Narodno blagostanje

Страна 404

М. Миланковић, управник Млинарске задруге, Београд:

звоз пп

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | | Bp, 26

ЕНИЦЕ У НОВОЈ КАМПАЊИ

Вишак за извоз у новој кампањи. — Какве смо цене недавно имали и каквим се можемо надати. — Монопол или слободна трговина. — Једна лоша идеја.

Користећи се пажњом Уредништва молимо да се изнесе и наше мишљење по горњем питању које је отворено једнострано компонованом „увертиром“ г. А. Митића, заступника Призада из Беча, својим чланком у „Народном Благостању“ од 18. о. м. Г. Митић је дакле заступник т. |. агент Призада за Средњу Европу, при чему има свој проценат на обављеним пословима. Ово колико да би се правилно схватио „штимунг“ његове увертире. Иначе г Митић нам је познат као одличан посредник у сваком погледу, а нарочито специјалиста за колониал, који је увек био врло ватрен поборник слободне трговине, разуме се док је био посредник те трговине и пре но што је постао искључиви заступник Призада.

1. Вишак за извоз у новој кампањи

Ми смо још у половини месеца маја тврдили! да ће нова наша пшеница дати „средњи род“, а то значи између 21—22 милиона q. Наш чланак о овоме изашао је у „Времену“ тек 1. јуна и тада смо рекли да имамо за извоз старе пшенице више од 10.000 вагона. Код средње жетве код нас ми имамо за извоз претека 25—30 хиљада вагона, што ће са старом неизвезеном пшеницом дати квантум од око 40.000 вагона. Дакле у овоме се слажемо са г. Митићем, односно то смо тврдили пре њега, ма да нам је „Народно Благостање“ од 11 о. м. приметило да не дели са нама то наше „оптимистичко“' мишљење Да га образложимо! Код нас слаба жетва значи род до 18 милиона а. Испод ове цифре ми је морамо увозити, преко ње имамо за извоз. Максимална жетва била је 1928 год. која је дала преко 28 милиона, а прошлогодишња је дала 27,5 милиона динара. Унутрашња потреба за пшеницом, пре појаве пшеничног монопола, била је дакле 18 милиона 4, од којих је ишло на семе око 3 милиона. Средњом жетвом зовемо дакле ону између 18 и 25 милиона. И када смо у реченом чланку од ! о. м. тврдили да се ове године можемо надати „средњем роду“ то је значило довољно за потребе земље и 2—3 милиона а за извоз. Када се овоме дода неизвезен део старе тшенице, онда се слажемо са г. Митићевим мишљењем из чланка од 18 0. м. да ћемо у новој кампањи имати да збринемо извоз од око 40.000 вагона само пшенице. Нити смо онда били оптимисте, а верујемо да нећемо ни сада бити, ако речемо да ова цифра може бити и већа обзиром на непобитан факт да се је код нас због протежирања веће цене само пшеници у последњој

кампањи смањио варошки конзум пшеничног хлеба са преко | 10%, а то може да изнесе око 5.000: вагона тшенице, које | природно има да се појаве у извозном вишку. У прошлој |

кампањи ова је количина, па и нешто више, била утрошена на сточну храну у недостатку ње, што у новој кампањи неће бити случај.

П. Какве смо пене недавно имали и каквим се можемо надати

Повод за наш чланак од 1 0. м. био је у томе што смо хтели још у половини маја да укажемо на пуну инертност Призада у погледу откупа и извоза остатка вишка пшенице и потребу слободног извоза, јер је наша унутрашња цена одговарала извозној коњунктури. Готово цео месец април и ма! под утицајем неповољних вести о стању новог пшеничног рада у свету, који је тада збиља изгледао неповољан, стара

роба имала је ову чврсту тенденцију Сем ових вести за чврсту тенденцију утицали су и изгледи на ратне компликације на Далеком Истоку. Цене су биле за нашу пшелицу 85—86 кч. и 22—23 шил. у Братислави односно у Бечу, а то је одговарало пени од 198—135 дин. наше утоварне стакице. Налазимо да је неопростива грешка што та коњунктура није искоришћена, Рећи ће нам се да се није могло услед контингентирања и валутних прописа земаља увозница, као и услед тога што је Призад имао прво да прода лагере своје напољу и у земљи од неколико хиљада вагона. Ово није тачно, по нашем мишљењу. Да је одмах почетком априла, када се је већ знало да Призад не може добити обртни капитал беде

виђен законом од 31 марта, пуштен слободан извоз, приватна“

инициатива својом еластичношћу искористила би потпуно повољност коњунктуре, јер је она способнија и зна много боље којим се путевима и начинима може ипак „звести и |добра цена која је и нашем произвођачу конвенирала постићи, па ако не све у Аустрији и Чехословачкој, онда д'ље "на север или југ, било за валуту, било на бази компензирања |за робу, која је код нас потребна и која ће се ипак увести, Главно је било искористити повољност коњунктура, дебашл= сирати се великога вишка старе шненице и ослободити се њенога притиска и обарања цена пред новом желвом. Није |тачно да наши извозници не би имали за тај посао довољно капитала, Нашли би га они, кад би увидели могућност сај|скромније зараде у садашњој ошптој кризи зараде, а нису јим ни били потребни велики капитали за откуп и извоз ко|личине од 10—12.000 вагона. Овај случај најбоље илуструје |да се трговина не може водити укалупљена у параграфе 1 правилнике већ само слободно, као и да држава не може, не треба и не сме да буде трговац. Извозне цене пшенице, које смо прошла два месеца пропустили, можемо у будуће само сањати јер их, верујемо, за дуго нећемо видети.

| Питање каквим се ценама можемо надати за. нову „летину нама је већ јасно. Светске цене и даље иду на ниже и 'нема никакве наде да ће се скоро зауставити. Нови род пшенице биће врло добар у свету. Ми дакле имамо да сачекамо нашу нову жетву са преко 10.000 вагона старе неизвезене "пшенице. Ово даје перспективу цене на бази извозног паритета испод 100 дин. (док би ситуација била знатно повољ'нија да је стара пшеница била благовремено извезена и да се није експериментисало са монополисањем трговине пше|ницом за извоз).

Ш. Монопол или слободна трговина

Г. Митић пледира за монопол извоза, а слаже се са (слободном трговином изнутра. Основни аргуменат за извозни монопол му је искоришћавање преференциала са Аустријом и Чехословачком. Г. д-р Бајкић је лепо приметио, да он не помиње будући преференциал са Француском. Сасвим природно, јер овај г. Митића и не тангира, пошто је ван домена његовог заступства. Ми се слажемо да се побољшање цене за пшеницу произвођачу има да прибави кроз искоришћавање постојећих и будућих преференциала али не налазимо да је зато неопходан монопол. Напротив налазимо да би овде монопол својим стегама и документованом нееластичношћу као и врло скупом режијом само умањио користи од пре-

ференциала. Слободна извозна трговина боље би, брже и jeB-