Narodno blagostanje
3. децембар 1932
Страна 783 _
235 и 3,40. У извозним боновима Грчке новчаничне банке обрт је износио 130 хиљада, дакле само мало више но прошле недеље; курс ових бонова, од номинале 100 драхми, који је прошле недеље нотирао 40 до 41 динар (што одговара = курсу грчке драхме) попустио је у овој недељи на 38.50 до 38.75. У осталим девизама рађено је у девизи Лондон 279 хиљада динара, Париз 283 хиљаде, Цирих 52 хиљаде, Њу(орк 43 хиљаде и т. Д.
У иностранству су девизе у овој недељи задржале непромењене курсеве, сем енглеске фунте, која је 28. новембра попустила на досада најнижи ниво од 314 долара према 4.86 колико је износио ранији паритет. Наш динар је у Цириху такође мало попустио, на 6.95 до Т=—, али су у овој недељи ипак остали непромењени разни „примови“ Народне банке: „прим“ италијанског клиринга износи 26.50% „онај немачког
клиринга 28.50% а за све остале девизе 20%, изнад берзан-.
ског курса односно стабилизационог паритета. На тако званој црној берзи су девизе нешто мало поскупеле; долар се плаћа до 75 и 76 динара. Остале девизе се тргују по курсевима који су за 32 од сто до-34 од сто скупљи од стабилизационог паритета.
Док је на београдској прној берзи у току ове недеље забележено поскупљење девиза и појачана тражња дотле сазнајемо, да у провинцијским варошима, а нарочито у Далмацији (где је трговина девизама због страних туриста и емиграната увек била врло жива) цене нису у тој мери поскупиле као код нас, и да има обилно робе. Загреб и Сарајево који су били увек главни комитенти за далматинске девизе, редуцирали су у последње време своје тражње због чета немамо ни већег пораста курсева. Најскупље се плаћају девизе а нарочито злато у Јужној Србији, док је на пр. наполеондор прешао већ и 300 динара.
ZAGREBAČKA BERZA
.»
Novčano fržište. Situacija je nepromenjena, dakle ozbijna. Kreditni aparat prestaje da funkcionira. Danas ie teško doći i do čednog novčanog kredita ne sanio kod banaka nego i kod
privatnika. Jedino još mogu se dobiti krediti lu robi. Ali alo :Do- |
trajnu ovakove prilike, teško da će se i ta forma kredita održati. Pojedine grosiste od manjih trgovaca već traže naplatu u gOtOvom ili čak unapred jer s obzirom na prilike na selu nisu sigurni da će o roku doći do svog potraživania.
Devizno tržište. Privatni kliring sa Austrijom funkcionira dobro. Izvoznici na vreme dolaze do protuvtednosti izvezene robe a uvoznic: mogu da udovolje svojim obavezama ђех ораsnosti da će morati još naknadno da plaćaju, kako je slučaj kod privremeno vezanih računa dotično mekih kliringa. Promet zna biti znatan. Na pojedinim bezanskim sastancima, vodeći računa o kompenzacijama, promet iznosi i nekoliko miliona dinara. Sa strane privrednika, trgovaca i industrijalaca, izražava se želja da se privatni kliyinge, kako je udešen sa Austrijom, uredi i sa dru-
gim državama. U prvom redu sa Čehoslovačkom i Halijom, jer su
to za našu spoljnu trgovinu najvažnije zemlje. Preovladava uverenje da bi ti privatni klirinzi bolje funkcionirali nego što je sada slučaj. Eventualno da se zavede isti sistem Кој је sada zaveden između Aus{rije i Italije.
..
Težište efekota. Pitanje dolarskih papira koji su kupljeni preko domaćih berza, a ne nalaze se u spisku brojeva kojeg ie izdalo Ministarstvo finansija i koji se po tome ne mogu trgovati na berzi nii im se plaća kupon, trebalo bi već rešiti. Jer ta nesigurnost deprimira tržište. Dolarski papiri, posle naglog skoka, ponovno su u opadanju. Sedampostotni Bler zaključen je po 36.75. Seligman 42 novac, 45 roba dok za 8% Bler nije Dilo ni novaca ni robe. Promet manji nego ikada ranije.
Kod dinarskih papira tendencija slabija. Šteta prompt zakliučena po 206 do 208. Uitimo decembra po 207. Investicioni zajam 46.5 novac, 48 roba. Begluci zaključeni po 33.50.
·
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
Dionice Narodne banke novac 4.100. Agrarna :banka zaklijučena po 222. Promet znatan. Gutman 95 roba, šećerana Osijek novac 180, roba 185.
| Veliki Bečkerek 600 roba. Expottno imporino: novac 50, Isis no-
vac 25 a roba 40. Dubrovačka novač 75 а тођа 125. Тгромје novac 147.50 a roba 160. U Trbovlju je.na pojedinim sastancima bio:veći promet..] po koju stotinu komada.
POBNHO ТРЖИШНЕ,
Шненина. На светском тржишту све јаче се осећа притисак аргентинске и аустралијске жетве. Према последњим проце-
„вама, аргентинска жетва износи 270 мил. бушела према 225
мил. прошле године, а аустралиска 210 према 180 прошле године. Аустралијска роба се већ продаје за Азију, а и Apгентина много нуди, док је тражња непромењено слаба. Тенденција је због тога врло лабава, и цена је у Чикагу нешто попустила на 4225 доларска цента за бушел. Како је тешка ситуација набоље показује чињеница, да ни интервенционистичка куповина канадске владе у огромном износу од 120 мил. бушела није ништа помогла, јер су цене у Канади достигле свој најнижи ниво. |
На домаћем тржишту ове недеље су цене попустиле за 23 динара. Понуда је остала додуше једнако слаба, али је зато тражња веома попустила. Трговци су престали већ раније куповати, а сада и млинови, јер имају веће залихе, а и брашно се слабије тражи. Једини купац је Призад, али за врло мале количине за извоз у Аустрију. Цене су биле следеће: бачка околина Нови Сади Сомбор 148—150, средњобачка 149, горњо бачка 150—152, бачко-потиска 151—153, горњо-банатска 145—147, "банатска и сремска 145—147, бачка и сремска нова 150—152, јужно-банатска нова 143 до 145.
Остала гомаћа тржишта међутим, показују много пријатнију слику. Јаја су скочила већ пре неколико недеља, и тенденција је и даље чврста. Шена за прима робу иде до 1.50, а за слабије квалитете 820—90 пара. Исто тако и тржиште заклане живине је добро. Војводина је већ почела са извозом, и то по врло повољним“ ценама, док се у Словеначкој врше велике припреме за извозну кампању, на коју се гледа врло оптимистички. Сем тога у Словеначкој се [ош продаје воће из извоз — у главном јабуке, и то по најбољим условима; квалитетна роба се плаћа 3—-5 динара, а слабија роба за извоз 0.80—1:50. Моред ове, релативно врло повољне цене, и остали услови су сјајни, најбољи који се сада могу постићи. Страни купци долазе сами у земљу, плаћају одмах у готовом, сами пакују и преузимају сав ризико транспорта.
| Дрва.
И код дрва изгледа да Не доћи до побољшања. Додуше, сада се још не може говорити о неком фактичном поправку тржишта, али међу продуцентима преовладава оптимистичко расположење с обзиром на ситуацију у Италији где су се залихе скоро исцрпеле, а више се не очекује тако интензивна понуда из Аустрије као до сада због уговора са Мађарском, који осигурава Аустрији велики увозни контингент дрва.
Стока.
Највећа тешкоћа за извоз свиња у Чехословачку били су комисионари; сада је то питање решено на исти начин као и са Аустријом. Наиме, подела контингента препуштена је нашим извозницима. Контингент износи око 5000 комада недељно, а дели га, као и аустријски, Друштво за извоз стоке. Шене у Бечу су за свиње нешто лабавије, и износе 1.65—1.37 шилинга. Код нас су цене непромењене 7—8 динара за лагане свиње, а до 10 динара за дебеле.