Narodno blagostanje

Страна 722

једном приликом рекао гувернер Аустријске Народне банке, све. је теже било давати џевала, пословном свету.

У таквој средини појављују се нове, измене девизног правилника од 28. марта којим се уводи једна врста мораторијума и за приватне дугове у страној валути из текуће године. Прописује се да, се такви дугови могу уплатити полатањем динара, по законском паритету у корист рачуна поверилаца, којим пак овај може да располаже само ради плаћања у земљи, а не и за обезбеђење валуте за извоз. Та је уредба уклонила са прага, Народне банке поворку увсвника; али је влади пао на врат терет објашњење с иностранством — пошто је сад било тако рећи обустављено свако ремитовање. Чехословачка секвестира потраживања наших поданика. Народна банка, има, још да, се брине за девизе само за службу јавних зајмсва и за текуће потребе државне и неке приватне. Служба, јавних зајмова је вршена још увек беспрекорно, али сума потребна за њу премалала, је прилив девиза. Крајем априла ажија на. црној берзи пење се на 15%.

МЕ. Слободни динари

· Репресалије држава, са којима смо имали редовно велики робни промет, збот правилника, од 28. марта нису могле да се сврше давањем девиза, пошто их није било довољно. Из те ситуације био је једини излаз да се инострани динар на, „привремено везаним рачунима ослободи ва шавоз, То је имало за последицу пораст извоза, али и даље смањење прилива, код Народне банке. Ове до краја јуна, влатни и девизни сток је остао на висини од око 2 милијарди динара, али обавезе с роком достижу крајем јуна, висину од 1.850 милиона, чиме се златни и девизни сток смањује за. најмање 600 милиона, динара и приближује висини из доба законске стабиливације. Ослобођење динара за извоз није функционирало како треба. Због тога, се још увек тражи од нас ла један део увоза плаћамо девизама. То је нарочиТо тражено од земаља које су имале пасиван трто-

вински биланс с нама. Немогући им изићи у сусрет ||

ми смо један део иностраних динара ослободили за трговину на иностраним берзама. Услед тога се појављује крајем јуна депресијација динара, на, страни.

На црној берзи иде ажија, до 18%, а обрт је све (већи.

У јулу месецу даје нам француска влада је-

дногодишњи мораторијум за државне обавеве према | | Њој у укупном износу од 185 франака годишње. | |

Истовремено нам париски синдикат даје пролонтадију ва дуг Упаве моноџола од 100 милиона, франака тако да се наш биланс плаћања у току наступајућих 12 месеца олакшава, за, скоро 300 милиона франака. |

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 46

МШ Народна банка уводи прим

На црној берзи ажија скаче на 20%. Народна, банка даје још увек по мало девизе ва увоз сироБине, али овога пута већ почиње да обилази берву. Извоз потпуно дезертира од Народне банке, а за њим иде и увоз. Народна банка држи се према депресијицији динара исто онако као што се држе аустријска и мађарска Народна банка. Она и даље купује по златном паритету. По себи се разуме да је то имало за последицу да цео извоз побегне од Народне банке црној берзи. да. њу је то била с једне стране олакшица. али с друге она није никако могла да допусти да се целокупан земаљски девизни промет одвија ван утицаја одговорних орГана за националну валуту. Репресивним мерама било је немогуће вратити трговину девизама на, јавне берзе и у Народну банку. Тај циљ се једино могао постићи саображавањем курсева. Народне банке онима, на слободном тржишту. И Народна банка, је на крају крајева пошла тим путем. 29. августа уводи она први пут прим од 5%, који се у октобру“ повећава, на. 20%.

(Свршиће се).

Die inhaltsreichste wirtschafitspolitische Zeitschrift der Nachfolgestaašen, Erscheint, jeden Samstag in Wiem — Gegrindet 1903

Der Oesterreichische Volkswirt ist fdr

jeden unentbehrlich, der die Gescheh=

nisse in Oesterreich und den Nachfolgestaaten verstehen will.

Glossen, Aufsšaitze, Notizen, Bilanzkriti-

ken des Oesterreichischen Volkswirts

sind als zuverišssige Fdh/er durch den

verwickelten Aufbau der Nachfolgestaalen anerkannit.

Зете сезаттејеп Јаћгаапбе БИдеп eine unerschopiliche Fundgrube sonst nur schwer erreichbaren wirltschaftspoitischen und slatistiscthen Matlerials.

Bestellungen nimmt jede Buchhandlung sowie die Verwaltung des Oesterreichischen Volks- || wirls in Vien IX, Porzellangasse 27, enige- | Sen. Der Bezugspreis betržgt viertelj. Din.190— | mit Zusteliung. Das Abonnement kann jeder-

zeit beginnen, Probenummern kostenlos.

Централа у ПРАГУ 52 филијале У ЧЕХОСЛОВАЧКОЈ

го PI JE MJ A JE Капитал Кч. 235,000.000

Телег. адреса: АНГЛОБАНКА — Тел: 23402, 23403, 23404, 23405

АВГЛО-ЧЕХОСЛОВАЧКА И ПРАШКА КРЕДИТНА БАНКА

БЕОГРАДУ Резерве Ка, !41:000,000

У Иностранство ЛОНДОН БУКУРЕШТ — — и СОФИЈА — —