Narodno blagostanje
26, новембар 1932.
НАРОДНО ВЛАГОСТАЊЕ
Страна 765
ИНДУСТРИЈА
___Kartel cinka produžen je za godinu dana, do kraja 1933. godine.
— Poznato {je da su ramunski producenti naite dugo oklevali da ratifikuju pariski petroleumski sporazum. Prema njemti, oni su obavezni da reduciraju svoju proizvodnju za 700 vagona.
Kako sve do sada nije došlo do ograničenja proizvodnje, ostali .
parteri sa konverencije zaprelili su da ćei oni napustifi obaveze mpreuzete na konferenciji u Parizu. Rumuni su zbog ioga Dristupil ograničenju od 600 vagona. Međutim, pregovori u Bukureštu još traju, a sem toga raspravlja se i Ditanje organizacije rumunskog Tržišta.
— Ивдустријска комора из Београда, под претседништвом г. Владе Илића, одржала је своју пленарну седницу. Најпре је расправљано о Правилнику O државној трошарини на електричну струју и подвучено је да је индустријским подузећима тешко плаћати по 0.70 дин. за сваки киловап-час, јер трошаринско оделење треба да има у виду разлику између струје која је употребљена за погон од оне која је употребљена за осветљење. Затим је расправљано 0 новој тарифи за превоз робе, којом је уведен велики број нових такси, а којима су индустријска предузећа доста погођена. Донета је резолуција да се тражи Од Тарифског одбора да снизи те таксе с обзиром на тешко стање које влада данас код индустрије и T. M.
САОБРАЋА]
— Наше и грчке државне жељезнице решиле су ла у најкраћем времену приступе преради постојеће међусобне директне тарифе, и зато је преко трговачких комора тражено од привредника и заинтересованих организација да доставе своје примедбе и жеље.
—_ Нови пароброд јадранске пловидбе „Југославија“ допловио је у сушачку луку. Израђен је на Ријеци, а маштинерија је из Енглеске. Дужина брода износи 77 метара, ширина 10,5 м. а тонажа 1370 тона. Може да прими око 1200 путника и поред тога терет од 300 тона.
из ПОСЛОВНОГ СВЕТА
26. новембра: Буковачка циглана Дд. Д. Загреб (ред.)
28. новембра: Босна филм д. AG, Загреб (редовна).
30. новембра: „Талиа“ д. д. за театеру Загребу (редовна). — Акционарско друштво за фабрикацију леда, Загреб (редовна).
4. децембра: Пецара винских производа ML M. Бела Прква (редовна). 5 5. децембра: Копривнички паромлин д. д. у ликвидацији, Загреб (ванредна).
18. децембра: Соко-Бањско хидротерапијско и електрично а. д. у ликвидацији, Соко-Бања (редовна).
30. децембра: Угљени рудник „Ракова Бара“ а. д, Београд (ванредна).
Trgovački registar:
„Moravija”, fabrika peletenih proizvoda a. d., Beograd, upis novoizabrano? prokuriste i člana upravnog odbora 2. Miloša Husnika. — „Jugoslovensko društvo avionskih motora u Beogradu a. d.”, upis novoizabranog prokutriste g. Žana Гапusa. — Bačko-kreditna banka d. d., Novi Sad, upis novoizabranih članova upravnog odbora g. о. Milana Sekulića, Dragoliuba Histića, Pavla Pecije-Popovića: i Jovana Strajina. — Hrvatska seliačka štedionica, Belica, upis novoizabranih članova ravnateljstva g. g. Stjepana Hajdarovića i Mate Kozjaka.
Линитаније. Технички одељак, Ваљево, 2. децембра, за набавку туцаника за ваљање држ. пута бр. 6 (477.086). — Мини-
. i 1
старство војске и морнарице, Београд, 2. децембра, за набавку 3.500 комада вунених војничких ћебади. — Министарство војске и морнарице, Беопрад, 3. децембра, за набавку разних врста кожа. — Технички одељак, 9. децембра, са осигурање Дунава код Вајске—Бођана (743138.43). —
!гдавно санитетско слагалиште, Земун, 3., 6. 8. и 10. де=
сембра, за набавку болничке спреме и санитетског материзала. —- Дунавска дивизијска област, Београд, 3. децембра, са набавку 51.400 кг. пиринча. — Технички одељак, Ша-
=
бан, 16. децембра, за потребне инсталације (511.843).
Закони и уредбе.
Уредба о потпорном фонду помоћног особља у служби државе. — Уредба о изменама и допунама уредбе правног факултета у Београду од 5. августа 1928. године, измењене и допуњене 24. септембра 1931. год. — Уредба о груписању општина у срезу босанско-крупском, бановине Вардарске. — Уредба о накнади трошкова за службена путовања и сеобу министара и банова у активи, пензији и на расположењу. — Измене и допуне уредбе о накнади путних и сеобних трошкова државних службеника грађанског реда од 12. децембра 1931. год.
Pibliogratija:
Muzički glasnik, Beograd, god. 5. br. 7 i 8. — Carpathia, Bratislava, god. 14. br. 47. — Penezni Bursa, Prag, god 9. br. 28. — Zemljoradnička zadruga Beograd, god. 38. br. 47. — Privrednik, Beograd, god. 35. br. 10. — Mlekarski list, Zagreb, god. VII., br: 11.
РАЗНО
___Pošto naš urednik prof. Dr. Bajkić drži u nedelju, 17. ov. m., u 10.30 časova pre podne u Jevrejskoj čitaonici, Kralja Petra ulica, predavanje o „Krizi našeg bankarstva”, to |e morao iz ovog broja da izostane nastavak članka o „Dinaru”.
— Priptemni odbor za svetsku konferenciju u Londonu sporazumeo se da na dnevni red stavi sledeće:
1) povratak zlatnom važenju,
2): nivo cena ,
3) smetnje međunarodne trgovine,
4) finansijska i privredna situacija srednjih i istočnoevropskih država.
U pitanju kartela stručnjaci se nisu složili, tako, da ovaj problem verovatno neće uopšte doći na dnevni red.
___Posle smtti Mojsa Asea, vlasnika hromnih rudnika, skopljaski Prvostepeni sud odredio je g-đu Reu Aseo za zakonitog staraoca mase i istovremeno odobrio da se može produžiti rad preduzeća pod istom firmom „Hromni rudnici M. Aseo”. Za poslovođu društva imenovan je dosadašnji direktor с. Moris Alkalaj.
— У Марибору се оснива задруга „Општи прометни завод за дозначивање“, који би имао олакшати новим начином плаћања досадашње помањкање готовине у новчаним заводима, јер би то била нека врста чековног завода. Главна основа једне такве установе јесте поверење, а њега
у данашњим приликама недостаје.
— Према „југ. Лојду“, Савез аграрних заједница У Новом Саду почетком 1931. г. имао је 129 заједница са 10.500 чланова. Уплаћени удели чланова на крају 1931. 86. износили су 1,444,900 дин.; имовина 23,698.170 дин. и резервни фонд 6,246.430 дин. Улози на штедњу износе свега 378 хиљ. дин. а то је због тога што су већина чланова сиромашни колонисти и аграрни интересенти, који су улагали све за подизање кућа, набавку стоке и алата. 10.500 чланова престављају толико породица, које имају 45 хиљада душа. Од тога на досељенике из других крајева долази 5.035 породица са 27.150 душа. 9.560 чланова има своје куће, од којих 6.500 нових. Вредност кућа износи 148.624.000