Narodno blagostanje
“Страна 14 НАРОДНО — Zagrebačke banke rešile su da otkažu važnost kolek-
tivnog statuta („pragmatike”), koji je do sada regulisavao Ood-
hose između banaka i činovnika od 1919 godine. U mesto njega
služiće: obrtni zakon, koji kod ot{kaza predviđa samo jednome-
šečnu platu.
ТРГОВИНА >
"__ __ Стране новине јављају да је Јапан почео увозити у југославију водоводне цеви од ливеног гвожђа по ценама које му омогубују успешну конкуренцију. Производњу овог артикла започела је сада И Осјечка ливница жељеза.
— ~ __ Услед лошег финансиског стања поруџбине возног материјала француских жељезница пале су од 1380. милиона франака у год. 1930. на 230 милиона у год. 1932. За 1933. рачуна се ипак са поруџбинама у износу од 500 милиона франака.
ИНДУСТРИЈА
— На територији Дирекције шума у Сарајеву искори-
шћавање шума у државној режији 1931./32. год. имало је приходе 6,098.250 дин. и расходе 4,812.000 дин., те је чиста добит 1,286.234 дин.
ПОЉОПРИВРЕДА
— Приморска бансвина донела је Уредбу и Правилвик о осигурању дувана, које је вршено према површини 3асејаног дувана, а не према вредности дувана, као што је mo 1923. г. радила Управа монопола и зато је било случајева да је за крупарину (осигурање дувана) наплаћивано и по 18 од сто. 510 |
— Раздужење сељака у Румунији изазвало је низ мера за заштиту појединих редова. Прва је да банка, која има своја потраживања на селу не може отићи под стечај у року од 5 год., затим, закон о судској ликвидацији трговачких дугова, који је влада национал-цараниста укинула, и сада законски пројекат о одгађању егзекуције непокретне имовине свих по-
седника земље у селу и граду. Законски пројекат, који је.
већ поднесен парламенту, изузима иностране повериоце, који су стекли своја потраживања пре доношења закона. Сем тога изузимају се испод заштите они дужници који се могу користити којом другом законском заштитом, као принудним равнањем ван стечаја и т. д. Овај законски пројекат само погоршава већ и онако очајне кредитне односе у Румунији, и вероватно је да ће захтевати доношење других мера које ће требати да ублаже његове рђаве последице. Само је питање докле ће то ићи.
| — Izmeđ egipatske vlade i triju velikih englesk:h hipotekarnih· banaka — Credit Foncier Egyptien, Mortgage Co. of Egypt i Landbank — postignut je sporazum о regulisanju polioprivrednih dugova. Pregovori su trajali već 7 meseci, a izazvanj su teškom krizom poljoprivrede koja je većim delom već 1929 godine obustavila otplatu i plaćanje kamata. Dug je nastao u doba prosperiteta i iznosi 35.000 egipatskih funt? (oko 10 milijardi dinara). Stanje se naročito pogoršalo katastrofalnim padom cena pamuka. Došlo je do velikog broj egzekucija, tako da ic država bila prisiljena da intervenira. Ona je osnovala dve banke: „Credit Agricole dEgypte” i „Socičte Foncičr dEgypte”, ali one nisu, zbog malih sretstava koje im je vlada stavila na raspoloženje, mogle ništa da urade. Glavne odredbe ovog novog sporazuma su sledeće: Svi poljoprivredni dugovi pretvaraju se u 30-godišnje. Kamate se smanjuju, ali ne linearno, мес та зуаku banku posebice. Kod Credit Foncier utvrđema je S 6:/.% za prvih.5 godina, a 7% za ostalih 25 godina; kod Mortgage Со. na 61/, za čitavo vreme, a kod Landbanke 6 i po od sto za prvih 10 godina, a 7% za ostatak. splatu dospelih anuiteta preuzela je država na sebe: to je bio glavni uslov banaka, Država će za tu
БЛАГОСТАЊЕ Бр, 1 . sumu izdati blagajničkih bonova, koji će se moći diskontovati, "s rokom od 5 i 10 godina i ukamaćenjem 4—41/.,%. Početak ' anuitetske službe počinje tek krajem 1933 godine, tako da.su | poljoprivrednici dobili i moratorijum od godinu dana.
КРИЗА
— Општина Суботичка је разрезала 2 од сто сонијалвог доприноса за помоћ незапосленим и сиротињи.
из ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Zborovi akcionarskih društava: _
12 januara: Englesko-jugoslovenska destilacija drva d.:d., Zagreb (redovna). 975.
25 januara: Anglo-jugoslovensko petroleisko, d. d. za rafiniranje i promet petrolejom i inim bitumenskim proizvodima, Zagreb (redovna).
31 januara: Vračarska štedionica, Beograd (redovna).
5 februara: Zaječarska zadruga za međusobno pomaganje
iečar (redovna). — Paraćinska trgovačko-zanatliska banka a. d., Paraćm (redovna). .
6 februara: Zaječarsko industrijsko udruženje, Zaječar (redovna). ____
12 februara: Smederevsko akcionarsko elektro-industriisko društvo, Smederevo (redovna). — Leskovačka štedionica a. d. Leskovac (redovna). — Generalna banka Rajković i Stojković a. d., Zaječar (redovna).
10 febrmwara: Kraljevska akcionarska štedionica, Kraljevo (redovna). — Užička kreditna zadruga, Užice (redovna). Boljevačka privredna banka, Boljevac (redovna).
Trgovački registar:
Jugo-Holding a. d., Beograd, upis firme i zabranih članova uprave g. 9.: Dr. Vekoslava Kisovca, Dr. Makse Hajnholda i Dr. Vladimira Hivličeka. — Štedionica Dunavske banovine u · Novom Sadu, filijala u Somboru, upis firme i novih prokurista g. g.: Radivoja Kovačevića, Ivana Bošnjaka, Vitomira Gradića,
> и Dr. Dušana Jojkića, Stevana Nikolića i Dr. Josita Veselinskog.
Лицитације. Завод „Обилићево“ Крагујевац, 23. јануара ва. набавку разног материјала. — Технички одељак, Бијељина, 5.
јануара, за набавку материјала за оправку пута БијељинаВрчко— Босански Шамац (480.500). — Мушка казниона, Марибор, 11. јануара, за набавку животних намирница. — Министарство војске и морнарице, Београд, 10. јануара, за израду парне перионице у згради ! пешадиске подофицирске "школе на Бањици (287.070). Војно-технички завод, Крагујевац, 16. и 20. јануара, за набавку материјала. — Команда морнарице, Земун, 16. јнуара, за набавку 3500 тона комадастог домаћег угљена, и 350 тона плинског уља. — Општински суд, Сокобања, 29. јануара, за израду електричне централе и мреже за осветљење Сокобање (529.886.63). = Технички одељак, Сомбор, 10. јануара, за набавку 1660 -мЗ ту цаника за пут бр. 30. (346.800). 77 |
Bibliografija: |
Bureau international du travail: Revue internationale du travail, Genćve, decembre 1032. — Branko Tadić: Položaj radnika u industriji drveta. — Socijalna misao, Zagreb, god. V. br. 11 12 — Cocićtć des Nations, Genčve: 1) Apercu du commerce mondial, 1931 et 1932 (I sem.) et 2) Projet de nomencalture douaniere commu?nne. — Željezničarski zadružni vjesnik,
-_ Penežni Bursa, Prag, god, IX., бг, 33—36. |
i štednju, Zaječar (redovna). — Trgovačka prometna banka, Za=,
Zagreb, god. II br. 12. — Agronomski glasnik, Beograd, god: III br. 5. — Zemljoradnička zadruga, Beograd, god. 38. br, 52,