен је програм санације, који стварно значи ликвидацију пула, а тиме и вештачког одржања цена. Покрајински пулови задржавају своје мреже елеваторе, и преузимају задружну продају шиенице. Влада ће помоћи финансирање жетве за 1931 132. годину. Елеваторска друштва се претварају у акционарска, с главницом, која одговара вредности елеватора. један део акција добија задруга, а други држава, и то у висини њеног потраживања. Задруге ће из своје чисте добити исплаћивати свој дуг држави, и од ове ће за те износе добијати акције натраг. Наплату дуга пул ће извршити у 20 годишњих рата. На. овај начин држава је постала главни акционар елеваторских друштава.

Дакле, пул је ликвидиран. Елеваторска друштва раде даље самостално, као и свака друга задруга, централне продајне организације нема, а тиме ни главне претпоставке за вештачко одржање цена на светском тржишту, што се је хтело постићи оснивањем пула 1924. године, и што је до 1929./30. године успевало.

Бет Криза у бродарству је у свим земљама довела у тешкоће једно бродарско друштво за другим. Велики енглески бродарски консерн Ројал Мел је почео, следиле су онда тешкоће и код великог француског бродарског друштва Трансатлантик и великих талијанских друштава. Сада је криза захватила и два највећа немачка бродарска друштва Норддајчер Лојд и Хапаг. Разлози су исти, који су изазвали и кризу енглеског, француског и талијанског бродарства: велико опадање особног и теретног саобраћаја, услед светске привредне кризе, и велика експанзивна делатност свих бродарских друштава успркос смањења утовара. Оба бродарства, Лојд и Хапаг, налазе се у интересној заједници, и поседују три четвртине немачке трговачке флоте. Само код Хапага опали су приходи од теретног саобраћаја за 40 мил. марака. На другој стрни уштеде су врло мале, јер је друштво услед стране конкуренције морало одржавати све редовне линије. Код Лојда је опадање прихода било мање, јер он претежно врши особни саобраћај између Европе и Америке, који се добро држао због пуштања у промет нових луксузних бродова Бремена и Евроџе. Већ крајем прошле године држава је морала Лојду дати помоћни кредит од 8 мил. марака за преброђење акутних благајничких тешкоћа. Он је требао да се поврати !. априла. Али се показало, да бродарска друштва нису то у стању, и да им је потребна велика помоћ, без које би дошла до пропасти. Држава је преузела јемство за 70 милиона марака; од тога ће се употребити 46 милиона за нови менични кредит, који Не дати један банкарски конзорцијум, а остатак за продужење доспелих кредита. Мови менични кредит омогућиће Лојду да плати један холандски кредит од 17 мил. марака, који је Холандија дала слободном граду Бремену, и за који је заложена већина акција Хамбург-Сид линије, коју контролише Лојд. Сем тога је држава дала читавом бродарству помоћ од 33 милиона марака готовог новца као помоћ за уништавање застарелих бродова.

Рајх је као услов за давање помоћи тражио темељно чишћење биланса. При томе се показало, да пасивни салдо, услед потребних отписа и губитака у прошлој години износи код Лојда ништа мање него 185 мил. марака, а код Хапага исто тако 185 милиона марака. Уравнотежење ће се извршити из резерви, и великом редукцијом капитала у

Велики губици у немачком бродарству

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__ Бр. 14

односу 10: 3 и на тај начин ће. капитал код сваког друштва износити по 48 мил. марака. Данас Рајх захтева „уху сарадњу између оба друштва, која би требала да донесе уштеду од 45 милиона марака годишње. Оба друштва треба да добију заједнички управни одбор. Влада је задржала себи“ право, да у управу пошаље свога претставника, који треба да контролише спровођење мера за санирање. Сем тога,

влада ће именовати 8 од 30 чланова управног одбора.

Прописи о промету и цензури филмова знатно су ограничили слободу филмске про—- дукције, увоза и приказива-

ња. Сваки филм, био он увезен или произведен у земљи, мора пре него што дође пред публику ићи Државној филмској централи у Београд ради регистровања. После тога се упућује Цензурној комисији, . која одлучује да ли се филм, према својој садржини, може приказивати нашој публици. Комисија је састављена од претставника министарстава просвете, војске, унутрашњих дела, социјалне политике, трговине и индустрије и Централног пресбироа. Да би филм био дозвољен мора задовољавати моралне, верске, етичке, естетичке и језичне услове као и интересе јавног поретка и народног угледа. Комисија има права забранити сваки филм, који се коси с тим условима, а може и поједине делове исећи, ако јој се не свиде. Процедура с овим није још свртшена. јер, ако је забавни филм увезен, лице или предузеће, које га је поднело на регистра-=

Нови прописи о филмовима

цију и цензуру мора доказати да истовремено ставља, или ће у остављеном му року ставити у промет одговарајући број домаће израде исте врсте т. ј. уз неми страни неми домаћи филм, а уз звучни страни домаћи звучни филм, и то до краја 1933. године у дужини најмање од 7% метраже увезеног филма, а после тога рока најмање 15%. Домаћи филм, који се узима у калкулацију законом предвиђеног процента мора и сам проћи кроз цензуру, јер се иначе не може узимати у обзир. Само за културне и пропагандистичке филмове постоје у погледу цензуре извесне олакшице. Кинематографи су шта више дужни да прикажу код сваке претставе по један или више културних филмова дужине најмање 10% од целокупног програма претставе. Половина од ових културних филмова мора бити домаће израде.

Рељактори ових одредаба водили су само о једном рачуна: да нас сачувају лоших филмова. Али изгледа да ће нас они у сувишној ревности за тим загушити шаблонским филмовима. Јер нам само такве може дати бирократска организација, која је наметнута читавој овој делатности. Захтеви које тражи Правилник о цензури филмова од сваког филма толико су растегљиви појмови и њихова примена толико зависи од воље органа одређених за то, да не би могли ни ући у један закон. При том је за примену ових прописа одређен састав одбора који са чисто бирократским карактером може само дословно да тумачи прописе о цензури филмова.

Такво схватање ће ићи сигурно на штету унутарње вредности и домаћих и увезених филмова. Jep ма шта се“ о њима говорило: имали они уметничке садржине, како неки кажу, или не, како други мисле, једно је неоспорно: слобода стварања је услов за израду доброг филма. ј

Са овим је приказивање филмова код нас знатно поскупело. То није хлеб, то није артикал без кога не могу најшире масе живети, па ипак употребу филма не треба отежавати. Он је постао културна потреба свих цивилизованих народа, и као таквог држава га треба помагати,

Jom закон о промету филмова од децембра прошле године ударио је основ заштити домаће. филмске продукције, Филмска индустрија тражи огромне капитале, које ми не можемо дати. Само за један добар филм утроши се ми-