Narodno blagostanje

28 мај 1932

КАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 393

—_ ШУМСКА ИНТЕРНАЦИОНАЛА

— Кратка студија од стране чланова редакције —

Како je лечена криза 1924—26. г. — Рецепт управе »Шипада«. — Ручна апотека . професора Мариновића. — Мишљење з. д-р Улманског. — Заједница | | ___ a3a rpooOajy mpouagooa OpeHe uHoycmpuje.

1. Како је лечена криза 1924.—26. год.

Питање наше дрвне индустрије, сем малог прекида, није код нас силазило с дневног реда. Претставници њезини ћутали су само кад од великот посла нису имали времена, да. говоре. Иначе сваки мали нагиб проглашаван је од њих пропашћу

и био је разлог за аларм. Међутим кризу дрвне ин- |

дустрије у правоме смислу ми имамо тек данас. Оно, што је пре, за последњих 12 година, проглашавано пропашћу ове индустрије, били су само мањи или већи предаси у привредном животу.

Непосредно после светског рата имали смо ванредно живу потражњу. Читав свет је био у знаку изграђивања. Сама наша држава, разорена, ратом, била је одлично тло за грађевну делатност. Наша дрвна индустрија је одлично искористила ретко добру. коњунктуру. |

Та коњунктура, трајала, је све до 1924. године. За све то време ставка, извоза, дрвета, из наше државе расла, је, док у тој години није дошла, до 1,73 милиона, тона, у вредности од 2,29 милијарди динагра, (према 1,83 мил. тона, и 1,77 милиона динара У 1928. години). Када, се та ставка. у 1925. години спустила на, 1,57 милиона, тона, у вредности од 1,58 милијарди динара, а у 1926. години на, 1,22 милијарде динара, за већу количину дрвета (1,77 милиона, тона) све је пало у очајање. Сасвим је природно што су шумска, подузећа јадиковала; али пут којим се тада пошло, није био, са гледишта, народне привреде, ни мало пелисходан.

Многобројне конференције интересената ислитивале су узроке и излаз из тешкот стања. Од свих је најважнија она, коју је организовало Министарство шума и рудника у јануару 1925. године, а „у којој су учествовали претставници трговачких комора, дрварских индустријалаца и њихових удружења. Сви предлози, који су дошли до изражаја, у дугој револуцији те анкете, тицали су се само лржаве и њезине шумске политике. Тражила се у првом реду стабилизација динара, и што већи удео Народне банке у кредитирању дрвне индустрије. Тражило се поједностављење царинских манипулапија у лукама, ослобођење храстових прагова, од извозне царине, увођење нових и повишење постојећих парина на увоз дрвних производа. Истакли су се тубици наше дрвне индустрије на посредовању Италије у нашем извозу у Шпанију и тражило се закључење уговора с овом земљом. Велики

грех је сваљен на, саобраћај и тражено је увођење

јединствених тарифних ставака на свим железничким пругама, укидање подвозних доплата, смањивање складишних такса, извозне тарифе, набавка железничких вагона, и т. д. Важнији је захтев ла се штумска такса отплаћује у више оброка; да се обустави убитање приреза и спенијатних такса приликом плаћања дажбина и да се' укину општински

прирези. Како се претставницима дрвне индустрије учинио сувише велик терет осигурање радника, тражено је снижавање доприноса, за њихово оситурање и увођење 10-часовног раднот дана. Круна, свих ових захтева била је тражење ревизије свих дуго рочних уговора.

Влада се потрудила да, све те захтеве што пре изврши. Министарство саобраћаја је настојало да. репарационим набавкама отклони све саобраћајне недостатке. Ставке извозне тарифе дрвета смањене су у исто време за 20—980%. Јадранска, пловидба, дозволила је транспортне повластице за дрво. Министарство трговине закључило је уговор са Шпанијом, тако да је омогућен нашим извозницима директан извов робе у ту државу без посредништва Италије. Министарство финансија дало је извесне повластице код извоза, храстових производа. А Министар социјалне политике наредио је да се дрварски радници уврштавају у Х1 разред оситурања. Мало касније је и динар стабиливован и на тај начин je OTклоњена валутна несигурност за наше извознике дрвета. Али оно, што је тада учинило Министарство шума, и рудника, премаша све ове уступке државе дрвној индустрији. Оно је дозволило амортивацију до тада неподмирених обавеза и одлагање доспелих плаћања уз 6%; валоризацију дугова. према курсу динара у Цириху; измену у процени квалитета, др“ вета односно снижење постотка корисног дрвета; повишење постотка интензитета сече; снижење шумске таксе увођењем нове калкулације на, 0снову златног паритета динара; неке бонификације, као отписивање одређеног постотка код обруба, дебла, спуштање границе вршног отсечка са 7 сантиметара промера на. 18 и сл. смањење испоруке дрвета за. јавне потребе од 5 на 1%; проширење уговорних подручја и дозволу коришћења у сервитутним шумама. Мноте измене ових уговора добиле су чак ретроактивно дејство.

Захтеви интересената су задовољени од алфа до омета. Мало је примера у историји економске политике, да држава, до ове мере изађе у сусрет интересима, једне групе. Ревизије уговора су вршене у четири ока, далеко од сваке контроле и мало касније изашла, је на; јавност позната афера, са овим уговорима и показало се да је држава оштећена, за пар стотина милиона динара.

Међутим опадање извоза нашега дрвета и његове цене дошло је од депресије споља; она је била природна последица оне луде прође дрвета на, светском тржишту, која се појавила после рата. То је могао и морао свак очекивати, јер то лежи у природи данашњег економског система. Код нас су међутим интересенти убедили државу, да ће наступити банкротство наше дрвне индустрије, ако др“ жава) не прискочи у помоћ. Испало је, шта више, да је она крива, за тешко стање и да она има да, сноси

жртве, Тажо се дотодило, да је држава у једном при-