Narodno blagostanje

Страна 364

НАРОДНО

— Ми смо у „Народном Благостању“ од 23. априла донели главне одредбе румунског закона о раздужењу сељака. Пошто смо сада добили текст самог закона то овим допуњујемо наш извештај. 1) Ако је дуг настао куповином земље, и после редукције од 50% прелази садању вредност земље, онда се дуг даље редуцира, на просечну цену земље 1931. год.; 2) годишње рате плаћају се у октобру сваке године. У случају да се не плате три једна за другом, долави до извршења; 3) пољопривредни дужници чији су дугови приватним личностима мањи од 300 леја по хектару а кредитним задругама мањи од 600 леја по ха, не могу се користити законом о раздужењу сељака; 4) сваки пољопривредник може затражити судбено санирање. Квота поравнања мора износити најмање 60% свих дуговања. Дужник мора најкасније два месеца после објављивања закона да затражи судско санирање. 5) Трговцима пољопривредних машина, вештачког ђубрета и осталог материјала за пољопривреду, ако је најмање 50% њихових потраживања погођено законом о раздужењу сељака, не може се отворити стечај у року од 5 год..6) Непосредна потраживања иностраних друштава и приватних лица, као и потраживања, која су пре 18. септ. 1931 године прешла жиром или цесијом са јавно овереним датумом, не спадају под удар овог закона.

САОБРАЋАЈ

— Турска влада израдила је законски пројекат који предвиђа присилну фузију свих турских бродарских друштава за обалну пловидбу. Овим законом влада жели да онемогући упропашћавајућу конкуренцију међу појединим друштвима. Сви њени досадањи покушаји да се оснује добровољно картел, пропали су. Ново друштво добија монопол обалне пловидбе, и капитал ће износити 2.500.000 турских фунти. У случају да неко од друштава не приступи овом присилном картелу, његове лађе неће се моћи више задржавати у турским водама.

— Приходи швајцарских савезних железница у 1931 ГОДИНИ су мањи за 17,6 мил. шв. франака него у 1930 години. У прва четири месеца 1932 године ово опадање се наставља у много већој мери. У поређењу са 1931. годином за прва четири месеца приходи су мањи за 13,7 мил. франака, док су уштеде на другој страни минималне.

= у = Министар саобраћаја је изјавио ових дана да су сви претходни ратови у техничком и административном погледу за градњу Унске пруге завршени. Разлог, што до сад није друштво, с којим је закључен уговор за градњу ове пруге, је по његовом мишљењу, немогућност набавке срестава. ТРГОВИНА

— Ми смо чешће пута, а нарочито у чланку „Угушење светског робног тржишта“ нагласили, да протекционистичке мере појединих држава и нарочито девизне уредбе значе катастрофално опадање волумена светске спољне трговине,

што сада најбоље потврђује следећа табела коју је објавио |

економски комитет Друштва народа, о процентуалном паду светске спољне трговине појединих држава у јануару 1932 године према јануару 1931:

Увоз Извоз

%. % Немачка '66 49 Аустрија 37 54 Белгија _ | 50 40 Шпанија 62 70 Француска 51 51 Вел. Британија 39 47 Мађарска 59 70 Италија 52 16

БЛАРОСРАЊЕ Бр. 231

· Пољска... 63. __ 55 Румунија | | _ Gl 47 Шведска 26 34 Швајцарска II Чехословачка 48 61 Југославија | 59 65 Аргентина _ 54 31 Бразилија. 2 Канада 60 4 Сједињене Државе 58 _ 63. Јапан 37 53 Јужно- -афричка унија __ _ 45

Најјаче је пао извоз Мађарске И Шпаније (70%) затим Југославије и Сједињених Држава Америке (65 и 63%). Најмање је опао извоз Бразилије (21%) затим Аргентине. (31%) и Шведске (34%).

— Пољски извоз стоке и CTOMHHX производа пао. је од 290,1 мил. злоти у 1930. на. 230,4 мил. злоти у..1931 години, али је његов удео у.укупном извозу остао непромењен. Опадање је резултат пада цена, док се је по количини извоз чак повећао. То је последица структурелне промене самог извоза; извоз живих свиња пао је од 55%.на 25% од укупног извозног контингента стоке и сточних. производа, док је удео сланине порастао од-35 на 55%. Главно тржиште за свиње остала је Аустрија, која је увезла 312.000 према. 337.000. комада у претпрошлој години, док је чехословачко тржиште сасвим пропало: у 1931 години увезено је из Пољске само 25.000 комада према 316.000 у.1930 години. Извоз сланине је тпао у главном за Енглеску, и повећао се је у 1931 години на 55.200 тона, према 24.600 тона у 1930 години.

КОЊУНКТУРА

— У првој половини маја број незапослених радника у Аустрији пао је за 19.538 на 284.350. _

— Конгрес савеза белгијских рударских Пала прихватио је снижење надница за 5%.

ЗАДРУГАРСТВО _

— Савез чиновничких задруга одржао је годишњу скупштину на којој је констатовано да је на крају 1931. год. број учлањених задруга износио 116, од којих су 75 набављачке, 27 кредитне и 14 станбене, Број задругара износио је 80.437 (према 77.303 у 1930.). Фонд од уплата чиновничких износио је 36,269.739.— дин. Главница износи 108,7 милиона (према 93 мил. у 1930.). Текући рачуни чланицазадруга 67,5, дужници 3,7, вредности папира 5,7, некретнине 18,3, залихе робе 2,15. Промет Савеза износи '972,2 милиона динара. i _

Приход износи 6,3 NOI 4 од "чега отпада 2,5 мил. на млинско пословање.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Годишње скупштине. '

27. јуна: Јадранско-подунавска банка, Београд. |

29. јуна: Акц. осигур. друштво „Вардар“, Београд.

30. јуна: Индустриско и трговачко а, д. „Дрина“, Београд. — Српско инд. акц. друштво, Београд. — Раљска фабрика цемента а. д. Београд. — Лисански рудници а. д. Београд. — „Јелен-до“ индустриско и рударско акц. друштво, Београд. — Рудник угља „Барошевац" а. д. Београд. — Бродарско акц. друштво „Оцеанија“, Сушак, — Приватна медико-хируршка клиника а. д. Београд. — Земаљска банка, Београд. — „Звечан“ акц. инд. предузеће за прераду. дрвета, Кос. Митровица. — „Ресава“ акц. инд. предузеће за прераду конопља и израду свих врста млива, Свилајнац. „Керамика“ а. д. Београд. — „Привреда“. трг.-акц. друштво, Београд. — Рогашка локална железница а. д. Београд. —