Narodno blagostanje
Страна 814
utoku Татеза u Dunav. Društvo je zakupilo Iuku pre 40 godina uz zakupninu od 1 austrijsku krunu godišnje. Pančevo je ovaj ugovor tužbom otkazalo. Sada je Apelacioni sud u Novom Sadu odbacio tužbu, s motivacijom da se ovde ne гаф о исоуогnom zakupu nego o naslednom.
га
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Бр, 51
— Министарство трговине донело је решење по коме се дозвољава колонијалним радњама продавање хлеба али под строгим надзором Комесаријата. Од те дозволе изузимају се радње које продају извесне отрове и препарате као камену соду, боју и др.
ве
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8. ДЕЦЕМБРА 1932. ГОДИНЕ.
У стању Народне банне од прве недеље децембра нема никаквих интересантних промена, Подлога [је смањена за 10 милиона на 1975 милиснка динара, Од тога долази 1.75 милиснг На одлив валута, 3.2 милиона на смањење девизног стока који износи сада 206.7 милиона а за 5 милисна је смањена поллога злата у касама и у иностранству, која се |с све
у милионима динара
А 3i. XII | 31. XII | 22. XI | 30 XI | 8. хп АКТИВА 1930 | 1931 | 1932 | 1932 | 1932 Подлога : 32. у касама ш на стр. ||1202.4) 1758.4| 1767 1 1767 2) 1762 2 вева. 7 страној монети 6.3 13 36 18! девизе || _ - 6319 332.0] 2285) 2099) 2767 Укупно . 1834 .4| 2096.8| 1997.0| 1980,7| 1970.8 Девизе хоја не улазе у i подлогу . _ O ; 864] 294 11 0.9 Кован новац: у никлу и сребру . 38.8: 174.8| 157.9! 165.9 Демонетизирано сребро 33,9 < —____ рано сребро Зајмови; ва менице , . . 1433.1| 1965.6| 2189,8) 2188.4/ 2177 7 на хартије од вредн. 203.4| 2h7.2| 351.0) 349,7! 3480 Укупно . 1637.1 | 2252.8| 2540.8) 2538 1| 2525 8 Хартаје од вредности 27,4 12.8 12.8 12,8
Ранији аванси Држави | 4020.71799.2|1811.5|1811.8) 18122 Привремени аванси Глав.
ва рта на јан ЕМ 600.0| 600.0| 600.0 Вредности рез. фонда 77.8} 53.8) 539) 53.9 Вредности ост, фондова 2.9 2.6 2.6 2.6 Непокретности, завод за
израду новч. н намешта #45.0] 158.2 1383) 158.7 Разна актива | 21,9) 1351! 1371] 1389
ПАСИВА
Капитал . ,.. а 5 180.0] 180.0) 180.0! 180.0 Резервни фонд , . . 821) 630] 630) 633 Остали фондови |. . 4.2 3,9 3.9 3.9
Новчанице у оптицају 5396.5 51722 4589.9/ 47122) 4692.5
Обавезе по виђењу ; потраживање Државе 59.3 29,3] 11.8 9.5 6.6
жиро-рачуни . , , 667.2| 326,3| 6113! 58109) 5724 разни рачуни . . . | 195.6) 609| 3993| 243,2| 250,8 Укупно . 922.1! 416.5| 1022,6 834.7 829.9
Обавезе са роком . . 681.1) 1425 6) 1453.4! 1442 3 Разна пасива , . 15 46,4 231.2) 207.3! 230,7
Оптицај и обав. по виђ. ||6318.6) 5588.7| 56' 25 5546.9) 5522 4
од закснсие стабилизације па до ове недеље, дакле кроз једну и по годину постепено повећавала, од 1.540 милисна на 1.767 милиона до краја новембра ове године, У стању од 8. децембра исказана је са 1762 милиона динара. Менични зајмови су ове недеље смањени 25 10.7 милиона на 2177.7 милисна а ломбардни за 1.6 милиона на 348.07 милиона ; укупо дакле за 12.3 милиона на 2525.8 милисна динара, Привремени гванси дати Главној државној благајни у износу од 600 милиона, морају према 34-
|КОну за три недеље бити пстлуно враћени те се у | стању од 31. децембра не смеју појавити, Прошле | године, У то време држава је овај дуг већ у велико |била стплатила, тако да је износио само 275 милијона, а у стању сд 22, децембра 1931. године био је |смањен на 90 милисна. Није искључено, да ће прMasa ликвидирати овај луг у целости, 31. децембра | све године у јутре, и на тај начин задовољити за|конскни пропис.
|
У пасиви имамо само незнатно смањење оба|веза по виђењу — za 4.8 милисна на 830 милиона, „Од чега износи државно потраживање 8.67 милисна (га 2.8 милиона мање), жиро-рачуни 572,4 милисна односно за 9.5 милисна мање, док су разни рачуни порасли за 7.55 милиона на 250.1 милисн. Обавезе са роком смањене су за 11,1 милисна на 1442.4 милисна. Оптицај новчаница Crap је пер салдо за 19,7 „Милисна на 4.692 милиона а сптицај новчаница и обавезе по виђењу износе укупно 5,.522.4 милиона,
БЕОГРАДСКА БЕРЗА
Београдска берза не личи више на берзу, већ на свадбу. Изузев неколико неверних Тома, који су оборили носеве, јер су продали своје папире по ниском курсу или у опште нису ни шпекулисали, све је остало озарена лица. Ко је Купио ратну штету по 178 динара у, октобру зарађује данас 50 динара по комаду, или 5.000 дин. на 100 комада. Ко (је купио 5.000 комада зарађује 250.000 дин. А тврди се да их има који су купили много више. Ратна штета је ове недеље скакала као никада до сада; у понедељак је бележила 22115 а у четвртак 238.50. Опрезни већ почињу да реализују, продају и узимају зараду. А они који су Тепасе купују и даље вичући, да неће продавати до 300 дин. Скептици их пак питају: где су купци по томе курсу Ови их умирују пуно значајним климањем главе као да хоће да кажу, да их имају у џеп.
Скочили су и 4% Аграрци и исто тако скачу акције Атрарне банке. У понедељак су биле 227 а у четвртак 253.
Каже се да носе велико укамаћење; то међутим није тачно, сви државни папири носе боље укамаћење од ње, нарочито кад се узме у обзир да код ових има и шанс исплате ал пари. Каже се да држава гарантује дивиденду.
Код државних папира држава плаћа дивиденду, а поред тога исплаћује и главницу, а код Аграрне нико не гарантује главницу.
Весело расположење берзијанаца због зараде на Ратној штети није могло да се пренесе и на остале државне папире. Наш најсолиднији државни папир 7% Инвестициони једва се кренуо од 48 на 50. А 6% Беглуци, који су последње године били најомиљенији папир широких маса штедиша, пошто је Ратна штета већ била класирана, једва су се пома|кли с места.
Код доларских папира се такође показује жеља да се | подигну на висину. Шпекујација је већ почела и с њима да ради. |