Narodno blagostanje

3 децембар 1932.

в Багкић и Д-р Карл Геминд

ИТАЛИЈАН

НАРОЛНО ВЛАГОСТАЊЕ

Страна 77

CKO-AyCTPHJCKO-MABAPCKIH ЦАРИНСКИ САВЕЗ

— У најновијим уговорима измеђ ових држава остварен је парцијелни царински савез — 1

Гембешовом путу у Рим и аустријских министара у Будимпешту даван је врло велики значај. Изгледа, не без равлота. После покушаја у јуну про“ шле године овота пута одиста. је остварен почетак паринског савеза измеђ Италије, Аустрије и Мађарске. Ево како стоји ствар у колико је она, уопште предана јавности:

1) Мађарска и Аустрија стоје пред непо срадним. закључењем трговинског уговора, који треба ла уклони провизорујум последњих ме сеци. По њему "Аустрија добија повлашћења за следеће артикле: 7000 вагона резаног дрвета, 9000 Bar. пелулозе, 25.000 ком. каљача, 25% мађарског увоза аутомобилских гума, даље текстилне производе, равне врсте машина и хемијске производе. Maђарска добија повлашћења, за недељни увоз волова од 200—220 комада, 1.900 дебелих свиња, за годишеи увоз шшенице од 902 мил. квинтала, 750 хиљада, тона брашна, даље за мање континтенте креча и пемента. О олакшицама за увоз мађарске живине, воћа и јаја још се преговара. Прошлогодишња, међусобна, трговина била је база ва утврђивање континтената. Решено је да. мађарски увов у Аустрију буде за, 50% већи нето аустријски у Мађарску.

2) Измеђ Аустрије и Италије закључен је и ступио 5. новембра на снагу трт. уговор, који такође предвиђа, специално поступање за одређене континтенте. Ови су израчунати на основу трговине из 1950. · године, Аустрија добија повлашћења за разне врсте дрвета, целулозе, хартије, шешира и читав низ металних производа, Укупни аустријски извоз у Италију износио је у 1980. години 170 мил., а вредност производа обухваћених сада континтентима 70 милисна шилинта. Италија добија специјалне контингенте за. поморанџе, пиринач, сардине, тестенину, вештачку свилу, свилену робу и аутомобиле. Вредност ове робе износила, је у италијанском извозу у Аустрију 26 мил. шилинга од укупне вредности у износу од 94 мил. шилинга. |

3) Између Италије и Мађарске закључен је тртовински уговор у јуну. Он предвиђа повлашћени поступак за увов мађарске пшенипе у износу од 1.7 мил. квинтала и за недељни контингент волова, од 1000 комада.

Ми вилимо у овим тртовинским уговесрима неку втсту паринских савеза из следећих разлога: Они салртже лвострана преференпијална повлалшћења, од којих су искључене треће државе, што је према, данашњој концептији међународног права главна, карактеристика партнекот савеза. Чињеница да треференцијали имају сблик међусебнот кредитирања не мења ништа на суштини ствати, а, величина, повлалштћена, остаје за навек тајна. Нама се чини да је механивам тога и по величини партнске концесије прикривеног преференцијала идентичан с предтотом који је поднела аустријска делегација на, будим-

пештанском заседању секције за дунавске земље. Међународне Међународне трговачке коморе. По њему, шема је ледећа: уговорне странке дају истовремено једна друтој једнако високе кредите, којима. се може платити један део царине изрично обележених артикала. На тај начин тај део царина, не плаћа извозник нето извозна држава. Али га у уствари ни она. не шлаћа, као што бемо доле видети. да иввозника, је главно да увози удотичну земљу по сниже-. ној царини. | Дакле, привидно изгледа да извозна држава плаћа извознику један део царине, коју би он морао да плаћа код увоза, Плаћање царина овим одоореним кредитима треба по могућности да, се компензира; само салдо на крају године књижи се на, терет оне државе која је више извезла него увезла. Дакле одобрени кредит смањио се је само за износ овог салда. Салдо се преноси на, нови рачун, тако да се према приликама може компензирати повећањем извоза друге државе. Изгледа да је у горњим уговоима дошло до отступања од ове жеље само у толико што кредити, које одобравају државе једна друтој, нису једнаки. Изгледа, да је Аустрија дала Мађарској већи кредит него ова њој. Али је зато опет Италија дала већи Аустрији, нето што је од ње добила, и то у односу 3:2. бо Код корњег система ради се о преференцијалу, дакле о снижењу постојећих минималних царинских ставова, Које не може захтевати држава са клаузулом највећег повлашћења. Али по постојећем праву од највећег повлашћења изузети су само царинска унија, погранични промет и сада, једнострани преференцијал за југоисточне европске државе, који није додуше нашао опште правно признање, али га већина држава одобрава, Двострани преференцијали које је тражила нарочито Аустрија, одбијени су на, конференцији у Стрези. Али у овом случају остварени су баш ови двострани преференпијали, То је, по међународном јавном праву, недопуштено правно стање, тако да све заинтересоване државе имају право да протестују и повуку конаеквенце. Што уговорне државе називају ово системом кредитног повлашћења или системом надокнађења, камата, не мења, ништа на ствари, Јер, у основи, то је најобичнији трик, чији се прави вначај не може ла иввитопери. Уговорне државе ивјављују. да дају јетна, друтој кредите који се црпе при плаћању једнор дела, царина за изрично одређене артикле. Од како је света и века суштина кредита лежи у томе да дужник врати оно што је примио од повериоца. У овом случају испрпени кредити за плаћање царина се уопште не враћају већ се поклањају. То је у ствари снижење царине, преференцијал, који се крије на тај начин, што се један део парина као баксим не плаћа већ се ва тај износ взадужује извозна држава. Међутим, она, то никад не плаћа, већ се брише, Истина, књиговодствено то се компензира дугом увовне