Narodno blagostanje

Страна 60 НАРОДНО

finansija, ali ne duže nego iri godine. Očekuje se da će moratorijum olakšati finansisko stanje opština, a naročito poljoprivrede. Ali kod prvih mnogo je važnije pitanje iratkoročnih dugova i plaćanje kamata nego amortizac:ja dugoročnih. Za kamatu i dospela kratkoročna dugovanja opštine moraju da plate ove godine oko 460 mil. zloti, a ukupni prihodi svih opština iznose svega 755 mil. zlota godišnje. Kod poljoprivređe su isto tako vrlo velika kratkoročna dugovanja, ali i moratorijum za amortizacionu službu znači veliko olakšanje, što se najbolje vidi po zaostalim ratama, koje se cene па 214 mil .zloti. Čim је objavljen zakon o Копуегаћ па varšavskoj berzi počelo je begstvo iz pogođenih hartija, a kursevi su pali za 10—25%. NMeđutim, vlada namerava sada da pristupi i regulisanju kratkoročnih poljoprivrednih ı komunalnih dugova. ,

— Буџетски предлог Савске бановине за буџметску годину 1933./34. предвиђа расходе у износу од 189,8 милиона динара, од чега отпада 55,3 милиона на бановинске установе и предузећа. Државна дотација за ове износи 19,6 милиона динара. |

— 16. ов. мес. вршено је девето вучење Ренте Ратне штете и осамдесеттреће вучење лозова Црвеног Крста. Код

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 4 нала 25 милиона), зајам 1921. године 35,60 милиона (37 мил.), зајам 1923. године 3,40 (7 мил.), зајам 1924. године 10,19 милиона (25 мил.), зајам 1931. године 33,86. милиона (35 мил). То су дугорочни зајмови код Држ. хип. банке. Она је осим тога дала општини и краткорочни зајам од 7,5 мил. чије је стање 31. децембра 1932. г. 6,5 милиона. Зајам код Министарства социјалне политике из 1927. у из= носу од 10 мил. динара показује данас износ од 8,56 мил. Зајам од Друштва швајцарских банака износи данас 284,93 милиона динара (26 милиона шв. франака). Дуг Белгијском друштву за откуп електричне централе из 1923. износи још 2,51 милиона дин. Првој Хрватској штедионици за терен за проширење новог гробља 12,55 и Месарској банци за куп| терен на кланици 4,5 милиона динара. „ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— При Трговачкој и индустријској комори у Новом Саду одржана је конференција извозника кудеље, хмеља, "јаја, перади и т, д. чије ће предлоге Комора доставити нашој делегацији за закључење трговинског уговора са Немачком. Ратне штете извучене су следеће серије: 1941, 4189, 1103, |

1249, 2356, 2833, 3194,1434, 3197, 2842, 1735, 4135, 4185, 4452, 1857, 96, 4466, 4775, 4866, 3064 и 3399.

-— Naplaćivanje poreze ove godine ide u Engleskoj vrio teško. Da se budžet održi u ravnoteži potrebno je da se do 31 marta naplati 62.500.000 funti. U poslovnim krugovima se veruje, da se ova suma neće moći ni u kojem slučaju naplatiti. Situacija je ista kao i pre godinu dana. Tada је pretsednik vlade apelirao na patriotizam građana, koji su se odazvali i ako uz

velike žrtve, verujući da će vlada povratiti narodno blagostanje.

Sada se to više ne može ponoviti. Ako i u poslednjem kvartalu prihodi budu nazadovali u istoj meri kao u prva tri prema prošloj godini, onda se može računati da će razlika između predloga i stvarno uteranih prihoda iznositi oko 30 mil. fumti.

— 1. јануара 1933. године ступио је на снагу у Румунији закон о порезу на обрт и луксуз. 1) Порез на пословни

обрт од 2.2%, који је важио за 90% свих индустријских |

артикала повисује се на 2.5%. 2) Уводи се порез на сиро-

вине од 1%, које су већим делом до сада биле ослобођене

пореза. 3) Велики број артикала, који су до сада важили као

потребни за живот, и били подложни порезу од 2%, увр-|

штени су у категорију артикала, који нису неопходно потребни за живот и опорезовани са 11%. (Кожне рукавице, коверте, инострано дрво, чоколада итд.). 4) Она предузећа која производе сама од сировина до готових фабриката, плаћала су до сада само 2% на готове фабрикате, док убудуће морају плаћати и на полуфабрикате.

— Аустријска влада припрема емисију унутрашњег зајма у износу од 200 мил. шилинга, која ће се извршити у пролеће ове године, по примитку лозанског зајма. Аустрија се обавезала у Лозани на емисију овог зајма, који ће употребити за отплату државног дуга Народној банци. Зајам ће вероватно бити лутријски.

— Белгија је за уравнотежење буџета увела драконско повишење пореза, чији се ефекат рачуна на 909 милиона франака. Од тога отпада само на прирез на доходарину који износи 1—4 од сто милиона. Пензионери плаћају нарочити прирез од пола од сто. Нарочито је повишен порез на пословни промет и порез на луксуз. Нарочити порез од 60%

имају да плате увозници од добитака на роби чији је увоз

контингентиран. Порески дужници који одмах плате дуговани порез уживају извесне олакшице.

— Дугови Београдске општине на дан 31. децембра 1932. године износе 502,15 милиона динара. Општина је узела тринаест зајмова, од чега су осам дугорочних. Стање зајмова је следеће: Зајам из 1911. године 22,86 динара (номи-

СОНИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Измеђ претставника рударских радника и Дирек|дије државних рударских предузећа у Сарајеву склопљен је "колективни уговор о регулисању радних односа у државним рударским предузећима у Босни и Херцеговини, којим је обухваћено око 12 хиљада рудара. Радницима је повишена плата за 2 од сто, али су им укинуте бенефиције које су уживали у конзумима. Представници рудара су радо пристали на укидање ових бенефиција, јер су решили да сами образују рударске кредитне и набављачке задруге по узору на Савез набављачких задруга државних службеника и на Кредитне задруге железничара.

ИНДУСТРИЈА

— У Енглеској су од новембра 1931. до краја октобра 1932. године странци подигли 218 нових фабрика, које упославају 9361 радника. | -

— Румунска фабрика пелулозе у Зорлести обуставила |је рад. Предузеће исказује за прошлу годину губитак од 6 "мил. леја. Главница износи 30 мил. Фабрика је упославала 600 радника.

— Топионица гвожђа у Врановини код Топуског почела је после вишегодишњег престанка поново да ради. У њеном подручју откривена су наводно налазишта гвоздене рудаче првокласне каквоће.

— Чехословачка индустрија стакла редуцирала је последње године знатно своју производњу, тако да број запослених радника износи само 30% према 1929. години. Извоз је пао од 1.5 милијарди у 1919. на 500 мил. кч. у 1932. год.

—_ Хрватска Пољодјелска банка добила је од државе

11922. године концесију за контролу производње свиле у Хр-

ватској и Славонији. Како уговор о концесији није обновљен, државни монпол се проширује и на ове територије.

— U Bajteutu u Siriji osnovana je nova fabrika cementnih cevi pod firmom „Socićtć pour la fabrication des Produits Centrifugćs, s glavnicom od 2 mil. franaka. Dnevna proizvodnja iznosi 400 metara cevi. ;

ПОЉОПРИВРЕДА

— Дански професор В. Х. Ларсен објавио је своја истраживања о рентабилности пољопривреде у Данској. Од 794 пољопривредна газдинства, која је он проучавао, сви раде с губитком. Овај је већи на отоцима и износи просечно 165 данских круна по ха, док у Јитланду износи просечно