Narodno blagostanje

22. октобар 1932

V. Bajkić

AUTA

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

Страна 671

1]

— Diskusija o budućoj trđovinskoj politici Nemačke —

(Drugi članak)

Teza profesora l)icea. — Koreferent profesor Lederer. — Dishusija,

1. Teza protesora Dicea

U prošlom članku o autarkiji istakli smo da |e rasprava o tome pitanju o ovogodišnjem zasedanju Društva za socijalnu politiku pretvorena u diskusiju O budućoj trgovinskoj politici Nemačke uz sporadično. dodirivanje pitanja autarkije. Profesor Dice — odbacujući autarkiju u njezinom pravom značenju i formulirajući je kao smišlieno plansko izvođenje trgovinske politike s obzirom na interese nacionalne proizvodnie, — U početku svoga referata prihvatio je na daleko čuveni usklik današnjeg Ministra narodne ishrane u Berlinu, Brauna: Au{farkija nije naš cilj već fatalnost (Schiksal). On to objašnjava na sledeći način:

' Glavna karakteristika svetske privrede sastoji se u slobodnom međunarodnom prometu ljudi, dobara i kapitala. Sve je to danas na umoru: useljenike više niko ne prima, robu još manje, a međunarodna migracija kapitala sasvim je obustavljena. Nestalo je tih triju bitnih prefpostavki za produženje predratne ili eufemistički kazano liberalne trgovinske politike. Niti se može izvesti roba, niti ljudi, niti se može dobiti kapital za nacionalne ekonomske potrebe. Ergo svaka država upućena je na sebe samu.

U svetu se postepeno formiraju tri velika privredna bloka (Rusija, Veliko-britanska imperija i Francuska s kolonijama) s očigledno autarkiskim težnjama (i ako ni jedna neće potpuno postići taj cili). Nemačkoj, dakle, nije ništa drugo ostalo do da i ona pođe tim putem. 1 ona mora da prihvati merkantilističku politiku: težnja za

zadovoljenjem svih potreba iz sopstvene proizvodnje i} stvaranje viška Za IZVOZ.

..Ni posle svršetka svetske privredne krize neće stanje biti drugojače: nepoverenje i neprijateljstva među narodima uhvatili su tako dubok koren da isključuju, svako zbliženje pa i ekonomsko.

_ Autarkija nam istina neće omogućiti da uklonimo , privrednu krizu, rekao je dalje profesor Dice, ali će nam , znatno olakšati njezino podnošenje putem teagratiziranja zemlje. Naravno, ako se traži da radnici sačuvaju stari standard života onda se to ne može postići reagrarizacijom; ali, uz snižen nivo života, ona može Dpružiti rada mnogim nezaposlenim rukama. Mora se apelovati ponova na onai privredni red, koji se od uvek po-. kazao najdržavotvornijim, najsolidnijim i najotpornijim. Taj, se. red mora ponova favorizirati. Tu potrebu diktiraju unutrašnji i spoliašnji politički obziri. To se nekada zvalo samodovoljnošću. To se ne može postići, ali je ipak veliki korak u jačanju nezavisnosti naroda. Posle iskustva u Svetskom ratu sa blokiranjem u cilju izglađivanja naroda, ne sme se dopustiti da se ta mogućnost ponovi. Nemačka mora po svaku cenu da se učini nezavisnom u pogledu životnih namirnica. Ona mora da zadovolji svoju potrebu životnih namirnica sopstvenom

proizvodnjom. Eto, tome cilju ima da služi reorganiza- |

cija zemlje, a pored toga, što je rečeno, i da podmladi i osveži krv varoškog stanovništva, koje je otpočelo da stagnira i da degeneriše.

П. Koreferent protesor Lederer | Profesor Lederer je pristalica što jačeg razvitka 7 svetske privrede. Ekonomska politika, veli on, ne može se voditi po željama i apstraktnim normama; 0Oma је uslovljena specijalnim okolnostima dotične zemlje a naročito geopolitičkim. Nemačka, koja ima čitavo tuce suseda, koja je u centru Evrope, koja ima nebrojno prirodnih veza s inostranstvom, ne može da vodi onu trgovinsku politiku, koju vodi jedna Rusija, zemlja, kod koje težište proizvodnje pada na sirovine. Nemačka je najveći proizvođač finalnih industriskih proizvoda na зуеш; | njezina snaga leži u tehničkoj sposobnosti njezinog radalta. U tome se pravcu usavršava. I Када bi slučajno . Nemačka postala socijalistička i onda bi bila upućena i na specijalizaciju u proizvodnji linalnih industriskih pro- | :zvoda. Tehnička umešnost nemačkog radnika je та Меmačku ono Što je za druge narode prirodno bogatstvo. Neosnovan je strah od industrijalizacije. To je.u stvari strah pojedinaca od konkurencije. Sa gledišta na- . cionalno-ekonomskog razvijanje industrije u drugim zemljama ni najmanje ne ugroŽaVa izVOZ nemačkih finalnih industriskih proizvoda, jer je jedan pogled na statistiku dovoljan da pokaže, da nemačke proizvode ne troše agrarne zemlje, već na protiv, visoko razvijene industriske. Dice nema pravo, veli Lederer, kad tvrdi da se svetsko robno tržište gubi i da se sa njim ne može.

| više računati. Svetsko robno tržište u stvari je samo rel-

leks razvića nacionalnih privreda i kako u svima zemljama nacionalna proizvodnja opada, to: je i opadanje volumena svetske trgovine posledica opadanja proizvodnje u zemlji, to je adaptiranje spoljne trgovine stanju proizvodnje.

Zabluda je da se nezaposlenost može smanjiti smanjenjem uvoza: iskustvo pokazuje da nezaposlenost i kriza poljoprivede idu paralelno sa opadanjem UuVOZa. Padu našeg uvoza od 14 na 7 milijardi odgovara povećanje nezaposlenosti na 6 miliona. Ko dakle traži gušenje uvoza, taj mora da se pomiri sa povećanjem nezaposlenosti. Traži se begstvo iz svetske privrede što nam pri tome rđavo ide, a zaboravlja se da nam posle toga mora još gore ići. Reagrariziranje nije tako prost za- НЕ datak. Ono ofvara nepregledan broj novih problema. Ceo pokret za autarkiju dolazi od strane agraraca. Ali bi baš oni rđavo prošli pri autarkiji, jer prinos od polioprivrede zavisi od zaposlenosti cele narodne privrede, a ova bi prirodno morala opasti pod režimom autarkije, usled opadanja izvoza. ~ |

Zdravlje varoškog stanovništva ne podiže se reagrariziranjem, snaženjem seljaštva, već sportom i kolonizacijom uz što zdravije stanbene prilike. a Kolika je po Nemačku opasna politika ograđivanja

у |