Narodno blagostanje

Страна 268 наводно

nopol da se dade jednom novom društvu, pod vodstvom Mini-

BHATOOPAIbB о

bi ova instanca mogla sprečiti, da se jednostrano guši auto-

štarstva saobraćaja, u kojem 51 sudelovah, državne železnice, | mobilski saobraćaj u korist železnica. Tada bi bilo moguće

organizovana preduzeća za saobraćaj ferefnim kolima, autonioDilska industrija i organizovani špediteri. U ovom slučaju

pomocu. službene tarife razdeliti teretni saoDračaj tako Како.

odgovara. „najbolje pojedinim saobraćajnim sretstvima.

amnnn

НОВЧАРСТВО

— "Мађарска Народна. банка снизила је дисконтну стопу од 1 на 6%, а ломбардну од 7 и по на би по од сто.

—=-Хеландска банка снизила је дисконтну стопу "од 3

на 2 и по од сто, а ломбардну од 4 на 3 од сто.

— Танка банка снизила је дисконтну стопу од 7 на 6 и по од сто.

— У Америци је од почетка ове године затворило шалтере 565 банака, чији су улози укупно износили 242 милиона долара, од тога је 361 затворило шалтере у јануару, 128 у фебруару, 51 у марту и 25 у првој половини априла.

— Аустриска влада ставила је у дужност министру правде, да у заједници са министрима финансија и трговине изради пројекат закона о банкама, и да га у што скоријем времену поднесе влади, јер се је показало да контрола државног комесара над банкама није била ефикасна.

— Већина пољских банака споразумеле су се да за прошлу годину не исплаћују дивиденду, и да на тај начин ојачају што је могуће више резерве. Како је иницијатива за ово дошла од најбоље фундираних банака, то ова мера није изазвала веће узнемирење.

— Од 10. априла т. кг. француски зајмови у злату емитовани у Сједињеним америчким државама су припуштени на париску берзу и то: 5 и по отстотни зајам у злату од 1917. у номиналној вредности од 2.110.000 долара; 7 и по отстотни зајам у злату од 1921. г. у номиналном износу од 100.000.000 долара; 7 од сто зајам у злату 1924. г. у номиналној вредности од 100,000.000 долара.

— У т. зв. Бруинс-овом споразуму је регулисано питање прдлонгације плаћања у иностраним валутама свих бечких банака сем Кредитаншталта. Овај уговор се.морас прилагодити новој девизној уредби. У том је постигнут ових дана споразум са американским и енглеским повериоцима и пролонгација важи до 20. јула тек. год. тако да ће редовна плаћања камата од ових банака и даље бити вршена, Скоро ће се закључити споразум са француским и швајцарским повериоцима.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Румунски министар финансија Арђетојану изјавис је у парламенту да Румунија води преговоре у Француској за склапање једног већег зајма. Ова вест изгледа невероватна, с обзиром на прилике на: новчаном тржишту и на чињеницу, да француска држава није могла да даде зајам

Чехословачкој од 600 милиона франака, него је само пре-

узела гаранцију за њега. На француском новчаном тржишту не би се могао емитовати један румунски зајам без државне гаранције, због веома ниских курсева прошлог румунског државног зајма. Међутим, сигурно је, да француски парламенат не би одобрио преузимање гаранције.

(С друге стране, међутим, ова вест изгледа вероватна,

у вези са једним предавањем које је у Паризу држао де-

легат код румунске Народне банке Оббен, који је именован приликом емисије последњег румунског државног зајма. Он је говорио о проблему финансирања подунавских држава, и врло ласкаво се изразио о Румунији. Ово предавање било

БАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

је у Паризу запажено, и француска штампа је опширно писала о њему. Према неким вестима изгледа да је сам Обоен водио преговоре за склапање зајма, и да је уложио много труда у томе правцу.

Овај случај нам најбоље показује, да нису страни де-_

легати увек унижење за државу, како то мисле многи, и против чега се буне, а иначе сваком приликом газе своје достојанство.

— Мађарски министар финансија Корањи поднео је

парламенту предлог буџета за 1932./33. годину у износу.

од 806 милиона пенге. Мањи је за 157 милиона него за прошлу годину.

— Кредит Енглеске бавке Аустрији од 100 милиона шилинга који је доспевао 16. ов. месеца, продужен је на даља три месеца.

— Преговори о пролонгациш краткорочних дугова немачких општина у износу од 280 милиона долара завршени су. Продужени су на годину дана уз отплату од 10%. Камате су најмање 6 од сто, али морају увек бити за 2 од сто веће него дисконтна стопа у поверилачкој земљи. На специјални захтев иностраних поверилаца у уговор је унесена клаузула, да се домаћи поверноци не могу фаворизирати на штету иностраних. У случају, ако општине буду плаћале своје краткорочне дугове у земљи, морају исто толико да плате и иностраним повериоцима.

— Министар финансија је одобрио буџет осечке општине са расходима од 31,188.423 дин. и приходима дин. 26,163.556. Прирез је одобрен на 60%. Министарство је смањило предложени буџет за 404.133 динара.

ТРГОВИНА — Немачка спољна трговина показује за месец март

опадање. Увоз је пао од 441 на 364 мил. марака, а извоз од

538 на 527 мил. марака. Активни салдо повећао се је од 97 мил. у фебруару на 163 у марту, према 263 милиона марака у марту прошле године.

— једна комисија банске управе из Новог Сада већ дуже времена купује сточну храну у сомборском срезу. Она купује шашу и шаље је у Србију у крајеве где влада оскудица у сточној храни. До сада је купљено 400 вагона шаше, која је послана у срезове: качерски, таковски, младеновачки, врачарски, колубарски, опленачки, крагујевачки, гружански и подунавски.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Између Швајцарске и Бугарске склопљен је уговор о клирингу, по коме ће се један део бугарског увоза јаја у Швајцарску искористити за компензацију швајцарских потраживања у Бугарској.

— Ове недеље почеће у Прагу преговори о клирингу

| између Чехословачке. и Југославије.

— Према споразуму о извозу опијума између наше државе. и ypčke потписатом ових дана у Анкари, продаја опијума ће се вршити. преко Централног бироа, са седиштем у Цариграду. Из Турске и Југославије вршиће се испоруке опијума само по наруџбинама, које се добију преко, тога а бироа.

5 a |. ЊЕ % | i i di Mi | |