Narodno blagostanje

14. мај 1932,

"Д-р Александар Билимовић, проф. Универ. Љубљана

— У чему лежи битна, начелна разлика између економије и технике —_

а

: а родно Блатостање“ објавило је у бр. 15 ва ову годину допис инж. Тихомира Дожудића о тех· ници и економији и одтовор уредника Д-р Вели-. _мира Бајкића. Д-р В, Бајкић као економски етруч= пак и универзитетски професор економске пауке није мотао да не подвлачи у својим чланцима на"челне разлике које постоје између технике и економије. Против тога је иступио инж. Т. Дожудић за.

тврдњом да су „техника и економија један и исти|

свет“, јер стоје „на темељу једног и: истог основног принципа . У своме одговору на ову изјаву д-р В. Бајкић још један пут натлашује да „су екопомија, "и техника две потпуно разне катеторије“ и ледеје "да је то аксиом за, економисте. O

Пошто и ја као национални економ признајем овај аксиом, слободан сам да покажем у чему се састоји разлика између технике и економије. |

Ниједан економист није стао на гледиште да економија и техника почивају на истом начелу, „али се економисти разилазе у схватању разлике. У „економској литератури тешкоћа лежи у томе да исти · процес на пр, рад једне фабрике, с једне је страпе технички а 6 друге економски.

Потрешно је на пр. гледиште, да је за технику важан „квалитет, а за економију „квантитет“. да, прва гледа на квалитативно различне начине продукције, а да другу пак занима квантитативни рсзултат (Херман). Исто тако је погрешно доста paoпрострањено мишљење да разлика лежи у „енономском принципу“ коме следи економија. Као што су већ давно показали критичари овог мишљења, (Дицел и др., не само економија, него уопште свака разумна делатност следи том принципу. Нису срећнији покушаји да се разлика између технике и економије дефинише као разлика између „начина“ и „садржине“, „сретстава“ и „пиљева/ (Макс Вебер), упојединих предмета: и „лелокупног процеса" (Шефле, Готл-Отлилиенфељд“ Лифман) или између „система средстава као узрока“ и „система сретстава као циљева“ (Шпану.

Да дођемо до праве разлике међу техником и

економијом, морамо да прво препизирамо економску |У

и техничку делатност.

| Мишљења о томе, шта, је економија и који су - Карактеристични знаци економске делатности, та_ кође су подељена. Али ако узмемо ову делатност у · најобичнијем смислу, можемо ца, је дефинишемо као _ делатност чија је непосредна сврха снабдевање људи спољашњим материалним релативно ретким добрима | Као сретствима за подмирење њихових потреба, То

је економија.

___ Шта је техника% Овај израз долази од грчке речи „ТЕЈУЋ == вештина и употребљава се“-сада у ширем и ужем смислу. Техника у ширем смислу је формалног карактера, може се односити на сваку

_ делатност и означава специалне "начине на ноје сејћ

| постижу постављени циљеви. У овом смислу говори _ М. Вебер о „техници молитве, аскеве,. мишљења, и | научнов пстраживања, 9: мнемотехнициу педагошкој

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 307

техници, техници политичког и хиерократи дања, управној, еротичној, војној техници, техни музичара, кипара и сликара, правној техници Дд. Пошто је техника, у овом формалном смислу универзална и обухвата све гране људске делатно не мисли се нањ, кад се говори о) разлици изу технике и економије, јер свака од њих има с „технику“. ; 0 'да ову равлику важна, је техника у ужем, на у материалном смислу. Техника у томе смислу о чава делатност која се састоји у томе ла се на 4! циалне начине продуцирају материалне ствари и силе (продукција) и да се преносе ствари и Љљ или преносе извештаји (саобраћај). · Ако упоредимо горе дефинисану економију овом техником у ужем смислу, видимо да; се об: поклапају међу собом у овом 7 | 1: И техника и економија је свесна људска делатност те као таква има телеолошки карактер, јер у свакој од њих човек ставља, себи извесне пиљеве. Фр. Десауер илустрира телеолошки карактер тех= нике помоћу упоређивања двеју слика, с аероплана: „Ххастичке контуре, где човек није променио вемљишну површину (природа), и правилно“ геометрички подељена обрађена површина (техника). 2. И техника и економија баве се спољашњим материалним стварима, и силама. У овом смислу сачињавају две стране истог феномена. Али су те две стране начелно различне, И разлика међу њима састоји се у овом: „O II | 1. Техника, је чисто објективна и материјална, она претставља објективну и материалну страну продукције и саобраћаја. У вези са тиме је техничка наука, пракична природна наука, Економија, је дуглистичка, објективно-субјективна и материално-психичка. Њена, је полазна тачка (наиме људске потребе) субјекивна, психичка; исто тако:је субјективан и психички њен коначни циљ, наиме задовољство од подмирења потреба: међу њима пак лежи објективни материјални моменат — материјална средства помоћу којих се подмирују потребе. вези са тиме није економска наука природна, него хуманитарна. У 2. Сврха технике су материалне ствари и силе као физички предмети и силе, промена њихових облика (продукција) и простора у коме се налазе (саобраћај). Дакле, техничка, сврха ниуколико се директно не односи на човека. Шећерна нродукција на пр, као технички пропес се састоји у томе да: се из шећерне репе добије физички предмет — тнебер = који треба да има извесна физичка и хемиска својства. Оврха економије су материалне ствари и силе као сретства за подмирење људских потреба,

„Дакле она, се непосредно односи на човека, Шећерна

продукција као економски процес је добијање шеера, као сретства, за подмирење потреба или ва набављање преко њега других добата за које код дотичног човека постоји потреба. Према томе је ре-

зултат техничке делатности“ ствар као физички