Narodno blagostanje

кључци у овоме папиру. Он је пао од 32,75 на 32, док је 7% Инвестициони пао од 52 на 50, а Ратна штета од 184 на 17550, 4% Аграрци чак су имали и мали скок. Акције Аграрне банке-и даље су у паду са необично лабавом тенденцијом. На берзи влада према њима негативан интерес. ____Акције Народне банке систематски падају у последње време и достигле су најнижи курс за последњих неколико година (3900). Узрок паду курса тих акција последица је новинарске офанзиве банчиних дужника у корист снижења есконтне стопе. Дужници покушавају свим сретствима да дођу до каматног ћелепира код Народне банке. На прошлој тодишњој скупштини акционара Народне банке указано је на то, да она није извршила отписе ни на хартијама од вредности ни на портфељу у потребној мери. Код таквог стања ствари снижење каматне стопе могло би да дејствује поразно на оцену бонитета акција Народне банке, само, наравно, да се то ништа не тиче њезиних дужника, који немају њезивих акција.

Обрт у ефектима био је нешто већи прошле недеље, искључиво као последица већих промена курсева. Они су појачали песимизам међу имаоцима ефеката и изазвали већу понуду. Интервенција је спречила јаче падање курсева. У Ратној штети је обрт био 1,133.000 (Сол чега 164.000 термин). Обрт у Инвестиционом зајму је 42,000, а у 4% Аграрцима 14.000; у Беглуцима 564.000, (од чега 132.000 термин), у 7% Блеру 138.000, у Селигману 286.000, у Народној банци 346.000 и у акцијама Аграрне банке 187.000.

Укупан обрт је 2,710.000.

У девизама је.био укупан обрт 1,364:000 од чега највише Лондон и Берлин.

ZAGREBAČKA BERZA

Novčano tržište. Na novčanom tržištu nema bitnih ргоmena. Uložni posao nekako stacionira. Novčani zavodi kod ovakvih prilika ne razvijaju nikakvu delatnost. Novi se kređiti ne podeljuju, a realizacija ranije podeljenih kredita nailazi na sve veće teškoće. Potpuna sfagnacija našeg novčarstva traje eto skoro godinu dana.

Devizno tržište. Uredba o plaćanju dospelih potraživanja prema inostranstvu polaganjem dinarske protuvrednosti prema paritetnom kursu prođužena je do konca juna. Po fome ona

važi već iri meseca. Bilo bi interesantno znati koliko je do sada |

dinara položeno na ovakvim računima. Produženje ove uredbe naravno da loše deluje na našu uvoznu frgovinu, jer nemogućnost potpunog ludovoljavanja obavezama prema inostranstvu smanjuje mogućnost uvoza.

Tržište efektima. Od ponedeljka počelo se je i u Zagrebu trgovati sa dionicama Privilegovane agrarne banke. Međutim do zaključka ovde još nije došlo jer u Zagrebu nema intervencije kao što je to slučaj u Beogradu. Od ponedeonika trguje se u Zagrebu i u deonicama Narodne banke, dok u deonicama ostalih preduzeća prilike tržišta ne doptuštaju da se ponovno uvede irgovanie.

| Promet u Ratnoj šteti je dosta slab. Zaključci pali u sredu kreću se između 176 i 182. Novac je ostao 176 a roba 178. Tenđencija je po tome slabija. U dolarskim papirima promet dosta slabiji a kursevi su opali za nekih 10%. Bler 7% zaključen je po 38. Roba je ostala 38 a novac je bio 37.5. Kod 8% Blera novac je bio 41.5 a roba 44. Kod Seligmana nije uopšte bilo т! поуаса ni robe. Investicioni zajam novac 47 a roba 52, beglučke obveznice novac 31.5, roba 33 a zaključci od 30 do 33: Bosanski agrarci novac 23, roba 24.5 bez zaključaka.

ROBNO TRŽIŠTE _ _-Vidljive zalihe pšenice i „даје зе зтапјији. U Kanadi su prošle nedelje opali za 3 mil. bušela, a u Sjedinjenim Državama

НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ

Сарана 367.

Amerike za 1 milion bušela. Ali ipak to nije moglo da održi cenu pšenice na visini prošle nedelje, jer su pored nepovoljnih vesti o američkoj žetvi ozime pšenice došle nešto povoljnije o kanadskoj žetvi. Sem toga, u izveštaju Međunarodnog poljoprivrednog instituta govori se o povećanoj zasejanoj površini pšenice za 1 milion ha, što je sve besistički delovalo na cenu u Čikagu, koja je ove nedelje popustila za jedan dolarski cent i notira 561/, dolarskih centi za bušel.

Na evropskim tržištima. situacija je mirna. U Italiji, Francuskoj i Nemačkoj očekuje se povolina žetva, dok izveštaji iz Rumunije i Mađarske javljaju o slabijoj žetvi za 20—30% mego prošle godine.

Domaće tržište pšenice i ove nedelje je u znaku inertnosti: i ponuda i tražnja je mala. Cene su u glavnom nepromenjene: Bačka pšenica 132—133, potiska 133, a gornjo-banatska 127 do 128 dinara. |

KHukuruz.

Za razliku od pšenice, domaće tržište kukuruza je veoma živo. Tražnja iz čitave države je dosta velika, tako da se nagomilane zalihe smanjuju. Usled toga je cena skočila za 1 dinar. Tendenciia je čvrsta. Cene su bile sledeće: bački kukuruz sa uputnicama 77—78, okolina Šida 101, Srbija 98—98.50.

Jaja.

Cene jaja su se i ove nedelje popravile, plaćana su po 50—55 para. Ali razlog ovom poboljšanju nije skok cena na stranim tržištima niti povećana pofražnja, nego manja ponuda, jer usled pomanjkanja hrane za živinu, proizvodnja se smanjuje. Inače, izvoz jaja je posle malog proletnog oživljenja ponovo pao. Još se jedino izvozi u Italiju, koja plaća 270—285 lira po sanduku, što je slaba cena. Zato se može očekivati, da se ni cene na domaćem tržištu, uprkos smanjene proizvodnje, neće moći održafi.

Stoka.

Na našem tržištu stoke već nekoliko nedelja dominira stalan porast cena svinjama. Počeo je sa skokom cena na bečkom tržištu, prošle nedelje su, posle тајос zastoja, ponovo skočile, i jugoslovenske svinje plaćaju se 1.55—1.70 šilinga. To nije ostalo bez reperkusija i na cene u zemlji, koje su skočile na 8 dinara. Dogoni su svake nedelje slabiji. Posao sa Italijom sasvim stagnira, jer Italija zbog toplog vremena ne uvozi više svinje. Sa Čehoslovačkom se prave mali poslovi — 400-450 komada nedeljno.

Kod goveda nema nikakvih promena. Izyozi se nešto malo u Austriju i Italiju. Cena je, prema kvalitetu, 4—6 dinara.

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ

— Ми нисмо никад сумњали, да ће Североамеричке Сједињене Државе остати на правом путу у привредној политици. То се остварило. Захваљујући једној Хуверовој енергичној интервенцији Сенат је усвојио нови закон о порезу, према коме ће приходи државне благајне порасти за 1 милијарду долара. У исто време Сенат је изгласао снижење чиновничких плата за 10%. Ове мере су снажно одјекнуле на Париској берзи. Како се заједно с овом вести сазнало, да социјалисти неће ући у владу, то је Париска берза прекјуче доживела јаку хосу.'

— „Financial News“ из Лондона доноси вест да се-намерава пресељење Банке за међународне обрачуне у Лондон, јер она све више долази под његов утицај.

Уредништву „Наредног Благостања“ пстребан

je сарадник. |