Narodno blagostanje

Страна 694 НАБОЛНО БЛАГОСТАЊЕ __Бр. 44

naime trebala otstraniti dvostruko obavljanje istih državnih po- Жижице 1054 8.03 —_ 251 5211 4080 1080 slova. Broj saveznih činovnika smanjen је са 1925 samo za 9 hi: Xaprgje sa

ljada i iznosi sada 102 hiljade. цигарете 8.75 4.20 ==. 455 · 4319. 2122 — 2256

Čitav budžet daje utisak, da se nije vodilo računa o pro-

menjenoj situaciji narodne privrede.

Ravnoteža u budžetu izgleda u neku ruku kao poručena, što bi se mogio i reći obzirom na zahtev Društva naroda, da se budžet uravnofeži. Predviđen je šta više i višak od 200 hiljada ši-

linga. Predviđeno poresko opterećenje u 1933 godini iznosi 8%

više nego u 1928 godini. A nacionalni prihod je sada sigurno za 30—40% manji. Nije tačno, da se državni prihodi moraju ravnati prema rashodima kako je glasilo načelo stare finansijske teorije. Krajna granica državnih rashoda .jeste poreska snaga obveznixa, a nazadovanjem nacionalnog dohotka nazaduje ı poreska naga. Ostvarenje budžeta zavisiće od razvitka opštih privrednih prilika u zemlji.

Прошле недеље објавила је наша Монополска управа податке о приходима у јулу ове

Монополски приходи у августу ове године

Пн ннннишни | Еј у овој недељи, за август, који износе 178.88 милиона према 195.12 милиона у августу прошле године. Овогодишњи приходи су дакле подбацили за 16.24 милиона односно за 8.3%, док су на пример приходи у јулу о. г. били за 10.7% мањи но у јулу прошле године. Однос се дакле у овоме месецу нешто мало побољшао.

Према појединим артиклима приходи су били следећи:

Артикал = о

У авг. 1932 више или мање

= m « = со o =

Август 1931 Август 1932 Од 1 апр 1931 год. Од 1 апр 1932 год. У 1932 год. више нли мање

= у миилонима динара Дуван 147.18 124.23 — 22.95 72349 60771 — 115.78

Со 18.299. 1871. — 022 9043 8728 __ 3,44 Петролеј 12.28, 870 — 348 3609. 2754 OB Жижице- 10.62 8.0) — 259. 5152 4081 = 1070

Хартије за

цигарете 5.43 4.20 — 123. 36.60 2128 — [545

Разни прих. 0.60. 14.85 + 1425 „16.68 34.07 — 17.38 Свега 195.12 179.88 — 16.24 955.82 81865 — 137.166

Из горње таблице излази, да су приходи од свих монополских артикала према августу прошле године подбацили, изузевши разне приходе, код којих имамо пораст од 14.25 милиона. Да тога није било,“ приходи би били мањи за 30.5 милиона односно 15%. Најјаче су подбацили приходи од дувана, за 22.95 милиона или 15%. Најмању промену показују приходи 'од соли, пошто су подбацали свега 220 хиљада а донели 18.77 милиона.

За време текуће буџетске године — за првих пет месеци — приходи су износили 818.6 милиона према 955.,8 милиона у истом периоду прошле године, што значи 14% смаљење. Код тога најјаче су опали приходи дувана, за 115.8 милиона, код хартија за цигарете за 15.5 милиона, жижица за 10.7 милиона и т. д., а најмање код соли, за 3.14 милиона. Томе на супрот пак показују „разни приходи“ према прошлој години повећање од 17,4 милиона.

Упоређење са буџетом предвиђених и фактички остварених прихода даје следећу слику:

o om сек a = са с = M i o 29. 88 ЈЕ Боле БЕЕНА M o% e RO 56:62 ссрево 5 Артика BS 4 s. 6887 5 = 55 ртикал 80 ЊЕ 35% | Беле Бела ЈЕ 9:59 [i = Бем e“ o 5688 с 5 95 о, о 9 48 О ~ О: Ене 0682 о:

у миилонима динара Дуван 142.50 124.23 — 18.27 712.51 60771 — 10480 Со 1902 1671 2 ПОЛА 9014 2728 —_ 265 Петролеј 11.36 909 ==. 256. 5679. 27154 _ 2924

„Разни прих. 2.08 . 14,85 —- 12.77 1042 34.07 —- 23.65

Свега 193.27 178.88 —14.388. 966.36 818.65 —147.708 И овде је повећање „разних прихода“ имало спасава-

"јуће дејство, јер су они од монопола подбацили за 27 милиона, Док износи „разни приходи“ дају вишак од 12.7 ми-

лиона тако да је укупан мањак свега 144 милиона. Ипак вреди забележити, да су приходи од соли били већи од предвиђених, док су код свих осталих артикала смањени, код хартија за цигарете за 4.5 милиона или 50%, а код дувана за 18.3 милиона. За време од 1. априла до укључиво 31. авГуста ове године остварено је за 147.7 милиона мање од предвиђенога односно за округло 16%.

ни званим Ове године је у Војводини,

која је наш главни извознички житарски реон, жетва

Ни пролифик, ни банатска

године, а брзо после тога, |

пшенице због рђе сасвим подбацила. Поводом тога повела се дискусија о врстама пшенице које треба гајити код нас. Из целе дискусије могу се, у главном, извући два супротна гледишта; једно које заступају ратарски стручњаци из Загреба г. г. проф. Др. Тавчар, Др. Мандекић, Др. Писачић и друго, које заступају преставници млинске индустрије, референт за ратарство у Министарству пољопривреде агр. г „Никола Белобрк и проф. А. Стебут.

Гледиште професора Тавчара састоји се у овоме: Да се већ 20 година пролифик-типеница гаји у Хрватској и Славонији, где су распрострањени селекционисани и неселекционисани родови, међу којима неколико врло родних. 1928. Tr. селекционисани пролифик са државног добра „Беља“ распростро се по целој Војводини; а селекционисани пролифик са факултетског добра у Загребу раширен је по Хрватској, Славонији и Босни. 1930. г. Министарство пољопривреде откупило је веће количине бељске и загребачке селекционисане пролифик пшенице и поделило произвођачима, да би се испитала њена прилагодљивост разним климатским приликама. Пролифик оплемењен роднији је од домаћих врста; отпорна је према пшеничној рђи, која је ове године, као и 1927. г. нанела огромне штете нашој пшеничној жетви, пошто су банатске пшенице према њој неотпорне; добро. се прилагођава разним климатским приликама; рано дозрева и даје доста сламе. Рђаве су јој стране: што има отворене плеве и због тог више него банатска пшеница страда од снети, али се селекцијом то може поправити; слабији квалитет брашна и мања количина глутена (лепка) него код банатске, али пошто код нас не постоје лабораторије, у којима би се могле испитати те њене особине, такви закључци нису посве сигурни, јер потпуне анализе до данас нема, тим пре што се домаћи потрошачи и млинари из западних крајева нису жалили да зрно пролифика није добро за хлеб и друга пецива. Ипак банатске пшенице имају више глутена (лепка), зато су за финији хлеб, пецива и извоз боље и препоручљивије од пролифика, који осталим домаћим врстама пшенице не уступа ни у ком погледу. Селекцијом и укрштањем са банатском могу се поправити те њене лоше особине. Банатска пшеница не може се прилагодити климатским приликама других крајева, изузев Војводине и за то сматра мишљење изнето у београдским новинама, да ће селекциона станица у Земуну моћи оплемењавати пшеницу за целу државу, сасвим погрешно, јер свака сорта има друкчије захтеве у погледу климе и земљишта; па је јасно да једна селекциона станица може успешно оплемењавати само за оно климатско подручје на коме се налази и евентуално за слична подручја. С обзиром на горње чињенице г. проф. Тавчар

предлаже: да се за сада реонира култура пролифика, тако