Narodno blagostanje

Страна 266

цена услед проширења кредита није могла да види. Управо ради овог неуспеха политике помагања цена, сада је Федерална Резервна банка, која је против овога за-

кона, напустила мисао да се кредитна политика треба да у

ориентише према просечном нивоу цена. Место тога, она је у једном извештају крајем прошле године показала други начин како се може уклонити коњунктурелно колебање изазвано експанзијом кредита. Наиме она је предложила измену одредби о резервама, које морају банке-чланице да држе код Федералног Резервног Система. До сада су износиле најмање 5% њихових улога. По новом предлогу, треба да износе 50% просечног дневног терећења. Овим треба да се отежа јака експанзија кредита, која може настати услед јаког обрта улога.

= Укидањем трошарине на вино и ракију добили смо сасвим нову ситуацију. Гочиоци пића на мало плаћаће у двомесечним оброцима у напред одређену таксу која се креће између 30.000. — и 800.— динара. Величина ове таксе одређује се с обзиром на место, где се пиће троши и количину, која се обично до сада точила. Контрола произвођача и трговца престаје. Обавеза вођења регистра отпада, али зато гостионичар плаћа паушалирану порезу без обзира на то, да ли је продао или не предвиђену количину вина и ракије. Трошарина у старом облику задржана је још само у два случаја: општине имају и даље право да наплаћују трошарину и то од 50— сеоске и 100.— динара градске на хектолитар вина, и на вино увезено из иностранства наплаћује се, на име државне и бановинске трошарине, 200—- динара по хектолитру. Иначе произвођач је добио право да без икаквог пореза продаје вино и ракију директно потрошачу. У том постоје ограничења само у толико, што количина продатог вина мора бити већа од 5 литара у свом селу, од 10 литара у вароши и од 50 литара вина изван свога места становања. |

Према томе стање гостионичара је овакво. Они су опорезовани према претпостављекој, а не и стварној снази. Трошарина као посредан порез прешла је у непосредан. Опорезована је личност пореског обвезника или боље његова радња и порез је изгубио везу с вином и ракијом. Гостионичар ће моћи подићи цене свим артиклима, који се код њега троше, а не само вину и ракији. Тако ће истина испасти, да порез на потрошњу вина и раније постане порезом на све артикле, који се троше: по гостионицама, али ће то с друге стране знатно олакшати положај гостионичара. Њему је много лакше подићи цену свим артиклима, него само вину и ракији као главним артиклима којим тргује.

Али је на другој страни зато закон знатно отежао положај гостионичара. Паушалирање изазива неједнако поступање према пореским обвезницима. Ако од две београдске радње прве категорије, које плаћају 30.000 — динара таксе, једна успе да прода 100 хектолитара, а друга само половину од тога, плаћање таксе ће много више теретити другу него прву. То ће другој радњи отежати конкуренцију и многе радње натерати на затварање.

Али главни ударац гостионичарима дат је одредбом по којој продуцент може продавати пиће директно консументу. Произвођач ће, лишен свих такса и режијских трошкова, моћи сигурно да конкурише точиоцима у граду и на селу. То неће погодити само винородне крајеве, како би се на први поглед могло мислити. Закон је створио плодно тло за торбарење и на овај начин ће продуцент свуда допрети. Ограничење у погледу најмање количине, којом је условљена оваква про-

Меопходне измене у новом закону о трошарини

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

захтев неостварљив. јер, кад је произвођач успевао да кријумчари ракију и вино за време трошарине, то ће му бити Гјош лакше у овом, за њега, либералном режиму. | Ова одредба новог закона значи резање гране под собом. јер да ће она бити смртоносна за велики број гостионичарских радњи, то је сигурно. То ће бити уједно и стално смањивање пореског извора из овог закона. Тако ће се у најскорије време показати његова неуносвост. Можда је овим дат добар терен за развиће гостионица, које точе неалкохолна пића. Али без обзира на то закон ће, због ове одредбе, као извор пореског прихода, сасвим промашити циљ.

Ми сматрамо да је и за осигурање државног прихода и за отклањање једне неправичности потребна ревизија овог закона. Укидање слободне продаје произвођача, ако се то одмах не изведе, наметнуће нам се сигурно доцније.

sr nai riraori

Sistem koncesioniranih apoteka razvio se iz privilegium specijale Srednjeg veka, koji su knezovi davali pojedinim SsvoOjim podanicima za trgovinu sa lekovima. On se je kasnije razvio u koncesiju koju daje država svakome državljaninu ako ima kvalifikacije potrebne za vođenje · apotekarskogz zanata i ako postoji objektivna potreba za ofvaтапјет nove apoteke. Interesantno je, da se u onim zemljama, gde je Ieudalizam srušen revolucijom kao u Francuskoj i Engleskoj, nije mogao održati sistem „koncesija, dok u zemljama, gde je bila izvesna postepenost u propadanju feudalnog sistema, kao u Nemačkoj i bivšoj Austro-Ugarskoj on je ostao. Doduše, posle 1918. godine i u Nemačkoj se |e postavio problem ukidanja sistema koncesija, ali se njegovom izvođenju nije pristupilo, samo je ukinuto nasledstvo koncesija, | ova je dobila čisto personalni karakter.

Slobodne ili Kkomncesionirane apoteke

Kod nas je sistem koncesioniranih apoteka, koje su nasledne. Na taj način stvoren je tamilijarni monopol; protiv ovakoga zakona o apotekama stalno su vodili borbu magistri farmacije, {er su im mogućnosti, posle otvaranja velikog broja apoteka u svim našim krajevima, za samostalno vođenje apotekarskog zanata postale minimalne. Sada je ta borba došla u odlučnu fazu: nekoliko narodnih poslanika podnelo je predlog da se donese zakon o slobodnom obavljanju apotekarske profesije. Prema nekim movinarskim vestima takav zakonski predlog već se radi u Ministarstvu socijalne politike. Njegovo donošenje značilo bi ukidanje apotekarskog privilegija — i to neposredno posle uvođenja zanatskog esnafa, koji doduše me 'koncesionira ofvaranje radnji, ali stvara prinudna udruženja svih trgovaca i zanatlija i sigurno preistavlja kraj sistema slobodnog olvaranja radnji. Na jednoj strani ukida se privilegijum koji postoji od kako živi i radi, a na drugoj uvodi se, gde je već davno ukinut i preživljen. To bi bilo u najmanju ruku groteskno!

Mi smo istakli ovaj momenat kao interesantnu pojavu, i sigurno da vlasnici apoteka sa te tačke gledišta imaju pravo što protestuju. Njihov argumenat je, da bi to bilo i od velike štete po narodno zdravlje. Nesumnjivo, da bi konkurencija mogla dovesti do lošijeg kvaliteta lekova. Ali ko garantuje da se i pod sistemom koncesioniranih apoteka ne radi isto, i da kriza neće tu praksu još povećati? Areumenat protiv slobodnog otvaranja apoteka vredi i za koncesionirane apoteke, i zato se njime ne može tražiti u ime narodnog zdravlja da ostane isti sistem.

Koncesioniranje apoteka |e privilecija za one koji su мес postali vlasnici apoteka i omogućava im da nesmetano stiču velika bogatstva, dok je drugima koji po svojim kvalifikacijama imaju ista prava fo onemogućeno. Cene lekova su službeno

даја, врло мало користи. И не говоримо о томе да је овај

utvrđene. To su dva glavna elementa, koji sačinjavaju sadržaj,