Narodno blagostanje
_ 22, октобар 1932.
izneo argumente koji bi bili potpuno nepoznati ili, ако | bi bili, koji bi imali naročitu važnost. Možda uzrok leži | “u nesrećnoj praksi da se vreme govora ograniči na 5 do | 10: minuta. · | Lederer je u završnoj reči ponova pokazao зрозођ- | nost odličnog debatera. On je naročito podvukao da! ·autarkija pretpostavlja plansku privredu, jer se moraju ,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| Страна 673
da odrede privredne grane koje bi se imale snažiti! Naravno da to nije učinilo veliki utisak na pristalice autarkije, pošto je veliki deo među njima pristalica planskog privrednog sistema. Dice je takođe bio polemičan u svojoj završnoj reči. Njegov glavni argumenat glasi: pristalice liberalne ekonomske politike nisu dokazale da je njihov sistem u budućnosti mogućan.
зава
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ
Vrlo veliki broj država nije u, mogućnosti da plaća obaveze — svoje i svojih podanika u stranoj valuti. Poveriocima naravno da to nije pravo. Ali ko .gubi ima pravo da se ljuti. Francuzi kažu: ni najlepša devojka ne može da da više no što ima. Ne mogu poverioci da traže да im se da ono što se nema. I tako se došio do toga, da su ош morali da pristanu na tako zvane moratorijume (гапзјега и роčetku samo za amortizaciju javnih dugova, ali postepeno ı za ZSlavnicu i kamatu privatnih i javnih dugova.
Veliki broj država živi danas pod režimom moratorijuma transfera za veći ili manji obim obaveza na strani. Naša država činila je izuzetak. Mi istina nemamo moratorijuma uopšte, ali
postoje ograničenja plaćanja za privatne obaveze inostranstvi koja faktično izlaze na moratorijum transfera. Dužnici istina nisu 'oslobođeni od svojih obaveza inostranstvu. Naprotiv oni sil _ dužni o roku da plate i to u dinarima plus ažija koju određuje · Narodna banka (a koja danas iznosi 20%); ali to još ne znači da će poverilac dobiti u doglednom vremenu svoja potraživanja u punom iznosti u stranoj valuti. Plaćanje u valuti je uslovlje“no raspoloživim deviznim stokom. Pravno to nije moratorijum Tali je faktički. Razviće našeg bilansa plaćanja је takvo da se “mali broj tekućih obaveza prema inostranstvu može isplaćivati u 'devizama. Drugi deo zajedno sa starim obavezama postao je “zamrznut i to su prilično veliki iznosi.
· Aktuelnost
Naša država na profiv vršila je tačno sve svoje obaveze inostranstvu do 15. t. m. Tek sa kuponima 41/,%. zajmova od
1906 do 1911, koji su bili plativi 15 oktobra 4. g. počela је jedna vrsta moratorijuma transfera. Istina, tvrdi se, da ni kupon založnica Državne hipotekarne banke, t. zv. Seligmanovih, za 1 oktobar, nije potpuno izmiren u valuti. Po našim obaveštenjima.
to nije tačno. Finansijski agent toga zajma u Njujorku imao je ,
blagovremeno u rukama celokupan iznos anuiteta, u koliko se ., on isplaćuje u inostranstvu. Obustavljajući isplatu devizama gore pomenutih dvaju kupona naša je država istovremeno otvorila pregovore sa ima· ocima naših obligacija u Francuskoj radi legaliziranja stanja, . 't. |. radi sporazuma o moratorijumu transfera. Vest o nemoguć- | nosti transferiranja dejstvovala je naravno neobično nepovoljno na kurs naših hartija od vrednosti u Njujorku i Parizu, kao što se vidi iz našeg današenjg berzanskog pregleda. Moratorijum transfera može biti vrlo različan. Može biti totalan ili delimičan t. |. ili se ukupan iznos dužne sume polaže u domaćoj valuti, ili se jedan deo polaže u domaćoj valuti kod novčanične banke, a drugi u devizama kao dofle. Mi ne znamo o' kakvom' se: moratofijumu transfera pregovara u Parizu, ali smatramo da je nama potreban 100%-tni. To izlazi iz razvića “našeg bilansa plaćanja. 'Naš se bilans plaćanja danas sastoji samo iz trgovinskog bilansa. Gotovo isključivo aktivna pozicija je izvoz, a pasivna "uvoz. Međutim za najveći deo našeg izvoza ne možemo uopšte ” dobiti devize, jer se on obavlja pod režimom kliringa. Mi stoji-
"mo u! klirinškom odnosu sa Nemačkom, Švajcarskom, Mađar-
skom, Austrijom (do 20 oktobra), Grčkom i u pregovorima sa Italijom. Ugovor o kliringu sa Austrijom ističe 20 oktobra. Razne strane novine donose vesti da pretstoje pregovori O obnovi toga ugovora. To nije tačno. Mi nemamo nameru da obnovimo ugovor o kliringu s Austrijom. Pregovori se mogu odnositi samo na pitanja o tome kako će se likvidirati saldo u našu korist, koji iznosi oko 60 miliona dinara. Ali u isto vreme treba dodati da se taj saldo rapidno smanjuje usled nastupele depresijacije dinara. Postoji mogućnost, čak i verovatnost da se saldo izravna putem polaganja od strane privatnika za račun austrijskih liferanata. Što se tiče Italije, ona je, kao što znamo, pre kratkog vremena uvela devizno ograničenje i prema našoj zemlji s tim da 90% naših potraživanja od izvoza idu preko kliringa, a samo 10% ostaje Narodnoj banci na raspoloženju u devizama. Danas se vode pregovori s italijom. Izgleda verovatno da će se oni završiti time da se svota isplate u devizama poveća, ali ipak veći deo naših potraživanja ide preko kliringa. Sa Francuskom postoji takođe ugovor, kao što javljaju razni francuski listovi, ali to {oš nije ugovor o kliringu. Može se reči da po tome ugovoru od 29 septembra 1932 g. mi još uvek možemo za naš izvoz u Francusku dobiti devize u punom iznosu. Ali je naš izvoz u Francusku mali.
Kao što se iz ovoga kratkoga pregleda vidi, gro našeg izvoza ide pod režimom kliringa, a u kliringu nema deviza. Mi možemo dobiti devize samo za jedan deo našeg izvoza i to za vrlo mali. Istina i uvoz ide preko kliringa, i ako se budu izvoz. i uvoz održali u ravnoteži i to prema svakoj državi posebice priliv deviza bio bi i suviše mali, da bi mogle njima da se isplaćuju državne obaveze inostranstvu. Zbog toga je moratorijum
transfera bio neizbežan. Ogromna tražnja za devizama za račun · službe državnoga duga jako je pritiskala dinar. On je danas
izgubio od svoje vrednosti na našoj berzi službeno. 20%, a na stranoj berzi i više. Ali se odmah posle prvih vesti da se Jugoslavija odlučila da uvede moratorijum transfera osefilo pobolj-
| šanje dinara. U Cirihu se on popravio od 6,40 na 6,65. Naše
je uverenje da bi uvođenjem 100%-tnog moratorijum transfera dinar dobio uslove za stabilizaciju. Jer, kao što rekosmo, onda se tražnja za devizama svodi na najmanju meru 2608 opalogz uvoza (koje zbog ažije na dinar, koje zbog oslabele kupovne snage našeg naroda). O svemu tome pisaćemo u idućem broju opširnije. =
„Narodno Blagostanje” je nebrojeno puta naglašavalo da je ekonomska nezavisnost država tako važan faktor nacionalne privrede da se ne da zamisliti stanje u svetu po kome jedne države žive u bedi, a druge u blagostanju. Ili će prve povući druge ili druge prve. Veliki narodi su do sada imali samo na jeziku tu povezanost sudbina naroda. Još i danas se svetska privredna depresija suzbija nacionalnim merilom na pr. u Severnoj Americi i Nemačkoj. To je iz osnova pogrešno. Svetska privredna depresija može se suzbijati samo medjunarodnim тегата.
"Sa pogoršanjem valutnog stanja velikog broja država po-
'goršava se stalno i situacija u državama kojima ide još dobro.