Narodno blagostanje

__20. maj 1032.

појава,. да "се данас купују непокретности, зидају зграде, а то значи од стране оних који су DOB капитале од e и тезаурирали их.

Њихово повлачење било је последица кризе поверења. Садање његово бацање у оптицај исто тако је психолошке природе, а не економске. Страх пред падом динара. Може се очекивати, да ће новац који се враћа у оптицај доћи натраг новчаним заводима не само у форми отплате дуга, него и у облику депозита, пошто он прелази у руке људи, који не страхују од пада динара, јер иначе не би продавали, а учесници у грађевинској делатности свакако да неће тезаурирати добит и зараду од посла.

На другој страни, ова повећана грађевна делатност може да изазове извесно ублажење кризе. Наука о коњунктури је установила, да је почињао излаз из кризе увек са оживљавањем грађевне делатности, јер је везана са великим бројем разних индустрија. Сигурно је да ово оживљење грађевне делатности неће довести до уклањања кризе, али ће је несумљиво ублажити. Тако имамо сада ту ситуацију, да они, који су из психолошких разлога повукли своје паре, из истих разлога их сада улажу у непокретности и тиме на неки начин компензирају ону штету, коју су нанели нашем новчарству. Појава повећане грађевне делатности може само да нас радује.

Čitamo u novinama da je Ministar poljoprivrede poverio Privilegovanoj agrarnoj banci, sprovođenje „ankete O Visini i

Anketa o seljačkim ·.dugovima

u celoj zemlji.

Mi smo jedva dočekali vest o rešenosti merodavnih da detaljno ispituju ovo pitanje. Mi smo člancima o zaštiti zemljoradnika više puta naglasili potrebu te ankete.

Ali se ne možemo nikako složiti, da se taj posao pover: Agrarnoj banci. Privilegovana agrarna banka je pre svega јеdno privatno-pravno preduzeće, koje je i samo zainteresovano u pitanju seljačkih dugova. Provođenje ove ankete izlazi sasvim iz granica njezinog poslovanja, a sem toga, ona зе ne može smatrati kvalifikovanom, da vrši posao za koji je potrebna objektivnost i nezainteresovanost državnih organa. Mi smaftramo da fu delikatnu funkciju, koja po prirodi svojoj spada u krug rada države {ireba i ovog puta vršili kao i 1928. с. jer država je jedina koja ima i potrebnu vlast, potreban personal i potrebno znanje.

ZIG II pu IRRIRIRIAN pi yyg:anzumuranuaNI Већ су се навршиле „три не-

деље од кад су у Чехословачкој почела расправљања о изменама у закону 0 шпиритусу. Образован је нарочити одбор за испитивање овог предмета. У њему су дошле до изражаја све тежње, које се годинама сукобљавају на том терену. | || Два су питања нарочито била предмет борбе: питање припуштања нових чланова у задружним пољопривредним пецарама и оно удела претставника потрошача штиритуса у друштву, које ће водити читав шпиритусни систем. Национал-социјалисти и социјал-демократи су: тражили, да се омогући приступ сваком лицу, које би хтело: да ступи у чланство које задружне пецаре. Шта више захтевали су да они, који не би били примљени у чланство једне такве задруге имају право жалбе на надлежне власти. Насупрот томе републиканци су тврдили, да би примање нових чланова било могуће само у случају да Министар финансија

Борба око шпиритуса у Чехословачкој

овим задругама повиси контингент „за производњу иштири-. туса сразмерно величини земљишта, које нови:члан уноси у: задругу. Јер, рекли су они, припуштање. нових. чланова у

prirodi zemljoradničkih dugova,

__БАРОДНО_БЛАРОСТАњЕ

Страна 347

задружне пецаре умањијо би производњу шпиритуса, која

(отпада на једну главу, и тиме би повећало продукционе тро"|икове. То би било на штету старих чланова и једно непра-

ведно оптерећење за њих тим пре, што су те обавезе лишене индустријске и великопоседничке пецаре.

Борба око другог питања није била ништа мања. Социјалисти су и овде били упорни да претставници потрошача и државе морају ући у Друштво за привреду шпиритусом. Учешћу државе противио се сам претставник Министарства финансија.

Овде се још: умешало и старо питање борбе индустријских и пољопривредних пецара око удела у годишњем контингенту за производњу штиритуса. Социјал-демократи су при том, како новине пишу, везали за свој пристанак на нови закон захтев за-увођење осигурања незапослених. Сличне захтеве су поставиле и неке друге групе, а нарочито републиканци, који су тражили јефтинији, земљораднички кредит. А када је Министар финансија изјавио, да за скоро све ове захтеве нема пара, изгледало је да до споразума уопште неће доћи.

Најзад је ипак до њега дошло. Приступање нових чланова задружним пецарама омогућено је на тај начин, што ће се сваке године резервисати 10.000 хектолитара од контингента, које ћи Министар финансија додељивати новим члановима. Читав годишњи контингент износи 1,035.000 хектолитара, док је до сада износио само 550.000. Ово повишење контингента је резултат поменуте борбе између пољопривредних и индустријских пецара. 35.000 хектолитара резервисано је за државну рафинерију шпиритуса у Леополдову. Главне сировине за пољопривредне пецаре су кромпир, репа и кукуруз, а меласа само уз извесна ограничења. За индустријске пецаре су сировине меласа, шећер и репа. Однос у употреби ових сировина прописиваће министар финансија сваке године до 1. фебруара. Подизање нових пољопривредних пецара дозвољава Министар финансија и то само за крајеве где се сади кромпир, иначе за остале пределе само у извесним случајевима. Индустријске пецаре моћи ће се подизати само у крајевима са шећерном репом.

Расподела контингента предвиђена је тако да ће по одбитку.

поменутих 35.000 хектолитара за државну рафинерају и 10.000 резерве за задруге припасти пољопривредним пецарама 73%, а индустријским са потребама за производњу квасца 27%. Од контингента за пољопривредне пецаре предвиђено је за задружне 55,78%, а за остале 46,22%. МИ тешко питање заступништва потрошача у Друштву за привреду шпиритусом решено је у њихову корист.

С овим питањем борбе око шпиритуса у Чехословачској није дефинитивно скинуто с дневног реда. Овај тешко састављени предлог треба да иде пред парламенат. Ипак нема изгледа да ће у њему он претрпети већих промена.

Није прошло ни пар месеца од ступања на снагу закона о цензури филмова, а већ су се показале његове последице. Ми смо већ писали о претерано оштрим прописима о цензури и о обавезном приказивању домаћих филмова, које намеће поменути закон. Наша предвиђања су се ових дана показала потпуно тачним.

Од дана ступања на снагу овог закона све више пада број увезених филмова. Премијере се ређе дају, и највећи биоскопи знају скоро само за репризе већ давно увезених филмова. Закон постепено угушује њихов увоз.

Сада је дошао нови моменат. Америчка филмска по»

Америчка филмска подузећа напуштају нашу територију odi rar rac retro OU Oe

'дузећа су одлучила да потпуно напусте југословенско тржиште. Одлука: о овом пала је одмах по ступању на снагу |поменутог закона на конференцији одржатој у Берлину из-

| | | | || | | | |;