Narodno blagostanje
Страна 568
страних поверилаца морају да плаћају велики порез на камату. Немачка је била вољна да изиђе у сусрет француском захтеву, али су се томе противили амерички повериоци, тако, да споразум није могао још ступити на снагу.
— Талијанске банке су најавиле снижење камате на улоге од 1. октобра т. г. са 4 на 2 од сто и са 5 на 4 од сто. Ово стоји у вези са жељом владе, да одврати капитале од банака и заинтересује их за државне папире, што би имало да олакша конверзију државног дуга.
— Рајхсбанка и Грака банка потписале су уговор о клирингу. Рајхсбанка ће отворити на име Грчке банке два бескаматна рачуна — број 1. и број 2. Рачуном број 1. плаћаће се дугови грчких увозника немачким фирмама за робу која је увезена из Немачке у Грчку до 28. априла 1932. го-
дине. Рачун број 2. односи се на садању размену добара из- !
међу обеју земаља. Грчки увозници плаћају Грчкој банци за немачку робу противвредност у драхмама, која о томе обавештава Рајхсбанку, која онда наплаћује немачке извознике. Код Рајхсбанке се полажу износи за увоз из Грчке у маркама, а Грчка банка исплаћује у драхмама. Сваких 14 дана одређује се просечни курс марке и драхме. Овај уговор се ке односи на увоз грчког дувана у Немачку, који је регулисан раније посебним шестомесечним уговором који се после може продужити,
— Словачка банка спровела је санирање без државне помоћи. Снижена је главница од 70 мил. на 46 кч., а затим су остале акције прежигосане за 30%, тако, да главница износи сада 32.2 мил. кч. Резерве су смањене од 54.2 на 6.6 милиона. Данска влада ставила је ван снаге све девизне уредбе.
— Америчке банке, које су заинтересоване у питању краткорочних зајмова одобрених Немачкој, решиле су да на половину износа тих зајмова, тј. на 460 мил. долара, смање каматну стопу од 6 на 5 од сто од 1. септембра ове године.
= У вези са снижењем дисконтне стопе аустријске Народне банке, приватне банке и штедионице снизиле су ка-
мате на улоге без отказа са 4 на 3.75%, са месечним отка-
зом на 4, и са тромесечним отказом са 5 на 4 и по од сто. Активне камате снижене су за 1% као и дисконтна стопа Народне банке.
— Između naše države i Madžarske sklopljen. je зрога-
zum po kome će Madžarska svojim podanicima omogućiti pri-.
bavljanje deviza za turistička putovanja u našu zemlju.
= У Пољској је 1. септембра пуштено у оптицај нових 16 мил. злоти кованог новца, тако да се укупно налази у оптицају 396 мил. злоти.
*
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Септембра 30. доспевају благајнички записи Келнске општине у износу од 40 мил. марака и Франкфуртске у износу од 30 милиона, чија је исплата неизвесна. Због тога се сада воде преговори са владом о државној помоћи. Општине траже одгоду термина.
— Према сапштењу мађарског министра финансија, крајем јуна порески заостаци износили су 280 мил. пенге, Влада је зато донела одлуку да се приступи њиховој ликвидацији, али су прописане мере врло концилијантне. Сваки порески дужник може своје заостатке платити у року од 2 године, ако је платио порез за текућу годину. За дужни порез неће се плаћати камате.
— Аустријска влада и Народна банка су закључиле, да предузму све потребне мере да се поново преузме трансфер ануитети по зајму Друштва народа од 1923. године. У ту сврху влада настоји да што је могуће пре поведе о томе преговоре са претставницима поверилаца.
— Zagrebačka opština je smanjila budžetske rashode za
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ _ __ |. _Бр,з6
6 miliona. Ovo smanjenje je usledilo zbog deficita koji se pokazuje u izvođenju ovogodišnjeg buđefa.
— Бразилијанска влада продужила је мораторијум за сва државна дуговања за даљих 60 дана.
— Ukupan delicit belgijskog budžeta za ovu godinu izneće Како se misli, 21], milijarde franaka. Državni rashodi su porasli a smanjeni prihodi. Bilo je predviđeno 300 miliona za iond za pomoć nezaposlenih, ali će se morati da utroši 720 mil. isto tako će i rashodi za penzije preći za 300 miliona predviđenu sumu od 500 mil. Sem toga izdaci će se povećati izvođenjem javnih radova, gradnjom tvrđava prema nemačkoj granici i t. d. U ovoj godini belgijska vlada je zaključila zajmova u visini od 2 milijarde, ali već do sad je skoro sve utrošeno i ро зуој ргlici će ona morati da pristupi novom zajmu. Pretsednik vlade je izjavio, da se ni u kom slučaju ne će prići inflacionističkim merama.
— За првих седам месеци буџетске године у Швајцарској износи дефицит 40 милиона франака; нарочито су подбацили приходи од такса и царина због смањења увоза.
— Порез сразмеран трошењу. Мађарска влада објавила је уредбу, по којој пореске власти код одмеравања пореза оних пореских обавезника, чији приход прелази 10.000 пенге; морају узети у обзир вероватни приход на основу начина живота дотичног пореског обвезника. При томе, пореске власти не морају да воде о томе рачуна, да ли се праве издаци позајмљеним новцем или продајом имовинских објеката, тако, да и позајмљени новац спада под порески приход. У пореским пријавама морају се навести тачни подаци о начину живота. Трошкови за васпитање деце узимају се у обзир. Подаци о приватним односима, чије би објављивање могло нанети моралне штете, не морају се давати.
Ова уредба изазвала је у велико незадовољство и протесте. Трговци и занатлије боје се даљег опадања послова, а кафане, ресторације, биоскопи и позоришта смањења посета. Већ су заказане протестне скупштине јувелира, кројача, кафеџија, модисткиња и хотелијера.
— Немачки државни статистички уред објавио је податке о стању немачких дугова у иностранству крајем фебруара 1932. год. Према њима, укупно задужење износи 25.6 до 26.6 милијарди марака. Дужници су следећи: јавно правна лица са 4.3 милијарде или округло 21 од сто, Рајхсбанка, Голддисконтбанка и кредитне банке са 6.7 милијарди или округло 32 од сто и коначно остала приватна привреда са 9.6 милијарди или 47 од сто.
— Румунско министарство финансија објавило је податке о државном иностраном Дуговању Румуније, које, по њима износи 141 милијарду леја. Од тога отпада на ратне дугове 39 и по милијарди леја.
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Уговор о клирингу између Мађарске и Швајцарске који је недавно ступио на снагу, већ је наишао на тешкоће. Мађарски извозници жита одбили су да извозе жито по утврђеној цени од 15 франака, него траже 17. С друге стране,
швајцарски млинови се туже, да им је овим уговором огра-
ничена слобода куповине.
— У Чехословачкој су све заинтересоване организације произвођача приступиле оснивању "синдиката кромпира, чији је задатак да поправи цене, организованим снабдевањем тржишта и сузбијањем спекулације.
— Poljoprivredno udruženje za Banat uputilo je Ministru trgovine i industrije pretstavku, u kojoj se moli vlada, da poGvžme korake da. Francuska kod uvoza vina odobri i nama povlastice kao i Italiji t. j. da se naša vina mogu mešati s francuskim. Povod za ovaj korak je slaba berba grožđa u Francuskoj, 2502 čega će ona morati ove godine da uvozi znatne količine vina,
парна keja